Pit StopNije bilo baš kao za Alonsa, ali se Gregor ipak vratio pre nego što bi nas roboti izbacili iz kapsule. Ubi pivo, ne i narandžasti, sreća radi aspirin sa vitaminom C. Nisam ovog jutra za dečje radosti, smotaćemo zemičke sa paštetama i napraviti sendviče za put. Gde sada? U Keln, našu bazu, našu gajbu, naš dome slatki dome. Cecooo stižeeemooooo!

Gregor reče da su majstori bili fini, nisu ga odrali a i dobićemo neku kintu nazad za metar dana. Kažu, sve Ok, amortizeri, opruge, jednostavno teški ste. Kabasto, fakat. Kao na brodu koji se nakrivio dvojica pozadi lepe se iza suvozača. Dve gume, štula u gepek, bežimo iz ovog bizarnog hotela. Mada bismo rado ostali u Lajpcigu. Štafetu preuzimaju Španci (i Ševčenko valjda, nemamo pojma ko tamo još igra).

La Revancha del TangoOduvek sam bila fascinirana flamenkom i tangom. Imala sam jednu neuspelu avanturu sa flamenkom, nismo stigli ni do kastanjeta a već se grupa raspustila... Ali svaki put kada ne TV-u zakačim neko plesanje, sve obustavljam i ne dišem... Verujem da mnogi tako reaguju, delom zbog ritma, delom zbog vibrirajuće energične atmosfere koju dvoje na podijumu nameću publici.

Nedavno se desilo da na nekom rodjendanu upoznam par koji se upoznao na tangu. U nekom momentu, uz prvi i najbolji Gotan Project "La Revancha del Tango" digli su se, krenuli ka sredini sobe i zaplesali... Euforična, kakva jesam, odmah sam sasula gomilu pitanja o školi, gde su učili i od koga, zašto baš argentinski tango, sve me je živo zanimalo...

šućurajOk, negde sam visoko, bukvalno, u avionu, let prema Frankfurtu, pa Wiesbaden, „Skakavci“ sutra otvaraju festival.

Ali, nije to poenta priče. Priča je druga i jedan drugi put, za koji je ovo dobra prilika u avionu, ispisati ga.

Elem, kao što pisah, završili snimanje filma, u međuvremenu promenili naslov iz „Žigosan“ u „Odbačen“, najzad bolje zvuči i na engleskom „Rejected“. Put me nosi jutro nakon snimanja put Zagreba, kad tamo po prvi put nakon 19 godina oficijelno gostovanje jednog beogradskog teatra, čitaj Atelje 212, u glavnom gradu HR, bez mnogo publiciteta, ali bilo je za očekivati...

wwwKoliko ljudi na planeti Zemlji koristi Internet?

Na ovo pitanje, odgovor nudi comScore Networks Inc, nezavisna Internet konsalting kuća.
Prema njima 694 miliona ljudi ima pristup internetu (starijih od 15 god.), a istraživanje je sprovedeno u maju mesecu ove godine na uzorku: ceo svet.
Lideri na ovoj tabeli su amerikanci:
Ceo Svet: 694,260,000
United States 152,046,000
China 74,727,000
Japan 52,100,000
Germany 31,813,000
United Kingdom 30,190,000
South Korea 24,645,000
France 23,884,000
Canada 18,996,000
Italy 16,834,000
India 16,713,000
Brazil 13,186,000
Spain 12,452,000
Netherlands 10,969,000
Russia 10,833,000
Australia 9,735,000
*uključeni su i korisnici Internet kafea, mobilnih telefona, PDA...

Sati provedeni na Internetu u toku meseca:
Israel 57.5
Finland 49.3
South Korea 47.2
Netherlands 43.5
Taiwan 43.2
Sweden 41.4
Brazil 41.2
Hong Kong 41.2
Portugal 39.8
Canada 38.4
Germany 37.2
Denmark 36.8
France 36.8
Norway 35.4
Venezuela 35.3

Ovde nema amerikanaca među prvih 15, a više od polovine su evropljani.

