Ako se dobro secam- demokratijom se u staroj Grchkoj bavio povlashceni obrazovani sloj gradjana, (vladavina mudrosti i znanja)- znachi shta izglasa vecina od onih koji neshto znaju. Nikako vecina plebsa.

A kod nas je situacija- bez da bilo koga omalovazavam, da je vecina , neobrazovana, nacionalistichki i primitivno nastrojena, zatucana, sa teshkim istorijskim nasledjem u shvatanju problematike, a josh je drzava u katasrofalnoj situaciji, gde ni ona osnovna konstrukcija nije postavljena.

Pa sada ja pitam, kakva vecina ovde moze bilo shta efikasno u dobrom smislu da izglasa

By Julia Vorobiova

Ne znam da li sam ocekivala da ce biti bolje ili gore. Valjda, nije moglo biti drugacije kad za izbornu kampaniju je bio iskoriscen i administrativni i sportski i popularni resurs - svi su navijali za Ujedinjenu Rusiju, ili Partiju Putina.

Takodje, bila je 'dobro' sprovedena reforma izbornog zakona koju je odobrio Parlament (gde su vecina clani putinske partije): ukinuta je bila opcija da glasujes prtiv svih partija, ukinut je ranije neophodan ukupan broj glasaca da izadju na izbori i povecena je granica za ulaz u Parlament sa 5 na 7 odsto za partiju. I jos nesto: glasovi za partije koje nisu prosle granicu 7% ce biti proporcionalno podeljeni medju partijama-pobednicama...

Sat 24-Sep-05 11:01

Bio sam danas na 65-om rođendanu Lovetinog zeta. Loveta je gospođa za koju radi moj domacin, Nenad. Radi i zivi sa njom. Strasno sam se iznenadio koliko čovek izgleda vitalno u 65 godina. Bilo je prisutno nekolicina parova, starijih ljudi. Svi su vrlo zivahni, vrlo vitalni sa lepim belim zubima. Niko ne puši. Niko nije zapušten i svi su veseli. Meni je naravno

Večeras je četvorici ljudi u crnom nedostajao samo Cane iz Agapea pa da utisak nedelje bude zapravo ukus Srbije krajem 80tih a ne krajem prve decenije jednog veka kasnije.

Nije mi namera da prepričavam sadrzaj jedne ili druge emisije niti šta je konkretno koji gost govorio jer to uopšte nisu bitni detalji za ovaj tekst. Sve i da su svi izmenjali uloge pa da su ovi iz Agapea bili gosti u Utisku nedelje i obrnuto, uopšte me se to sada ovde ne tiče. Radi se o tome kakva je atmosfera u Srbiji na kraju 2007. godine i šta su danas otvorena pitanja na koja očajno tražimo odgovore .

Inače, ovo je samo još jedan dan u dugačkom nizu koji nas tera da događaje tetoviramo po svom telu kako ih ne bismo nikada zaboravili, jer po svemu sudeći drugačije ne umemo da pamtimo.

Oduvek sam voleo majstorske radnje. Naročito automehaničarske. Kao mali sam znao jednom u dve nedelje (koliko su mi obaveze i roditelji dozvoljavali) ceo dan da provedem kod kuma među automobilima i alatom. Fasciniralo me je to okruženje u kome je postojao poseban red kataklingera, cicubicni, bumpufni, zicni, glajzni i bumštrucni. Ni do dana današnjeg ga nisam upoznao kako treba. Kada gledam iz ove perspektive dve stvari mi se izdvajaju iz celokupne slike:

- Jednostavnost. Za sve je bilo rešenja. Naročito mi se dopadalo to što dva dela spojena daju treći koji se dalje uklapao

Prva stvar. Pre par dana pričam jednom prijatelju kako me u mega marketima sve više spopadaju raznim akcijama „ako kupiš ovaj prašak dobićeš 658 brijača“ ali kažem mu i da im te akcije slabo prolaze kod mene. Prijatelj mi, uz osmeh „kako ne razumeš?“ između redova, govori da kada njemu priđe promoterka on ide za njom i radi sve što mu ona naredi. Njen je rob. Ona je mlada, lepa, zgodna i zanosna u svakom smislu, dovoljno je da mu se obrati i on će učiniti sve kako ona kaže. Nema nikakvih problema.

...i tako ćemo o ovoj temi pričati u Dubrovniku, Budvi,Korčuli, Puli, Budimpešti, Vašingtonu....Gvatemali, Johanesburgu...- često sam čuo ovakve rečenice na seminarima, okruglim stolovima, tribinama.

Pričati o ljudskim pravima, putevima pomirenja, toleranciji, nacizmu po preskupim hotelima  predstavlja vrhunski bezobrazluk. Hoteli po mjestima u Bosni gdje su ljudska prava godinama kršena uglavnom zvrlje prazni. Misionari ljudskosti ih nikada nisu ni vidjeli.

A o tim mjestima često pišu knjige i u knjigama. Domovi kulture po provincijama,

Poziv na građansku akciju!

 

Kao slobodno misleće građanke i građani slobodno idemo gde god želimo, zato idemo u Aranđelovac, na tribinu našeg “Peščanika”!

Da podržimo beskompromisne, dosledne, kreativne, hrabre Svetlane, i celu ekipu Peščanika!

Da pokažemo da ćemo se svim nenasilnim sredstvima, i rečju i delom, boriti da se održe prostori slobode, kritičke misli i akcije – a to je naš “Peščanik”!

