Morar em um condomínio fechado dá status, significa fazer parte do rol dos privilegiados que podem morar isolados e protegidos, convivendo com uma vizinhança homogênea, desfrutando prazeirosamente de equipamentos de lazer, e da comodidade de alguns serviços. (Živeti u zatvorenom kondominijumu statusni je simbol, znači pripadati vrsti privilegovanih koji mogu živeti izolovani i zaštićeni, obitavajući u homogenom komšiluku, služeći se po želji instalacijama za slobodno vreme, i imajući pristup ponekim uslugama.) (http://www.eesc.usp.br/nomads/condominio2.htm)

Ima nešto čarobno u zvuku reči Alphaville, i to ne samo za one koji su gledali Godardov film istoimenog naslova. Alpha, nešto prvo, praiskonsko, ville kao grad na francuskom, ali i grad budućnosti, postmoderna grčko-francuska kovanica sa futurističkim prizvukom. Zamislite stambeni projekat koji se zove Alphaville, koji svojim stanovnicima nudi novi model urbanog življenja, prevazilaženje postojećeg stanja, do sada neslućene mogućnosti, do ovog trenutka neispitanu vrstu zajednice. Reklo bi se - utopijski projekat.

Međutim, Alphaville kakvim ga je prikazao Jean-Luc Godard sušta je suprotnost ove slike, distopijsko mesto potuljenih svetala i neobičnih spodoba koje se po njemu muvaju, probisveta i polusveta, u kojem njegov glavni junak, Lemmy Caution, sa svojim hard-boiled izgledom, kaputom i šeširom pokušava da nađe sebi mesto. Brazilski Alphaville od Godardovog očito je želeo da pozajmi samo ime i možda futuristički feel, ali kao što to obično biva, pozajmio je mnogo više.

састав на тему . . .музикалну

  

на овим страницама већ је била поменута склоност мештана села у којем одрастах ка музичком изразу а у форми слушања песама, номисе данас  помеморији сећања проврзмо Свилени.

 

бирташица Вера углавном је преферирала мушке вокалне солисте у рестауранту кои је држала накрај

Opet se miješam u vaše unutrašnje stvari. Izlazim iz grma, uoči same izborne ćutnje, da bih unio nemir u vaše monolitne redove i izazvao subverziju nad favorizovanim kandidatom. Mislim na Nikolića. Ne zamjerite na mom uplitanju, još nakaradnom, jer ono je posljedica neupućenosti a ne loših namjera. Ali kad može Basesku (da se meša), mogu valjda i ja. Kad može jedan Rumun, valjda

Svi koji su protiv dolaska radikala na vlast i koji žele demokratsku budućnost Srbije treba da izađu na Trg Republike u četvrtak na završnu konvenciju Borisa Tadića!

Ponesite budilnike, sirene, pištaljke, sve što može da probudi Srbiju. Pokažimo da nas ima više i da pobeđujemo mrak bez obzira na razlike među nama.

Krenimo u šetnju, i po kiši ako bude padala, da poručimo građanima da svojim glasom ne smeju da dozvole povampirenom vremenu ponovni dolazak na vlast. Ne izaći na izbore ili glasati za Nikolića je isto što i glasati za Miloševića i Šešelja.

DA SE NIKADA VIŠE NE PONOVE DEVEDESETE!

Srbijo na noge! Ko je protiv dolaska radikala na vlast taj će doći na Trg, ko nije neka mu je na čast i savest.

 Kako neko reaguje u odredjenim situacijama u mnogome zavisi od toga kako je nauchen. Kako se njegova sushtina vajala kroz odrastanje, chime je neko bio okruzen i kako je usmeravan. Da li su se razvile fioke u unutrashnjoj arhivi i da li su iskustva prijatna i bolna pravilno u njoj klasifikovana.

Da bi neko bio sposoban da pozitivno komunicira sa drugima i uspostavlja odnose u kojima je dominantna zainteresovanost i razumevanje, prvo mora da ima razvijen stvaran indentitet.

Svako

   Glasacu za Tadica u drugom krugu. Imam veliki istorijski strah od slucaja Aventino, to jest kad se celokupno demokratska opozicija u Italiji povukla iz parlamenta na brdo Aventino kod Rima u znak protesta protiv fasistickih policijskih grupa koje su ubile izmedju ostalih socialijalistu Mateotija (1924) koji se javno pobunio protiv kradje izbora te iste godine.  Musolini je taj bojkot iskoristio  da potpuno preuzme vlast…ostalo sve znate…
   Preuzimam tekst iz Koha Ditore, objavljen u Danas-u, kao glas razuma sa Kosova.
   U pitanju su pre svega nasi zivoti a ne visoka

Vaspitanje dece zavisi od mnogih - roditelja, prijatelja, drugara iz kraja, medija. Medjutim, nezamenjivu ulogu imaju vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori oni koji decu tokom odrastanja uče osnovnim životnim veštinama, uliju dobrotu, daju promer, brinu o njima kao otac i majka. Deca ih se sećaju celog života. I poneko od roditelja. Društvo ih zaboravlja i retko pominje njihov značaj.

***

Nebojša Gogić je profesor matematike u osnovnoj školi u Velikoj Hoči. Svi ga znaju kao Uču. Jedan je od onih koje jednostavno morate voleti. Ako ga uopšte primetite. Izuzetno je skroman, miran, skoro neprimetan. Dok vam govori, kao da se plaši da će vas možda povrediti jačina njegovog glasa i još više onoga što hoće da vam kaže.