Najposećeniji sajtovi
(mesečne posete u milionima)

MSN Spaces 538
Google 495
Yahoo! 480
eBay 269
Time Warner Network 241
Amazon 1540
Wikipedia 131
Ask Network 127
Adobe 115
Lycos 109
CNET Networks 107
Apple Computer 98
Real.com Network 78
Monster Worldwide 74
Wanadoo 73

Za Srbiju će neko teško uraditi istraživanje jer se ovde nikad nije znalo koja Srbija? Uža, šira, prosta, proširena, naša, njihova, crvena... U svakom slučaju, priča se da imamo od 10,3% (šira) do 13% (uža) populacije na webu. Ako je istina da je prosek Evrope 15%, onda smo mi odlični!
Budući da se radi o nezavisnom istraživaču, sumnjam u ove rezultate jer mi liči na reklamnu kampanju Microsofta kojom najavljuje novi MSN Spaces pod nazivom Windows Live Spaces.
MSN Spaces, kao MS blog alat, pojavio se decembra 2004 i bio je odgovor na Google-ov Blogger, kojeg nema na ovoj listi prvih 15.

 Japanska kapsula

Pre nego što smo degradirali Plavog Kita u Hromog Dabu upoznali smo se ex DDR-om. Imaju i oni terene za tenis i brda za golf, ali imaju i objekat koji će nam ostati u večitoj uspomeni. Etap Hotel, montažna podugačka kućerina na dva sprata koju je veliki kran pored parkinga garant tu parkirao za pustolove bez para. Duplo jeftinije nego u Eglingu (naša prva baza kraj Minhena) i dupla doza žalopojki za našim bavarskim seocetom. Jao brate na šta ovo liči. Sve je od plastike. I vrata, i sto, i parket, i prozori, i domaćica hotela. I svuda guraš žeton i pritskaš brojeve za dekodiranje. Epski susret elektronskog doba, retro istoka i polja kukuruza uz auto put za Hale (najružniji grad na svetu kako kaže prvi od dva anđela koja smo upoznali u Lajpcigu, šarmantna gospođa Sylke Strehle), ili, kako bi to Zvonce živopisno naslikao, čudesni susret Larsona, prečke i njegove noge.

And so an introduction and explanation of my anonymity is in order.

I am a journalist, writer, NGO project manager, editor and translator (in order of competence) based in Belgrade for a number of years. Please dont let the brief resume put you off, my views arent as predictable as my career progression appears. I have never been a member of any political party - although was once a member of Greenpeace.

My identity isnt important compared to the importance of subjects that need to be discussed which brings me comfortably to the issue - the blog.

Some people have taken blog to be translated as dnevnik or diary and spend time using prosaic language writing about any amount of irrelevant subjects. Others seem to think that a blog is a fantastic excuse for public masturbation and use the opportunity to divulge the mundane details of their daily lives.

Dvojac bez kJedina dosadnija stvar od gledanja fudbala i pričanja o istom (sa sve imenima, godinama i statistikom, a o evociranju uspomena na utakmice i da ne govorim) je jedna mala knjižica na koju sam nabasao. Ako imate problema sa spavanjem, ne dajte pare farmaceutskoj mafiji nego nabavite ovu knjigu! Uspavljuje 100%. Izdao je Institut društvenih nauka, a pisali su je zajedno u četiri ruke niko drugi do dva doktora: Ratko Marković i naš Neobavešteni (još uvek) Premijer Vojislav Koštunica!!!

Uvek sam znao da tu postoji neka tajna veza, uspavana ljubav, ili neki još neraspaljeni žar. Nih dvojica, kao dvojac bez kormilara sitna slova pišu o SAMOUPRAVNOM ODLUČIVANJU U DRUŠTVENIM DELATNOSTIMA sa sve teorijskim i praktičnim problemima. Knjiga jeste iz 1978. ali ne gubi na aktuelnosti.

Da li je ovo moralno?Bio ja jednom u nekom selu, pa svratio kod neke babe. Baba me pita "Hoces kafu?", ja kao necu, a ona kaze "Pa dobro ako neces, nije moralno." E sad, mene muci pitanje - da li je moralno odbiti kaficu? I sta se danas smatra moralnim?

Elem, meni je baba objasnila sta je moralno, pa cu ja to s vama podeliti kada se vratim sa Sistersa (ne idem ja zbog Sistersa, nego da vidim ekipu iz srednje skole), a vi do tad pokusajte da pogodite.

