Svima su puna usta razvojnih programa i podsticajnih mera  naša propala privreda se ne oporavlja, poljoprivreda i dalje propada, a prosečna plata u Srbiji, izražena u evrima, je najniža u regionu.  

Govorimo da je poljoprivreda pa čak i proizvodnja zdrave hrane naša komparativna prednost, a upravo tu smo u zaostatku.

I dok se država kao institucija ne meša u svoj posao mnogi, uključujući i ljude iz vlasti, izgleda mnogo mešetare. To je valjda ono što se kolokvijalno zove sprega vlasti i kriminala, uvoznički lobi, lobiranja i foliranja. Nekad je narodni mudrac rekao da voleti svoju zemlju znači pre svega obrađivati i negovati njene njive, šume i livade.

Dakle,  poljoprivredni proizvođači kukaju da im propada i ono što proizvedu jer su niske otkupne cene, a država umesto da se podsticajima umeša u razvoj poljoprivrede zatvara oči pred uvozom svega i svačega, a sve pod demagoškim motom «kupujmo domaće».

Uvozimo krompir iz Holandije, Italije, Izraela, BiH, pasulj iz BiH,

Kasno sinoć, posle više od 18 časova neprekidnog pregovaranja, u Teheranu je potpisan kominike između Irana, Brazila i Turske, kojim se oživljava oktobarski predlog Međunarodne agencije za nuklearnu energiju za prevazilaženje "problema iranskog nuklearnog programa."

U čemu je razlika, odnosno šta je brazilski predsednik Lula izpregovarao, a što je drugačije od oktobarskog predloga u ovom momentu, kada detalji dogovora nisu poznati, je nemoguće reći. Samo jedna razlika se zna - Turska će biti garantor i na njenom tlu će se obaviti zamena fisionog materijala.

Otkad se Jelena razbolela, sav se Milankov život u čekanje pretvorio. Čeka da svane, čeka da mu se smena završi, čeka šinobus da krene u grad, čeka doktora da mu tračak nade u njeno ozdravljenje da, čeka, čeka...

Konačno se i to desilo. Umesto na 3 mesta sa gomilom formulara, procedura prijave i odjave radnika je drastično pojednostavljena. Značajno je smanjena i tražena papirologija. U ime privrednika, iskreno se zahvaljujem na ovoj promeni. Više od svih subvencija, ovo će uticati na poboljšanje poslovne klime u Srbiji. Čitava stvar je nezasluženo poprilično neopaženo prošla pa bih da istaknem ovu veoma pozitivnu vest.

 Gost autor: mr Dragana Ćorić

Pre neki dan sam razgovarala sa kolegama - o poslu, naravno. Da bi neko bio primljen u zvanje asistenta ili saradnika u nastavi, treba da ima visok prosek ocena ostvaren tokom studija i da je u redovnom roku, dakle, bez obnavljanja godina studija, završio fakultet. Poenta tog našeg razgovora je bila sledeća: džaba svih sjajnih ocena ako ti ne znaš da preneseš svoje znanje.

Džaba desetke ako nisi, tako da kažem, maštovit  da zaintrigiraš studente, da ih navedes da te slušaju, da spremaju sa nešto više volje tvoj predmet. Džaba.

Usred tog razgovora, stiže mi sms: "Nastavnik geografije, koji je predavao u dve novosadske osnovne škole je osumnjičen za bludne radnje nad svojim učenicima, dečacima 7. i 8. razred."

Nije me skoro neka vest ovako potresla (a da se odnosi na školstvo, odmah da se razumemo), kao ova. Lično sam se osetila prvo uplašenom kao roditelj deteta koje na jesen kreće u školu, zatim zgroženo kao aktivista organizacije koja se bavi promocijom roditeljstva, i na kraju ponižena kao nastavnik.

Kiša se smenjuje s vetrom, a svako malo udruženim snagama zagorčaju dan onima koji su dovoljno ludi da ga, uprkos vremenu, žele provesti u prirodi. A ima takvih dana, kada naprosto moram izaći iz kuće, moram izaći iz grada. S druge strane, ptice vole slabu kišu i veoma su aktivne po takvom vremenu, ali je u tim uslovima otežano korišćenje dvogleda. Ova kiša je, doduše, tek na momente bivala slaba... Međutim, većina ptica ne voli jak vetar i tada ostaje u zaklonu. A današnji vetar majski bio je bezmalo zimski zloban....

OTKAČENE VESTI

U toku su intenzivni pregovori i razgovori o najefikasnijim metodama izlaska iz aktuelne ekonomske krize. Na prvom, konstitutivnom sastanku jednoglasno je zaključeno da dan ima 24 časa. Na sledećem sastanku išlo se više u detalje, tako da je vrlo lako postignut dogovor izmedju stranačkih prvaka

nije da sve znam
nije da ja smem
nema izgleda da bi uspela
ustvari nema ko da se spasava 

“Kupujte kod nas da bi ste zaradili!”

Zarada u ovoj reklamnoj poruci ima smisla samo ukoliko je kupovina obavezna stvar.  Naravno, logicnije bi mozda bilo reci: kupujte kod nas da bi ste ustedeli, ali glagol stediti je za potrosacko drustvo prava anatema.

Nema goreg kad covjek nema od cega ustediti, ili nema od cega da kupi osnovne namirnice, ali da li je sva sreca danasnjice stala u rijec “shopping”.  Za ekonomiste dvojbe nema. Potrosacko drustvo je produkt, ali i neophodnost globalne ekonomije.

O tome kako je sve pocelo tj. odakle je krenulo, postoji li ozbiljna alternativa  potrosackom drustvu, iz svog ugla, pise

Drug Clan

Nebrojeno puta smo čuli kako su „mladi budućnost društva". Ipak, u praksi, često se ostaje samo na toj frazi.

Kakva je zaista pozicija mladih u novije vreme? Oni su, baš zato što su mladi, najosetljiviji deo naše zajednice. Mlade je stoga najviše pogodila višegodišnja kriza društva, obeležena svakojakim sukobima, ratnom atmosferom, opštim padom moralnih normi, ekonomskim propadanjem... Obuzeto „sudbonosnim pitanjima", društvo nije imalo ni dovoljno snage, ni dovoljno sluha da se pozabavi mladima. Porodični ambijent je sve vreme opterećen pitanjima golog

Za vreme ručka je Paul ponudio da povede Mike-a i mene u grad posle posla, ako nemamo drugih planova. Drugih planova? Paul je bio srećan da se ispred njega isprečila velika salata u transparentnoj plastičnoj činiji kad sam odskočila od stolice jer šanse su bile prilične da bih skočila i preko malog okruglog stola i bacila mu se oko vrata. On se nasmešio iza svoje salate; bilo je jasno koliko se takva jedna ideja usvaja i da je bukiran kao vodič.

Dragi Antonio,

Ovo pismo počinjem citirajući Kafku : Zar nećete da nam se pridružite? upitao me je jedan poznanik kada me je posle ponoći video samog u jednoj kafani koja

je bila takoreći prazna. Ne, neću, odgovorio sam mu.

Dobri moj Antonio, sve češće se tako osećam i najradije bih kao Franc da me svi

ostave na miru! Oduvek sam voleo samoću...ili bolje reći osamljenost.