Sećate li se serije Yes Minister? Ima ona epizoda kada Džim Haker, ministar za administrativne poslove, pita svog permanentnog sekretara ser Hamfrija da mu odgovori na pitanje sa da ili ne. Ser Hamfri krene da obrazlaže i da obrazlaže, sve izbegava odgovor, ministar izgubi strpljenje i drekne: "Da ili ne?" a ser Hamfri će na to: "Da i ne."

E tako i sa podrškom kandidatima za predsednika. Drugi krug se približava, fossarius ante portas, a politička elita koja je ispala u prvom krugu ili se nije ni utrkivala, još uvek strepi od odluke koju je morala da donese još prošlog ponedeljka: Tadić ili Nikolić, dža ili bu.

 

Moramo u šetnju a ni meni ni njoj se ne ide.

- Idemo Anđo.

Topla noć ne pušta narod lisabonski da ode na počinak. Ispred barova momci piju pivo. Prolazi žuti tramvaj, poslednji današnji. U njemu samo jedan čovek. Sedi uz otvoren prozor nezainteresovan za grad noću. Tu i tamo mimoiđem se nekim usamljenim prolaznikom što se vraća sa kasno završenog posla.

U bočnoj ulici  rotiraju naradžasta svetla, brunda motor,

Htela bih da napišem blog, a glavom mi proleće svašta. Sekvence, koje prekida očaj naslovnih vesti.

 
Nepovezane, slučajne slike.

Kučence, koje mi je poklonio šef badnjevačke, železničke stanice. Žuto, plišano, mokre njuške, kobajagi lovačko štene. Oljica je bila sve, samo ne lovačko kuče. Mešavina veverice i badnjevačkog avlijanera. Oljica je izjela sve papuče u kući, na balkonu cvilila praiskonskom žalopojkom vučjeg

Zahvalnost za poticaj da postavim ovaj tekst pripada blogericama i blogerima koji su svojim idejama, komentarima i ljubaznošću obogatili moj posljednji post Sevdah.

 

Institut za odnose sa inozemstvom (ifa – Institut für Auslandsbeziehungen) iz Stuttgarta raspisao je prošle godine međunarodni natječaj za izbor najljepše riječi godine. Pozvani su ljudi iz cijelog svijeta da svojim prilozima učestvuju u ovom nadmetanju milozvučja.

Kriteriji po kojima se kasnije žiri trebao odlučiti za najmilozvučniju od

Koliko god želeli da glumimo političku korektnost i da se hvalimo našom bezgraničnom tolerancijom, na kraju možemo samo da spustimo pogled, zacrvenimo se u licu i stidljivo priznamo da je veličina ipak bitna. Sećam se snimka kada su se Toma Nikolić i Boris Tadić sreli u hodniku B92 pre snimanja „Utiska nedelje“ i kada su se koškali i podbadali.

- Pobediću te.

- E nećeš.

- E ’oću.

- E vala nećeš.

Podsetili su me na dva napaljena orangutana koji mere svoje maestralne organe:

- Moj je veći.

- E nije. Moj je veći.

- Nije istina. Tvoj lenjir leže.

- E ne laže.

- Ali moj je deblji.

Veličina nam daje moć. Veličina biračkog tela ili veličina maestralnog organa. Iako veliki maestralni organi nisu funkcionalni ni praktični za održavanje, oni jednostavno vlasniku daju moć, naročito u gej svetu: „Viđu ga koliki je“. Velike grudi ženama takođe daju moć. Iako tu moć feministkinje odbacuju zbog patrijarhalne-seksističke osnove. Kako god okrenemo: „Veliki maestralni organ i gvozdena vrata otvara“.

 

Moj jučerasnji blog izazvao je pažnju i polemiku. U njemu sam se, verujem, na korektan način bavila pitanjem kako mediji tretiraju slucaj saobraćajne nesrece ministra policije, a u svetlu strahovito velikog broja smrtnih slučajeva u saobracaju, potpunog odsustva saobraćajne bezbednosti i transparentnosti rada ministarstava, posebno upadljivo odsustvo postavljanja važnih pitanja na koje gradjani imaju pravo.

Požalila sam se na neizlazak na naslovnoj stranici portala, a u medjuvremenu smo, sasvim korektno, stigli i do stranice sa vestima, dok se na naslovnoj nalaze

Inspirisana blogom kontroverznog Maljkovica, imam potrebu na narodu blogerskom pojasnim neke stvari.

Genetski, pol je, pretopstavljam jasan. Dva polna hromozoma, jedan od oca jedan od majke, XX – zenski, XY - muski. Embrion do 6 nedelja ima nediferencirane polne karakteristike. Pretece polnih organa su nam svima

Danas je zvanično počeo upis za besplatne akcije javnih preduzeća.. Među građanima koji su to pravo iskoristili već prvog dana bio je i ministar Mlađan Dinkić, koji je svoju ideju o podeli besplatnih akcija uspeo da progura unutar Vlade Srbije. Radikali, naravno, nisu propustili ni ovu priliku da naprave svoj performans.. Drali su se "lopovi, lopovi", a onda brže bolje stali u red da se i oni upišu...