Jedna moja mlada saradnica, (tek je napunila 18 godina) ispričala mi je danas kako je prošle godine kad je bila u Rimu gledala sedmog sedmog italijanske vesti. I kaže, prva vest, Papa je dobro ( upravo se vratio sa puta), druga vest, neki fudbaler ( zaboravih mu ime) našao novu devojku, treća vest, vreme će biti lepo u Rimu, a negde pred kraj, bombe u Londonu...Ruka

Ja kad odem u Italiju posle nekoliko meseci, ne daj bože godinu dana i sednem za sto sa svojim prijateljima iz mladosti, pojma nemam o čemu pričaju kad ne pričaju o klopi a to je vrlo retko...s ozbirom da govorim italijanski bez akcenta skrenem pažnju ljudima za stolom koji me ne znaju da nisam luda već strankinja.

Sta vi mislite, kako izgledaju naše vesti pa i blogovi. Ja znam samo da me uvek šokne agresivna komunikacija iako ne bih rekla da su ljudi sami po sebi gori ili bolji nego bilo gde drugde...ali zašto se toliko guramo u tramvaju, pljujemo po ulici...a i vesti ili gledane emisije, uglavnom su nam takve...kad nisam u BGD-u tako nekoliko meseci ne daj bože godinu dana, uopšte ne mogu da shvatim na primer gledajuci Utisak nedelje o čemu ljudi pričaju , od učesnika do gledaoca, uopšte ne kapiram čime su utisnuti i zašto.... I tako i ja silno utisnuta povodom deset godina Srebrenice i filma egzekucije koji se vrti po svim evropskim medijima sedim prošle godine u LA/u na nekoj žurki sa teve producentima i novinarima i pričam kao navijena o masovnim grobnicama a retko ko ima strpljenja da sasluša duže od dve rečenice, ne daj bože o tome pišu...

sarenacijaNa jednom papiru pise sledece:

""
Razvojni model interkulturalne senzitivnosti (MILTON
BENNETT)

Razvijanje ISTANCANOSTI u prepoznavanju i prihvatanju
kulturnih razlika prolazi kroz sledece faze centrizma
i relativizma:

*PORICANJE:potpuno poricanje drugacijih nacina
ljudskog postojanja( NPR. CRNI ROBOVI NISU TRETIRANI
KAO LJUDSKA BICA- "zabranjeno za pse i crnce").

FirefoxNakon zakrpa za Firefox iz paketa 1.5 na red je došla i starija verzija 1.0.x koja je okončala priču sa nadogradnjama svih ranijih verzija konačnom 1.0.8. Dan Veditz, član Mozilla security tima kaže da je ranija verzija 1.0.x imala svoj update sistem, ali da ona nije dovoljno "bola oči" korisnicima, prepuštajući im da to sami urade. Firefox 1.5 (poslednja verzija je 1.5.0.4) sadrži automatski download za poslednje sigurnosne nadogradnje. Četvrtina korisnika Mozille koriste staru verziju i skoro trećina njih nije radilo update. Svi oni zaljubljenici u ovu staru verziju moći će da sa zakrpom 1.0.8 mirno sačekaju novi Firefox 2.0 koji se najavljuje za avgust ove godine. Do tada im, sa ovom nadogradnjom više neće biti potrebne zakrpe. Firefox 2.0 će sadržati automatsku proveru update-a za Macromedia Flash, Adobe i Java.

Od Minhena do Lajpciga Šumadija. Meni nikako nije jasno kako Nemci ne mogu da naprave još jednog Borisa Bekera (ili bar Mihaela Štiha) kad ovde na svakoj livadi može da se igra tenis. Možda sam previše očaran tom nestvarnom geometrijom uz put, ali ovde se sigurno u svakoj seoskoj školi prebacuje preko mreže. A svako brdo teren za golf. Sećaš se onog crtaća (kontroverznog, znam) Teletabisi? E ovde je zaista tako. Kao da je neko na daljinskom boje i kontrast stavio na maksimum.