Da pokažemo da je solidarnost građanska vrlina i građanska odgovornost,  da je biramo umesto njihove sabornosti koju predstavljaju

 

Ovo nije priča o 12. martu.

Nije ni priča o tome zašto je ubijen premijer Đinđić.

Još manje je priča na temu zašto je, u jednom trenutku, Srbija između Đinđića i Legija izabrala ovog drugog. I poslušala Tijanića: “Ako Đinđić preživi, Srbija neće”. Suviše su to bolne i još uvijek svježe rane da bi neko sa strane kopao po njima. (Zato, oprostite).

Ovo nije priča ni o onom što je uslijedilo nakon 12. marta. Jedini moj komentar bi bio – živjela “Sablja”!

Ovo je u stvari priča o nama. Da li se Crna Gora danas nalazi

   ..novog vala.

 Feral tribune 1993 :
“…Mene su zabranjivali i krali mi novac da bi se od toga snimala "Crvena jabuka". I tko im sad sluša tu njihovu "Crvenu jabuku"?! Eto im, Što su tražili, dobili su.
  Ma čuj, dobro, ozbiljno govoreći, bilo je tu još dobrih stvari. "Parafi" i "Pankrti" bili su dobri. Imao je "Haustor" dvije pjesme, Mlinarec je imao dvije, Arsen Dedić isto dvije-tri. "Film" je imao dvije do tri dobre stvari, ali fakat ja sam ih imao šezdeset dobrih.
Jebi ga, dao sam sve. Sve emocije,

Dok uvežbavam stavljanje kondoma bez ruku, što je izuzetno važno znati ako ste domaćica kao ja, jer su nam ruke non stop zauzete pranjem sudova, kuvanjem, peglanjem, pravljenjem kolača, brisanjem prašine i drugim kućnim poslovima, ruke (svih deset prstiju) koristim da napišem ovaj blog posvećen 1. decembru. Često se pitam da li je 1. decembar Svetski dan borbe protiv AIDS-a ili Dan deljenja besplatnih kondoma i promocije Durexa? Ali kako god bilo 1. decembar je svakako dan kada se uzaludno potroše milioni na ponekad kontraproduktivne kampanje.

Danas je građanima podeljeno 40 hiljada kondoma, 100 hiljada brošura, 200 hiljada džepnih kalendara, 20 hiljada bojanki, 10 hiljada lifleta i 5 hiljada plakata. Kao što se deca raduju Novoj godini i Božiću, tako se štamparije obraduju 1. decembru. Godišnji izveštaji Anti-Aids organizacija će biti puni akcija a donatori zadovoljni, što će se pozitivno odraziti na njihov budžet. I dok ceo svet priča i upozorava na epidemiju naši zvanični podaci pokazuju da toga kod nas skoro i da nema. Ja ne mogu a da ne pomislim da je HIV epidemija izmišljotina kao i globalno zagrevanje.

Srbija je zemlja koja svojim stanovnicima nudi zabavu svetskog nivoa. ... Mislim ceo svet je cuo za "zabavu" koja je omogucena Srbima, mahom mimo njihove volje. Srbija se dugo godina pojavljivala u vestima i CNN i Reuters, i Sing Hua, i Pravda, i Mond,... kao stalna rublika. Tamo negde posle politike a pre vesti iz kulture isla je rublika "vesti iz Srbije". Prema statistikama 67% Amerikanaca je verovalo da je Srbija neka od domacih drzava jer se tooliko spominje. Ili su to bili Kinezi!?

Oduvek smo bili na suprotnim stranama. Voleo bih da tako i ostane. Prema meni uvek je bila sumnjičava, krajnje nepoverljiva, ponekad otvoreno neprijateljska ─ ja sam, koliko sam mogao, pokušavao da budem ravnodušan. Sve u svemu znamo se još od detinjstva, nikad se nismo sasvim lepo slagali i oboje smo u tome prilično uživali. Što se mene tiče, trajno nas je udaljila njena neverovatna doza nemilosrdne grubosti, isključivosti, sklonosti ka iživljavanju nad neistomišljenicima, brojčano slabijima, podređenima,..., tek, svima onima prema kojima sam ─ zbog takvog njenog odnosa ─ osećao naklonost i slabost. Zbog nje i njene drskosti često sam bio na pogrešnim stranama. Tek, bilo mi je bitno da distanca između nas ostane jasno vidljiva.   

Naizgled ženskog roda, u svojoj suštini ona je prilično aseksualna ─ interesuje je isključivo i jedino moć! Kada mislim o našem odnosu, najčešće, setim se Danila Kiša i njegovog Časa anatomije: To nije stoga što gospoda od fermana i ukaza ne razumeju to što ja govorim i pišem, nego su ti nesporazumi drugačije prirode: ja sa tom gospodom ne govorim zaista istim jezikom na jednom drugom planu: intelektualnom i moralnom, i ja toj gospodi ne dajem za pravo da mi određuju norme, ni jezičke, ni književne, ni moralne. Mi zaista ne govorimo istim jezikom!

Ovo su Maša i Meda.

 

 

Mašu je neki čovek zlostavljao tako što ju je palio, naneo joj teške opekotine svuda po telu, koje je mučenica jedva preživela. Neki odgovorni ljudi su prijavili zlostavljanje,  organizacija Orca joj je spasila život.  Jadna Maša i dalje veruje i voli ljude, posebno decu. Prijatelji iz Orce kažu da je društvena, umiljata, pametna i odana, dobra