Raspisalo izbore. Hvala.

Cemu se nadam? Nicemu. Jel beznadezno, pa i nije. Evo i zasto.

Pre nešto manje od 3 meseca NASA je objavila otkriće planetarnog sistema TRAPPIST 1, u sazvežđu Vodolije, na rastojanju od oko 39 svetlosnih godina od nas. Zvezda je približno veličine našeg Jupitera, dakle ne preterano velika. Ova vest je posebno uzbudljiva jer se radi o sedam planeta koje se nalaze na takvim rastojanjima od matične zvezde da je na njima, barem u principu, moguć razvoj života.

Imam zadovoljstvo i čast da ustupim ovaj prostor blogeru alselone. Opustite se i uživajte!

Entropija

Entropija se definiše kao mera neuređenosti sistema. Šta to zapravo znači? Lep (a i gurmanski, jer koliko je poznato, blogeri su vrsni sladokusci) primer je supa. Sastojci za supu su prilično uređen sistem. Imamo šargarepu (uređenu), peršun, paštrnjak, celer, luk (zapečen na ringli, mljac!), šafran, juneće grudi, juneću kost, malo vegetice i biber. Sve uređeno, do uređenog (dobro, vegeta je malo manje uređena).

Zadovoljstvo mi je da ustupim ovaj prostor blogeru alselone koji je napisao tekst o belim rupama. Uzivajte!

Šta su crne rupe, to svi, manje-više, znaju. Hoking ih je naširoko obrađivao u svojim dopadljivo popularnim knjigama, Diskaveri i ostali naučni kanali ih drže kao redovni sadržaj na meniju, dnevne novine ih nekada obrađuju na naučnim stranama a, bogme, i česta su tema na svim druženjima, kada se povede priča o astronomiji.

Kao što je pravilo u fizici

Da, da, svemir se širi i to već odavno nije vest. Sama ideja se pojavila kasnih dvadesetih godina prošlog veka u radovima Žorža Lemetra, Aleksandra Fridmana itd. - niko im nije verovao. Ali koju godinu kasnije Edvin Habl, slavni američki astronom i najveći astronomski osmatrač dvadesetog veka, to širenje je i praktično dokazao uočivši da crveni pomaci rastu sa daljinom galaksije (što ćemo objasniti u prvom delu priče o širenju - ovo je drugi). Prošlo je još neko vreme dok se teorija i praksa nisu uskladile a od tada se u školama uči da se naš svemir širi. Ali šta se zapravo širi i kako, to ponekad nije baš jasno.

Gost autor: alselone

  Da li biste voleli da ovo bude slika noćnog neba koje se vidi sa Zemlje?

Prelepo, zar ne?

Pravi odgovor bi, zapravo, trebao da bude - ne, ne želimo da vidimo ovakvo noćno nebo. Ovo noćno nebo nagoveštava jedan od najdramatičnijih događaja koji se dešavaju u svemiru - sudar galaksija.

Sirijska opozicija iliti rogovi u vrećama

S kim divaniti?

Oni su objasnili da su međunarodni posmatrači tokom njihove misije bili u stanju da naprave polu-sveobuhvatni (sic!) pregled naoružanih grupa aktivnih u tim oblastima. [naglašavanje moje, uzgred ne znam kako bih drugačije preveo kontradiktornu reč semi-comprehensive, otvoren sam za predloge]

"Sada barem znamo glavne grupe i ko je za njih odgovoran. Istina je da one nemaju jedinstvenu komandu ili jasnu strukturu, ali znamo ključne ljude. Zbog toga verujemo da bi mogli sarađivati sa njima korak po korak," rekli su.

Ovo je bio odgovor Kofia Anana i tadašnjeg šefa tadašnje posmatračke UN misije u Siriji, generala Roberta Muda, na pitanje Bašara el-Asada, (još uvek) predsednika Sirije, "a sa kim ćete pregovarati na drugoj strani?"

Uopšte ceo taj razgovor, koji se desio 9. jula, kako ga je preneo libanski sajt alakhbar je... pa... poučan.

Vidim po preporukama da moje fore jako slabo prolaze. Imam utisak da su se svi na blogu okrenuli protiv mene. Jel se neko seca da je Spira nekada bio duhovit? Koliko blogera misli da sam bio duhovit, a koliko ima suprotno misljenje? Zelim da kazem da sam jako pogodjen cinjenicom da vam se moj nacin obracanja na blogu vise ne dopada. Ja dajem sve od sebe da ovaj blog nekako ozivim. Ja pokusavam da unesem nesto dugacije od ostalih. Ja zelim dobro da vas zabavim. Nikada sebe nisam dozivljavao kao humoristu ili komedijasa (ako bas hocete). Ako neko zeli da me uvredi neka to slobodno uradi jer vise

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti.

Priznajem da ova fotografija nema mnogo veze sa blogom koji će uslediti. Mis'm, mogle bi tu svakakve asocijacije da se nađu... ali nije to namera.

Da sam stavio neko od lica koja imaju veze sa sadržajem bloga, na primer OVOG

 OVOG