Prošlo je devet godina od demokratskih promena, dovoljno da se promeni šta se promeniti moralo, ako se htelo i moglo.Možda je više moglo da se više htelo, a možda se i htelo ali nije moglo? Zašto, i nakon 9 godina demokratske vlasti ne uspevaju da stvore demokratsku, funkcionalnu i efikasnu državu. Šta je sve obećano, šta  iznevereno, šta je ostvareno, šta  sve nije? Šta su uzroci i razlozi da je tako kako jeste, a nije kao što bi trebalo i kao što je obećano?

Da li je problem što smo imali velike koalicije na bazi zajedničkih interesa stranački rukovodstava, a ne na bazi programske bliskosti.

Da li su i koliko deca pojela svoju revoluciju, da li su i koliko godine pojeli skakavci- stranački kadrovi skačući po lestvicama vlasti i UO, umnožavajući tako enormno administraciju?

Srbija je izgleda podeljenija no što je odavno bila. Nema tog pitanja i teme koja nije iskorišćena za produbljavanje podela i eskalaciju nasilja kao opasan način obračuna sa drugom stranom.

Biće da je glavni problem u tome što nećemo pa zato i ne možemo ili , bolje rečeno, što ne mogu da se  «zdogovore».

I kao što reče Ružica Đinđić «Kad bidemo jasni sami sebi, shvatiće nas i drugi.»

Zato nije zgoreg da se podsetimo šta je Milutin Garašanin o srpskom nacionalnom karakteru napisao još davne 1892.godine:

  “Кажу да је некада - у оно старо време када је Бог већ био створио људе и поделио их на народе онако како ће најбоље један другом очи повадити

 Političke elite i medjunarodna zajednica zapali su u glib iz kog nema izlaza. Beskonačna privremenost proizvela je strahove i mržnju koji se sve teže kontrolišu, sistem koji ne proizvodi ništa osim ličnog bogaćenja vlastele uzeo je danas svoju prvu žrtvu.

Radio Široki Brijeg potvrdio je maločas ono o čemu su mediji satima špekulisali. Jedan navijač Sarajeva poginuo je u pravoj drami koja se danas popodne odvijala u ovom gradu, uoči odigravanja meča između tamošnjeg nogometnog kluba i gostujuće ekipe Sarajeva. Veći dio navijačke grupe

прилог на горњу тему али формом малкице различит одосадашњихми . . .

   U nedelji pred nama od 5-11oktobra u Srbiji će se obeležiti Dečja nedelja.  Svi se slažu da je usvajanje Povelje o pravima deteta  prava stvar, i svi je se obično sete početkom oktobra, što je za svaku pohvalu,ali briga o deci i njihovim potrebama i pravima, postoji tokom čitave godine.

 Vekovima su odgajane generacije dece koja su odrastala bez Povelje, zaštićene ljubavlju i toplinom porodičnog doma, pravičnim autoritetom nastavnika,i

 jelena milić:

sutra je 5 godina od ubistva gardista u topčideru. toliko o nezavisnom sudstvu i kontrolisanim obaveštajnim službama u srbiji 2009

ja:

dok se ne sazna istina
gledaću na vojsku srbije kroz taj dogadjaj...

sve što urade, ili ne urade
biće u mojim očima vezano za ubistvo gardista....
as simple as that!

Obično nas obraduje lepim tekstovima o evropskim dvorcima, ali nova tema je nešto drugačija. Uživajte čitajući novi tekst Dunje73

Goodbuy, Cruel World!

Postoje situacije u kojima, kafkijanski rečeno, kavez ide u potragu za pticom.

Obojeni program je bend koji kao da poslednjih meseci dozivljava svoju drugu mladost. Posle "Aviona" u novom ruhu, koji su se proletos posteno izvrteli na talasima manje-vise svih relevantnih radio stanica u Srbiji, prosle nedelje je njihov odlican novi snimak, Go-go, debitovao kao novitet na osmom mestu domace liste Diskomera Studija

     Ovih dana sam izigravala samohranu majku, a Cvex oca na službenom putu. U školi menjala koleginicu u nastavi i učlanjivala prvake u biblioteku. Vodila Ognjena u vrtić, a posle u parkić, pa po seku u školu. Kod kuće kuvala, prala i peglala i obećala Nadji sladoled ako dobije svog prvog keca iz matematike. Kroz suze je rekla – Ti nisi normalna! Ja sam nesrećna, drugi roditelji grde decu kad dobiju keca! Bem’ li ga, izgleda da ja nisam dobar roditelj...Posledica svega toga je grozan kašalj i skoro potpuni nestanak glasa. Cvex je bio egzaltiran tom činjenicom

Slusati gradske ptice u bilo koje doba godine je prisustvovati pobedi tisine i mira nad bukom. U urbanim uslovima to nije nemoguce ali ne moze se uvek verovati sopstvenim usima - one, kao i mi, se naviknu na svakakvo djubre. I ptice isto tako.

Slusati ptice u zimskom periodu je posebno lepo.

"Ekstremni krugovi u Sinodu Srpske pravoslavne crkve nanose štetu sopstvenom narodu i ne poštuju petu zapovest koja kaže 'molite se za one koji su na vlasti'."
IVICA DAČIĆ, portparol SPS-a, gledaocima kragujevačke televizije K-9, navedeno prema "Večernjim novostima" (jedna od izjava nedelje septembra 1999. u ondašnjem Vremenu)

Pa, da se konačno pomolimo, dragi blogeri. Prekosutra je devetogodišnjica 5. oktobra. Zanima me da li će vlast odlučiti da je obeleži u formi molebana, ili protesta? I da li će policija moći da obezbedi skup?

Uopste ne ulazim u polemiku da li su nam potrebni prenosi sednica Skupstine Srbije. Licno, mislim da treba, ali ne na nacionalnim terestrijalnim TV, vec da postoji kablovski Parlamentarni kanal, koji ce emitovati ne samo sednice Skupstine, vec i sednice odbora, ili kad neko od novo postavljenih ambasadora odgovara clanovima odbora. Jer pravi parlamentarni  zivot je u odborima, tu se kroje sudbine zakona, kako je meni objasnilo.
To BI bilo dobro, pa ko hoce i koga interesuje neka okrene na PARLAMENTARNI  kanal. Srbija je vec znatno povezana kablovskom TV, i broj kabliranih domacistava

          Dok sedi pred publikom u pristojno popunjenoj sali, Albahari stavlja obe ruke između prekrštenih nogu; zamišljam da je to njegov način da ne pokaže nervozu, možda čak i strah, on uvek deluje poplašeno, nesigurno i to je deo njegovog neodoljivog (književnog) šarma. Posmatram ga pažljivo dok priča o svojoj novoj zbirci priča i gotovo i ne obraćam pažnju na njegove reči, važnije je da David Albahari stoji na tri metra od mene