1 od žešćih,zabavnijih,omiljenijih filmova(a s malo manje omiljenog TV broadbanda...znate eastwooda u ovom ...?...glupo je i pitati-)

naravno--->country podloga uz western sličice : Shannon McNally - Geronimo (No.3---> Sweet Forgiveness ---> 

---> ćušni sl. str --->bikej 01

Nedavni clanak u New York Tajmsu na preko tri strane  bio je posvecen najnovijem trendu medju dobrostojecim Amerikancima -  home schooling-u ili na srpskom domacim uciteljima.

Home schooling je nekad bila stvar rezervisana za totalne frikove( religijske ) ili usamljene stanovnike u pustojebinama. 

Bogati I uspesni su slali decu  u privatne skole.

LionsLightning Seeds su se ponovo dohvatili lopte. Football’s Coming Home je jedan od hitova kojima su nas bombardovali sa svih radio stanica. Drugi je komična nemačka pesmica koja je, ako je verovati omotu, predviđala četvrtu titulu prvaka sveta za domaćina. Sportfreunde Stiller ’54, ’74, ’90, 2006. Ova poslednja ostala u klubovima. Za više ne vredi.

No, ono zbog čega sam rešio da posetim Saturn (samo tamo možeš da kupiš ziku, šta god poželiš. Nije da mi nije zafalila neka naša tezga iza ćoška) je apsolutni hit, Legendarios do Brasil – Pais Tropical, bez obzira na to što Ronaldo sa svojih 94.7 kg nije uspeo da je otpleše do kraja. I pored toga što se ex šampioni provode na plažama po svetu (Bild vidi sve, slično nekim našima koji njuše samo žuto), Žairzinjo, Felisiano, Brito, Figueiredo, Marinjo i Miranda su svetski prvaci. Po broju emitovanja. A pošto nije singl, već albumčić od 11 pesama, neću da ga kradem sa Soulseeka. Vredi ga imati u originalu. Bar zbog fenomenalnog omota.

Okey dokey, I'll make this quick as we have the Pet Shop Boys crew showing up at any time...  Just prepping the usual coffee, tea & breakfast.  Actually, breakfast has been rather popular with us.  This Zet, understanding what the usual British stage hand needs/wants at 8am, has sorted out a kind Srpski Breakfast Meza.  I'm talking eggs, potatoes, assorted breads, fruit and the kickers; smoked Zlatibor meat and the king of all things 'Serbo food', Cvepaci.  These little meaty sausages are a massive hit with these Anglo Brit Trash, and I say "Brit Trash" out of love as part of my ancestry have a UKesque vibe to it.

Piše Gregor

Izranjamo iz mračnih voda poroka dekadentnog zapada i hitamo na istok. Prestonica za krunu putovanja. Ali prvo fruštuk ondak na put. A fruštuk tradicionalan, srpski. Raskošan. Kafa i šljiva. Na tradicionalnom mestu. U hrvatskom restoranu. I dok šljiva diže nivo adrenalina neophodnog za naredne stotine km, pričamo o tradiciji.Svetsko prvenstvo je satkano od tradicije. Tradicija je da na prvenstvu održanom u Evropi prvak bude evropska ekipa. Jedan izuzetak potvrđuje pravilo. Tradicija je da se žabari prvo provlače, a onda zablistaju. Tradicija je da Skolari bude smrt za Engleze. Tradicija je da domaćin daleko dogura. Tradicija je da Španci ne urade ništa. Sve se to opet potvrdilo.Kada je današnji meč smrti u pitanju, tradicija je takođe važna. Italijani od 1970 igraju finale na svakih 12 godina. 1970, 1982, 1994 i 2006. Naizmenično ga gube i dobijaju. Kada gube, gube od Brazila. Sada Brazila nema, a red je na titulu. U mojoj glavi odzvanjaju proročanske reči krivonogog vešca, stanovitog Sirana: "Prvak sveta je Italija". Požurite u vašu omiljenu kladionu i tiket na plave.

L’Equipe bezmerno zahvalan.

 NekadDie Fantastiche Vier kao Thierry Henry.

Ronaldo ponovo bez trofeja.

Sad

U društvi sam desetak profesora univerziteta u Koloradu, na vrhu Rocky mountains pored mesta koje se zove Buena Vista. Prelepo je i stalno pada kiša. Ovi ljudi su svi zvezde u svom domenu arhitekture, dizajna, uglavnom vizuelnih umeća i razgovaraju o svom poslu na politički način kao da spašavaju svet. Tu su i neki studenti izabrani da prisustvuju ovoj radionici i vode beleške i kuvaju kafe. Moj omiljeni lik je Tucker koji je smislio vadičep za pijane ljude i liči na Mik Džegera. Elem kaže Tucker iznebuha, ja stvarno ne znam čemu sve škole, šta čovek uopšte može da nauči, prosto se rodiš takav kakav jesi i radiš šta umeš. Tu se ja istinski zabezeknem i pitam, a svi ovi vaši studenti što daju velike pare da sa vama popričaju...jel ozbiljno mislite da im ne treba diploma. Kaže Tucker, ne u Americi, portfolio je taj koji donosi čoveku posao, ama niko nikad ne pita za diplomu niti će te angažovati zbog nje. Ostali se složiše s njim.

Ministar Slobodan Lalović je najavio izmene Zakona o zapošljavanju koje bi omogućile da oko 150.000 radnika kojima nedostaje pet godina do penzije od države dobijaju mesečnu nadoknadu i uplaćene doprinose do sticanja prava na penziju. Po njemu efekti ove mere će biti pozitivni i neće mnogo koštati.

