Autor: Rodoljub Šabić

Globalna NVO mreža Transparency International će sutra, istovremeno u više od 180 zemalja sveta, objaviti ovogodišnji Globalni indeks percepcije korupcije (CPI). Na žalost, što se tiče ocene naše zemlje u ovogodišnjem CPI, nikakav optimizam nije realan.
Sva je prilika da će naša ocena u ovogodišnjem Indeksu biti još jedan povod za preispitivanje neadekvatnog odnosa vlasti prema antikorupcijskom potencijalu transparentnosti odnosno prema potrebi unapređenja preglednosti rada, a posebno raspolaganja javnim novcem i dobrima.
Ocena naše

„Njegova svetost patrijarh Patrijarh srpski Pavle preminuo je danas u snu, u 10:45 časova, u Vojnomedicinskoj akademiji, saopštila je VMA. Sahrana u četvrtak u manastiru Rakovica.“

Neka mu je večna slava i neka počiva u miru božijem.

Dugotrajna bolest, informacije i dezinformacije o nagađanju oko naslednika, iskazivanje neizmerne ljubavi, odanosti i zaklinjanja i mnogo toga ima dosta sličnosti sa situacijom u vreme bolesti i smrti Tita.

O tome sam u oktobru prošle godine napisao tekst u potpaljublju, a mislim da je sada u potpunosti aktuelan.

Dakle,

Gospodo poslanici,
ovim zakonom, koji nije separatistički i koji je u skladu sa ustavom, ali ne valja, bi uništili mogućnost istinske decentralizacije Srbije. On predstavlja jedno ludilo nepotrebne administracije, u istinskom je interesu nepotrebnih administratora i kadrova političkih partija, a duboko je suprotan ekonomskim interesima svih građana Srbije, uključujući i one njene građane koji su iz Vojvodine. On je istinski tužan i ne bi trebalo da za njega glasate.

Drage demokrate, ovaj zakon nije državnički, već beži od istinskih reformi koje su nam toliko potrebne.  Nemojte da rešavate unutarstranačke probleme preko ovako važnih državnih stvari. Dragi liberali, ovaj zakon nit' je liberalan, nit' je racionalan.

Da li se iko zapitao koliko košta dupliranje centralne uprave na jednoj trećini teritorije naše male zajednice od 7.5 miliona ljudi i ko to treba da plati i zašto?

 Povodom smrti Patrijarha Pavla

vesti B92

Zaista mislim da je preterano za jednu multietnicku sekularnu drzavu kakva bi trebalo da je Srbija.
 Patrijarh Pavle je zeleo da se povuce sa javne scene s obzirom na zdravstveno stanje ima tome vec godinu dana ali njegova molba nije usvojena.
Srbi vole da slave smrti kaze mi moj prijatelj stranac . Ja uopste ne znam sta se u toj religiskoj posmrtnoj euforiji slavi. Ne umire patrijarh svaki dan, ali  skoro svaki dan moze

Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.

Budimo ljudi iako smo Srbi.

Čovek je biće koje može Boga

ugasi svetlo…
duni u taj plamen
prevariće me senke
pa ću videti ono čega nema

Ana Radmilović:

Da li Srbi treba da izadju na izbore koje raspisuje kosovska vlada? Da li na taj način daju legitimitet vladi koja jeste sačinjena od bivših (koji nikad ne mogu biti bivši) terorista, ljudi koji su svoje živote založili i potpuno posvetili „oslobodjenju“ Kosmeta od Srba, koji su, što je najtužnije od svega, na kraju taj svoj cilj u velikoj meri i ostvarili? Ostvarili su ga, istina, uz veliku pomoć Srba i Republike Srbije, još od vremena kada je Srbija bila u sastavu Jugoslavije. Ostvarili su cilj i oslobodili ili oteli Kosovo, na prvom mestu, uz pomoć

Svi pisu neka pisma, Krugolina Ministru, Minicka Predsedniku,pa sto i ja ne bi napisao jedno.A pisem jer mi nije milo da jedan odlican novinar sedi u cosku, a raznorodni nepismeni se sepure po ekranu,kao sto ne volim ni kad novinari sede po zatvorima.BTW, nema diskusije, jer novinar o kome pisem nema pojma sta sam uradio,i necu da je izlazem raznoraznim komentarima i sikaniranju ni nju ni primaoca pisma.

Postovani Direktore,

Kao redovan platisa, te verujuci Vam da smo svi mi akcionari preduzeca koje tako uspesno vodite, zelim da Vas najlepse zamolim, da posle skoro tri meseca,

Ma, samo kratka vest. A vi sami odlučite. Posvetite ovome 10 minuta. Ja sam neću komentarisati ovaj blog.

P.S.

Hvala draga...

Prevod:

 "Желим да нагласим да је током мог дугогодишњег рада као лекара опште праксе моја главна максима била „ Пре свега не чинити ником зло/не наудити ником". То сам правило понела са собом при доласку на место министра здравља.

Када

Srbija baš nema sreće. Neobavešteni, nemušti I ministri koji se prave ludi već duži niz godina su svakodnevnica energetskog sektora, a po dobrom oprobanom receptu, poznatom još iz devedesetih.

Za prethodnu gotovo deceniju, ovaj sektor je mogao da zaposli bar polovinu nezaposlenih, I učini zemlju energetski I nacionalno bezbednom. Da su odgovorni radili svoj posao, u interesu zemlje, energetski setor Srbije bi I u realnom životu postao "lider u regionu". Na žalost on je "lider" samo u političkim fikcijama I pamfletima

Ne, to nije izjavio ni praktičar kao Hitler, Musolini, Staljin, Mao, ili Pinoče, niti teoretičar kao Makijaveli. Nije ni urednica bloga, ni moj šef, ni Njanja. Radi se o Nobelovcu. I ne, nije ni Kisindžer, ni Arafat.

Pre neki dan sam u ulozi Konzula upoznao Britanca po imenu Ken Roberts. Ken je stupio u kontakt sa našim Konzularnim odeljenjem jer je odlučio da provede sledeće 4 godine svog života obilazeći svet biciklom, a put ga je naveo u Srbiju. „Dovraga," pomislio sam u sebi, „živi primerak pravog britanskog ekscentrika". (To vam je, ako se neko slučajno pitao, eufemizam za „ludaka"). I ako imate naviku da cenite ljude po prvom utisku i vi biste ga tako posmatrali u trenutku kada se pojavio u jarko žutoj kabanici.