A i naš prerano omatoreli plavi kit je u fulu. Nostalgičari testiraju Kenwood, Pakleni vozači ostavljaju Srce na cesti i teraju Sabić da galopira. I da polako ali sigurno zadnja leva započne striptiz. Pokazuje zavodničku žicu na čarapi, a kada je videla da smo joj pretpostavili brojanje ogrooomnih vetrenjača, skida sve sa sebe. Ovaj put ne odolevamo. Zblanuti otvorenih usta izlazimo i gledamo, kao pubovi u Šeron Ston dok se smešta u stolici. Kakav samo pogled... Na usijane žice koje vire iz deformisane mlohave potpuno neupotrebljive gume. Branik ju je kao zlatar finim radom brusio prethodnih pet sati.

Na prozor skrece mi kloparanje kise o oluk...Nebo tesko a ja se jos nisam privikao na povratak kuci...

Jos do juce pogled mi je odmorno putovao po Egejskom moru...

Cudno, ali kao da se umor polako vraca...kao da stanuje tu negde i kao da je jedva cekao da se vratiAkritasm...Ej, dosao si...i vec ga osecam kako mi prilazi kao da hoce da se vrati u starog vlasnika...

Pokusavam da se setim predivnog mesta Akritasa pored Haniotia. Hotel-restoran sa najvecim brojem Grckih vina u celoj Grckoj- preko 12000...

jedna izandjala teza o nasem obrazovanju je da nasi studenti uce previse teorije a imaju premalo prakse. ili, u nedavnoj formulaciji (glas javnosti, 2.3. 2006) srbijanke turajlic, bivseg pomocnika ministra prosvete: ” na fakultetima se smatra da studentu treba dati dobro teorijsko znanje, a veštine će on sam steći. samo je problem da li će mu poslodavac dati vremena da stekne te veštine ili će odmah zaposliti nekoga ko ih već ima”.

naravno, to sto poslodavci generalno preferiraju ljude sa iskustvom u odnosu na pocetnike nema neke posebne veze sa srpskim obrazovanjem. jer cak i kad bi se studiranje sastojalo od 4 godine ciste prakse (ma kako to izgledalo), poslodavac bi i dalje u proseku davao prednost onom koji je zavrsio takav fakultet i radio 10 godina nego onom koji je samo zavrsio takav fakultet. iz tog razloga, ljudi sa iskustvom su u proseku skuplji na trzistu radne snage, to jest, imaju vece plate, i taj fenomen nema nikakve veze sa srbijom. sve u svemu, konkurencija ljudima sa radnim iskustvom ne moze biti razlog za zagovaranje povecanja prakse u skolovanju, tim pre sto drustvo nema nekog razloga da navija da poslodavac zaposli tek svrsenog diplomca a ne nekog sa dugogodisnjim iskustvom.

Odmah da kažem da sam ateistkinja, iako sam imala užasnu mističnu krizu sa sedam godina kada sam živela u Kairu i kada su me roditelji otkačili bez mnogo milosti. Ali svaki papa je i moj papa, odrasla sam u Italiji i videla koliko se crkva meša u moral i zakone, u dušu i gaće i vernika i nevernika...I ovoga poslednjeg Nemca u Aušvicu sam imala priliku da čujem, ljudi smrzla sam se, od muzike do dizajna zločina, nešto kao naša Srebrenica, postoji neka katarzična aura zločina pogotovo ako si bio na pogrešnoj strani.Papa

Veliku polemiku je izazavo taj papin govor u Evropi, čak su i mene zvali iz italijanske Panorame da dam izjavu, jedva sam se izborila da ne govorim u svoje ime već iz neke opštije tačke jer ja i nemam svoje srpsku tačku iza koje mogu da stanem. Papino pitanje je gde je bio Bog kad se Aušvic dogodio. Od koga je dosta je, mada se i dalje ne pominje crkva kao takva i njeni službenici, lako ćemo mi s bogom ako savladamo njegove sluge.

Evo i naši popovi su blagosiljali srpske vojnikekoji su izvršili genocid u Srebrenci, i sada su kao nagradu dobili svoje carstvo iznad ali u našoj još uvek neformalnoj državi. Znam tačno šta ne mogu da podnesem u celoj toj priči s papom, bilo kojim. Zašto je on taj da se bavi moralom, i on i bilo koji bog, pa zar nije sasvim očigledno da im vekovima to ne uspeva a da nam svima otimaju i hleb i moral od usta.