Ministar finansija Dinkić je kazao da se "duboko ne slaže sa logikom te ideje" . Ljudima treba pomoći da rade a ne terati ih u penziju.

Hajde da na brzinu izračunamo koliko ova mera neće mnogo koštati.

Pretpostavimo da ovi ljudi zarađuju prosečnu platu. Prosečna neto plata u Srbiji je 20.000 din ili €240. Na ovo porez na dohodak iznosi 4.100 din ili €48, a doprinosi za PIO i zdravstveno iznose dodatnih 10.500 din ili €124. Za 150,000 ljudi ovo iznosi:

1. za plate - €32 miliona mesečno ili €384 miliona godišnje

2. za porez na dohodak - €7.2 miliona mesečno ili €86 miliona godišnje

3. za PIO i zdravstveno - €18.6 miliona mesečno ili €224 miliona godišnje

OK, turns out Morrissey was in a pretty decent mode last night. I spoke with his tour manager and he, that be Morrissey, was a bit shocked that all 30,000+ at the gig knew the words to all his songs. The stereotype of playing some backwater former Soviet state*, war torn lands quickly dissipated. In fact, if it s possible, it seemed Morrissey actually enjoyed himself on stage and off. The rest of the artists were cool with yesterday being a meat free feast... that is until Goldie showed up. So, just to paint the picture, Exit booked Goldie only a few days ago. Now this is cool; Reason being was to give people at the festival a little surprise.

KatedralaDošlo je vreme za pakovanje kofera. Naša muška gajba (brlog) izgleda kao Keln na razglednici iz ’45. Kako smo bacali stvari po gajbi nismo ih takli ovih skoro mesec dana. Ne zato što smo aljkavi i neuredni, već zato što nije bilo vremena. Kako nije bilo vremena, pitale bi ne samo naše žene. Eh taj život momački... Nama je gajba služila isključivo kao spavaonica. Tuš, oblačenje i napolje. Svakako nikad pre jedan popodne. Kad saberem, moždaLost in Translation smo dva puta izašli pre podneva turistički u grad. To buđenje nam je išlo kao našem veznom redu. Neće pa neće...

grafit u prolazu kod zelenjaka

nekog razonodi, ili se malo zamisli,ili rastuži.mene ovo prvo.ne znam šta je bio motiv onoga koji je ovo napisao.

odličan štos u svakom slučaju.V...m K....

Uf, ovo je do jaja. Nema ništa slađe nego kad neki degen napiše degenski komentar, a ti ga obrišeš. Ili kad te neki car nahvali, a ti to ostaviš, da drugi pročitaju. Muzika za juli: Ignite "Our Darkest Days", prvih 12 pesamawww.markovidojkovic.com

Madonna: Don't cry for me ArgentinaJoš malo pa gotovo. Još malo pa će se naši muškarci vratiti u normalu. Još malo pa će proći i ta katastrofa, zvana svetsko prvenstvo u fudbalu. Zašto katastrofa? Pa u pravu ste, reč katastrofa je suviše blaga. Reč genocid je prikladnija. Da li se iko zapitao kako je bilo nama koji/e smo „osuđeni/e“ na zajednički život sa muškarcima, a da nas pritom fudbal uopšte ne zanima? Ne. E pa ja ću da vam kažem.

Ne smeta mi što je popio hektolitre piva, ne smeta mi što je non stop u kladionici, ne smeta mi što od njega ne mogu da gledam španske serije, ne smeta mi što se ne kupa, ne smeta mi što mu drugari non stop vise na gajbi i ja moram da čistim za njima, ne smeta mi što samo priča o fudbalu i koristi nejasne reči kao što su korner, ofsajd, penal... Smeta mi što nema seksa.

Za godinu i po dana biće uloženo 30 miliona evra u nauku i 34 miliona evra u elektronsku upravu. Nemam predstavu koliko je to zaista velika ili mala cifra pa pozivam kompetentne da kazu koju na ovu temu. Posto se nasi ekonomisti u poslednje vreme plase svakog dinara investiranog od strane Vlade, zanima me da li i ovde postoji taj strah u kostima od inflacije, ili je pak ova cifra sitnica.

jedna od uvrezenih psiholoskih zabluda je da je uspeh pretezno rezultat urodjenih sposobnosti a ne napornog rada. svaki pokusaj da se objasni da su empirijske osnove ovakvog stava veoma slabe, dok postoji gomila dokaza za suprotno, se po pravilu nipodastava kao wishful thinking – jer, ako bi tako zaista bilo, onda bi svako mogao da bude bach ili einstein. a, kao sto je film “amadeus” lepo objasnio, ne bi mogao.

naravno, skrivena premisa ovde je da bi svako bez problema mogao da se posveti fanaticnom radu u meri u kojoj su to radili najpoznatiji umovi civilizacije. kao da se smatra da nema niceg lakseg nego fokusirati svaki svoj dan na jednu stvar, po pravilu ezoterican i vecini ljudi ekstremno nezanimljiv problem, iako je pitanje da li je bilo ko od onih koji to smatraju uspeo to da uradi ijednog jedinog dana. osim toga, stav da je vrhunski uspeh pre svega rezultat urodjenog talenta se takodje moze tumaciti kao wishful thinking – posto, ako je tako, coveku ne preostaje nista drugo nego da se opusti i rasplinjava na gomile sitnih stvari. buduci da ionako nije mogao da postigne nista veliko, nema potrebe ni da zali za propustenom prilikom.