Po čemu ću pamtiti 30. jun 2001. godine? Po tome da je Zdravko Čolić održao koncert na Marakani i da je u Beogradu pokušano obeležavanje Međunarodnog dana ponosa LGBT osoba. Zdravko je uspeo da održi po drugi put koncert na Marakani, ali druge gej parade u Beogradu još nije bilo. Kad će biti? Ne zna se... Kažu neki da će biti sledeće godine za vreme takmičenja za pesmu Evrovizije. Pa da vidimo i to čudo. Samo da se zna da sam ja počeo da se spremam za Drugu paradu, krenuo da vežbam, da bildujem, da se širim... Zlu ne trebalo...

A dok ne dočekamo i tu paradu br. 2, mi smo pisali neka javna pisma za javne persone. A pošto su u pitanju javna pisma, onda ih treba i javno publikovati.

Pošto je ovo blog o ljubavnom životu, molim sve one koji drže da nema života do političkog, da se odstrane sa istog i ne gube vreme. Ovo ne pišem iz nepoštovanja prema zoon politikon (molim da se ovaj termin doživi u izvornom, aristotelovskom značenju), već naprotiv, iz obzirnosti. Otud i naduvana oznaka xxx u naslovu, koja bi trebala da sugeriše, da parafraziram Platona, da na ovo blogče ne zalazi onaj koji ima manje od 30 godina i ne zna matematiku (malih stvari).

U skladu sa dobrim običajima ovog mesta turam i prigodnu muziku umesto uvoda, sa velikom izvinjotkom što ne stavljam You Tube, pošto mi ide na živce. Dakle:  Možeš li da mi nađeš svetilište/ Treba mi mesto da se sakrijem/da se sakrijem /treba mi utočište/

Više ništa ne mogu da uradim/ čovek je već na vratima (The Soft  Parade,  The Doors)

Šta je bre ovo?! Kakvo je ovo neodgovorno, nezrelo i nepatriotsko ponašanje, na blogu?! Šef o Zoksteru, Srđan o šljivama, Kusovac o ministru i javnoj ku...servisu, Dejan o izvinjenjima, a sve vitez do viteza. Sve muškarci i vojno sposobni. Katastrofa! Pa, je l' vi, bre ne znate da je u toku boj?! Šta radite ovde? Je l' se tako poštuje funkcija i značaj reči premijera? Je l' rek'o lepo čovek da smo u boju i to sa Amerikom. Pa, je l' treba, bre da se objavi rat celoj planeti, da bi shvatili ozbiljno premijera?

Ja se od sinoć spremam. Prvo mi je pao internet, što mi je omogućilo

update 6. july 07
Zoxterov novi blog 

------------------------- 

Upravo sam razgovarao sa Zoksterom i izneo mu razloge zbog kojih smatram da nije dalje održivo njegovo učešće na ovom blogu. Razlog zasto ovako u posebnom tekstu pisem o ovom slucaju je to sto sam ga sve vreme i tretirao kao specijalan slucaj zbog cega sam trpeo najvise kritika kada su u pitanju jednaki kriterijumi za sve.

Smatrao sam da nam je ta vrsta satire potrebna kao doprinos raznovrsnosti B92 Bloga i njegove jedinstvenosti u odnosu na druge slicne

Neka pitanja mi se vrzmaju po glavi posle sinoćnog nastupa ministra za sva vremena i sve režime:

Zašto je režim dao na Javnom Partijskom Servisu onoliko prostora jednoj od strana?

Da li će dati makar približno prostora i drugoj?

Da li nekome od brojnih koji su preneli i koji će tek preneti delove sinoćne propagande pada na pamet da u nedokazane bljuvotine unesu makar jednu reč ograde? Pitanje se odnosi i na „nezavisne“ medije.

Kosovski boj. Zna neko kakav je film? Nekako nema šanse da gledam. Baš mi se ne gleda. To je na drugom.

A na prvom programu film sa psihopatom.

Izgleda da ću ipak gledati Menjam ženu ili vesti...

... evo sada Milica govori... Nose pokojnog kneza Lazara u Prištinu.

Laku noć.

Gost autor:

ceda_urosevic 

Ponekad se pitam ima li sve ovo smisla. Ovo – moje angažovanje u diskusijama (koliko god ono minorno bilo), moja znatiželja, moja žeđ za stalno novim i novim iskustvima, pričama, idejama, ljudima, moje obrazovanje, moje blogovanje i komentarisanje, moj stav ili priča, moje viđenje stvari, moja zapažanja i utisci, moji vicevi ili frustracije... 

