Born to blog!Priznajete li zavisnost blogovanja?

Pre samo šest meseci, nisam znala šta je blog, HTML mi je bio špansko selo, skup kvačica i crtica, a danas kao nepopravljivi skriboman ne mogu a da dnevno nešto ne postavim, ne prokomentarišem...

Jednom mi je jedan prijatelj rekao, "znaćeš da si pravi bloger onog trenutka kada budeš imala u glavi ideju za sledeća tri posta." Tada, kada sam otvorila svoj prvi blog kod Lepenskog ideja mi je bila, pisati tu i tamo, voditi dnevnik, i kako god, to je bio početak moje blogerske avanture, a kao svaki pravi avanturista širim se blogosferom, pa ću od danas pisati i ovde. Dobro vas našla!

Taman kad sam pomislila da sama sve obrisem, pa da pljunemo i pocnemo ponovo, neko se potrudio umesto mene. Odlicna prilika da svi malo oladimo, svecano se zaklinjem da se vise necu svadjati. Barem ne na ovom mestu. Prljava je to navika, bolest zavisnosti, a u svetu hemije ima mnogo boljeg dzanka.
Samo da kazem, za one neobicne slucajeve koji iz nekog meni mutnog razloga zele i dalje da citaju to sto ovde pise, ajde da se dogovorimo da svi koji imaju komentar NA TEMU i dalje kace svoje postove, a oni koji imaju komentar NA MENE, odu na forum, pa tamo otvore love/hate topic i prazne se na tom mestu.

Ljudi bre, ja sam bila isključena od dnevnih vesti jer montiramo film o Ženama u crnom, ali sad kad nam radi servis za komentare, pa moramo da nešto kažemo,  ama baš svi   o govoru mržnje radikala...ja prosto nemam reči...

Shallow HalNisam gledao nijedan film tokom proteklog vikenda. Onda sam sasvim slučajno video neki film koji mi se u startu učinio zanimljivim. Kasnije sam na sjajnom IMDB sajtu video da se film zove Shallow Hal.

Pretpostavljam da su mnogi od vas gledali ovaj film, a za one druge (da ne kažem za one sa jeftinijim ulaznicama :)) radnja filma se odvija oko tipa po imenu Hal i devojke po imenu Rosemary. Hal je pre nego što je hipnotisan od strane nekog gurua kada su bili zaglavljeni u liftu, devojke posmatrao samo po spoljašnjoj lepoti. Nije ga interesovala unutrašnja lepota. Bio je plitak. Nakon susreta sa guruom, devojke koje su mnogima bile neprivlačne za njega su bile super cice. On ih je tako video. Zbog toga devojka od preko 120 kg je u njegovim očima izgledala vitko i lepo kao Gwyneth Paltrow koja glumi u filmu. Još ako se zna da je ta devojka ćerka njegovog šefa, mnogi su mislili da se zabavlja sa njom zbog karijere. Međutim, kada je magija nestala i video je onakvu kakva jeste i dalje mu se sviđala, zbog onog što ova devojka jeste a koju je dobro upoznao. Zbog njene čitave ličnosti, a ne samo zbog lepote.

UPDATE: Komentari na većinu tekstova koji su dobili najviše komentara smo uspeli da vratimo pomoću Google Cache-a. Predlog za to je dao čitalac bloga valeksic. Sada možete da skinete .doc fajl sa komentarima na tekstove Marka Vidojkovića, Mlađana Dinkića, Dejana Bizingera, Oto Oltvanjija, Milana Lukića, Srđana Mitrovića, Nebojše Spaića... 

Zbog neobičnog baga u modulu za održavanje komentara u programu Drupal pod kojim radi ovaj blog, došlo je do brisanja svih komentara koji su poslati pre 7. juna 2006. Pošto bi vraćanje komentara sa backupa prozrokovalo i gubitak većeg broja postova na blogu odlučili smo da ih ne vraćamo. Bag je prijavljen autorima softvera i sigurni smo da se ovakvi slučajevi više neće dešavati. Izvinjavamo se autorima komentara, blogerima i čitaocima B92 Bloga.

