Варварински мост не води нигде. Уствари води у Варварин, градић на левој обали Велике Мораве и околна села. Био је једва мало шири од аутомобила. Стратешки небитан. ”Видео сам га како јури ка мосту као без душе. Да помогне повређенима.” Војкан је био део мог детињства, један од најбољих другова мога брата. Његов отац и теча велики пријатељи мога оца. Мој отац је отишао у Београд, његов остао у Варварину, скупљали смо се сви лети у селу.
”Држала се рукама за мост, висила, била је жива после првог удара.” Сања је најмлађа жртва. Другарица из математичке мог пријатеља. А и сви ми из математичке смо некако повезани. Вратила се у Варварин са другарицом да се склоне од бомбардовања. Било је безбедније него у Београду.
Била је света тројица 1999. пијачни дан. Зликовци су се вратли после 20 минута да побију преживеле и спасиоце. Пошто није циљ био мост.