Jedna od situacija kao pokazni primer: dok kucam komentar, usred žive rasprave, pomislim ─ čekaj malo, misliš li ti da zaista svojim rečima bilo koga/bilo šta realno menjaš? Misliš li da će bilo ko, sem uglavnom tvojih istomišljenika na Blogu od kojih promena stvari zavisi koliko i od tebe, uvažiti ta zapažanja ili kritiku? Sve mi govori da neće.

Jedne večeri u Kišovom društvu sećaću se čitavog života. S njegove desne strane sedeo je jedan srpski filozof, a s leve jedan hrvatski pisac. Obojica su razgovarali, ali nisu uspeli da uspostave komunikaciju. Kiš ih je u jednom trenutku prekinuo i najuljudnije im rekao:
'Vi, dragi moj, vi ste idiot'; a drugome:
'Vi, dragi moj, vi ste budala'.

Pošto je neko od blogera B92 na vašem sajtu netačno izneo tobožnju informaciju da sam ja autor i inicijator nekakve peticije za procesuiranje oružane pobune JSO iz 2001, molim vas da na istom mestu objavite da je ta informacija potpuno netačna. Nemam nikakve veze s tom peticijom, nisam je čak ni video. Inače, naravno smatram da Specijalni tužilac treba da ispuni svoju dužnost i otvori postupak za to krivično delo, kao i da građani imaju pravo da to od njega zahtevaju.

Srđa Popović

U trenutku kada je Todd Williams već jednom nogom zakoračio u kružna pokretna vrata da izađe u vreo dan LA-a, primetio je kako dve gospodže, doterane za obilazak vrele Kalifornije, pokušavaju da uđu. Hteo je da ih pusti, ali je bilo kasno, već je zakoračio. Već sledećeg trenutka našao se kraj njih i uspeo da čuje komentare na

Pravo da vam kažem, mene reč Dijaspora, prvo asocira na daljinske seksualne odnose mahovine ili možda paprati. Povremeno mi zvuči i kao kožna ili venerična bolest. A, kad joj se doda reč Matica, to dočara scene iz prvih filmova naučne fantastike. One u kojima se pojavljuju mravci i insekti uopšte, veliki ko kuća, koji se ljuljaju svojim kartonskim sastavom i prete da pognjave gomilu

april 2006.

Ovo je prvi od tri teksta kojima ću pokušati da predstavim ovu azijsku zemlju. Radio sam ih na osnovu podataka sa raznih strana, kao i ličnih zapažanja tokom dvanaestodnevnog boravka. U narednim nastavcima imaćete priliku da čitate o nekim mestima i načinu života u Bangladešu. Potrudiću se da što pre postavim na Net i album mojih fotografija.

 

Bangladeš je jedna od zemalja u Aziji o kojima se malo zna. Mada nije tako poznata kao Nepal ili Indija, ova zemlja ima svoje zanimljivosti koje zovu na otkrivanje.

Domaćini kažu da je to zemlja

 (ništa zabavnije od cenzure! )

Pre neko jutro, ležim, čitam. Čitam - nije prava reč... zapravo: davim se u jednoj oblačnoj knjizi, o srpskoj varošici u doba komunizma. 150 strana jesenje kiše... Kap.Kap.Kap. Voda samo toči, toči se rakija, sve se to cedi sa korica, tako da počinjem

Mene je moja učiteljica lepo učila da svaki pismeni zadatak treba da ima svoj uvod, razradu i zaključak. U čast moje učiteljice Jagode i Međunarodnog dana ponosa, ovog puta ću se striktno držati tog pravila.

UVOD: Gostujući na hrvatskoj televiziji u emisiji „Nedjeljom u 2“, predsednik Srbije Boris Tadić je na pitanje novinara Aleksandra Stankovića o tome kakav je njegov stav o homoseksualcima, odgovorio da „svako ima pravo da iskazuje svoje seksualno opredeljenje“.

Bravo, bravo. Možda bi ova izjava imala neku posebnu težinu, recimo u Iranu, Iraku, Afganistanu, Pakistanu, Indiji, gde homoseksualci nemaju pravo da iskazuju svoje seksualno opredeljenje i gde ih za to kažnjavaju smrću. Ali kada predsednik Srbije tako nešto izjavi, to mogu okarakterisati samo i jedino kao bezobrazluk. Ovaj odgovor ima političku težinu isto kao i kada bi na pitanje „šta mislite o cvećarima?“ predsednik odgovorio da „svako ima pravo da sadi cveće“.

 

Priznajem, danas mi je mašta radila svašta kada sam pročitala vest "Uskoro tunel izmedju dve skupštinske zgrade", koja glasi ovako i nije šala:

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić rekao je da je, u okviru predstojećeg renoviranja Skupštine, njegova "ideja