Kao što možete da primetite, na B92 Blogu su počeli da pišu i oni koji nisu poznati široj javnosti ali su na osnovu svog dosadašnjeg rada skrenuli pažnju na sebe. Autori koji već imaju svoje blogove su često poznati baš zbog svojih nadimaka pa tako neki odlučuju da zadrže nadimak i kada počnu sa pisanjem na B92 Blogu.

Novi autori koji su izabrani zbog njihovog već postojećeg pisanja su Dejan Švajner (a.k.a lepensky), Maja Kuruc (a.k.a makilica) i Lilika (a.k.a lilikica).

J-LiPosle jako puno godina koje su poždrali skakavci (ili neke mnogo gadnije zverke), Josipa Lisac ponovo u Beogradu. Puno se radujem njenom večerašnjem koncertu u Centru Sava, iako nikad nisam bio veliki fan njene muzike. Danas mi ta muzika zvuči bolje nego ikad. Možda je to način da zaboravim na sve ove ružne godine i da se,bar na kratko, vratim u mladost koja je bila bezbrižna. I srećnija. Valjda to dolazi sa godinama.

Drago mi je da bar imam čemu da se vratim. Šta će da rade današnja deca kada malo ostare i treba da se vrate u svoju bezbrižnu prošlost? Čega da se sećaju? Cece? Suzane Mančići njenog groznog kućnog Ili možda najgoreg filma u univerzumu Mi nismo anđeli 2?

Ala je lep ovaj svet,

onde potok,

onde cvet;

tamo njiva,

ovde sad;

eno sunca,

evo hlad;

tamo Dunav zlata pun,

onde trava, ovde žbun.

Slavuj peva,

ne znam gdi,

ovde srce,

ovde ti!

Tanja JakobiTanja Jakobi od 1988. godine do početka 2006. godine ekonomski novinar, potom svojevoljno poluražalovana i preregrutovana u ekonomskog konsultanta ili -cu.
Počela u Večernjim novostima, uređivala ekonomsku rubriku u Našoj borbi, pisala u NIN-u i Ekonomistu, sarađivala u Republici, Business Week, Economist Intelligence Unit i Institutional Investor. I dalje uredjuje Weekly Economic Bulletin, ekonomsko dete mnogo poznatijeg V.I.P News Service. Povremeno piše za Biznis i finansije i Ekonomist.
Za TV B 92 radila sa Jankom Baljkom na seriji „Ko je ubio Antu Markovića” i dokumentarnom filmu „Srbija u kontejneru”.
Diplomirala na Filozofskom fakuletu u Beogradu na odseku filozofija, magistrirala ekonomsko novinarstvo na njujorškom Baruch College. Jedan od prvih stipendista NGO-a nobelovca Džozefa Štiglica Initiative for Policy Dialogue i dobitnik američke državne stipendije Ron Brown.
U civilu najviše voli Njujork, brzo hodanje i obilaženje svih mogućih zabitih mesta na planeti, tim redom.

Često je savet administratora da se tekstovi postova prvo pišu u Notepad ili Wordpad-u, pa tek onda odatle copy/paste u polje za unos postova.
Razlog tome je time session, koji je različit od alata do alata (na MojBlog-u je 20 minuta), a podešen je tako zbog sigurnosti korisnika koji često ostaju ulogovani i tako predstavljaju laku metu za hakere. Dešava se da zbog tog vremenskog ograničenja ono što je napisano, ne bude i objavljeno. Takav vid zaštite imaju bankomati kada platna kartica ostane duže od XX sec. (ako se zaboravi). Mnogi vole da svoje tekstove pišu u Wordu (igra fontovima i bojama), pa da ih odatle kopiraju u post i onda se dešava da kod "pobrljavi", a razlog su kodovi koje Word povlači za sobom.Sada je svemu tome došao kraj.
Blogger je, za svoje potrebe, napravio dodatak (add-in) za Microsoft Word, pa se sada postovi mogu normalno pisati u Wordu i odatle kopirati u postove svih alata koji su kompatibilni sa Bloggerom.
Nakon instalacije, on se integriše u Word i pojavljuju se četri nove alatke, ali one su u funkciji samo za nalog otvoren kod Bloggera, što ne smeta nama da svoje tekstove pišemo i snimamo.
U Bloggeru one imaju funkciju da se direktno iz Worda postovi objavljuju i uređuje poslednjih petnaest.
Ovaj add-in kompatibilan od verzije Word 2000 pa na dalje.

Dodatak je velik 1,95 MB i može se preuzeti ovde.

Maja Kuruc je rođena 1975. u Sremskoj Mitrovici gde je završila osnovnu školu i prirodno-matematičkuGimnaziju. Nakon završenih studija na Fakultetu organizacionih nauka (smer za informacione sisteme) i sa nepunih godinu dana radnog iskustva, u avgustu 2000-te nalazi posao preko Interneta i odlazi u Švajcarsku. Živi i radi kao Software Engineer u Cirihu a u slobodno vreme voli da putuje, čita i piše.

Svetozar CvetkovićRođen je u Beogradu. Diplomirao je 1980. godine glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Iste godine priključio se ansamblu pozorišta Atelje 212 gde i dana s radi kao glumac i upravnik. U međuvremenu sarađivao je sa mnogim pozorišnim trupama i pozorištima u Zagrebu, Splitu, Budvi, Novom Sadu, Mariboru, Ljubljani...Igrao je u oko 60 dugometražnih filmova odnosno TV serija i drame, koje su uglavnom producirane u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori, dok su neki od projekata rađeni i  u inostranstvu. Gostovao je u različitim pozorišnim produkcijama kako u Jugoslaviji, tako i u Kanadi, Austriji, Švajcarskoj, Engleskoj, Sloveniji i Hrvatskoj

Dekonstruisani WCŽali mi se citatelj iz švajcarske da nema javnih vecea u prirodi a da vršiti nuždu izvan određenog prostora podleže ko zna kojoj kazni. Mislim da je pitanje javnih vecea zaista dobar metar
demokratije i njenog žanra.
Ja se sećam da pre niz godina nisam mogla da verujem šta mi se u toj istoj zemlji desilo u javnom veceu u velikoj robnoj kući. Ušla sam i vrata su se nekako zaključala spontano za mnom, kad sam pokušala da izađem shvatila sam da ogromna metalna brava traži novčić od pola franka da bih mogla da se otključa. Naravno nisam imala upravo taj novčić, naravno ceo taj vece nije bio kao oni američki paravani gde se vide noge i glave i u muškim i u ženskim, već je bio kao neki mali klaustrofobičan sef. Naravno vikanje i vrištanje ne pomaže jer prosto ljudima ne pada na pamet da je neko toliko glup i dekintiran da nema pola švajcarskog franka u džepu...naravno obezbeđenje me je oslobodilo posle izvesnog vremena i kaznilo. A ja sam se izvinila i molila boga da ne pogledaju u moju vizu jer je taj dana isticala...

Nedugo nakon sto sam se registrovala na B92 blogu stigao mi je poziv od Dejana Bizingera da se prikljucim listi onih smrtnika kojima se takodje pruza sansa da pisu za isti.

Kratko sam se predomisljala. Jedan glasic je govorio "ne, ti vec imas svoj blog, ostani nezavisna i neutralna" a drugi "ma hajde, ne budi kukavica, B92 je uostalom jedan od retkih domacih sajtova koje pratis, a u danasnje vreme je neutralnost prevazidjena".

Golmanov strah od gangsteraOdbrojavanje počelo. Još malo pa će nam se zazeleniti mali ekrani.

Zato ću malo da vam pričam o fudbalu gde ga ne očekujete. Znate već, kao kod Pajtonovaca, kada loptu pikaju selekcije grčkih i nemačkih filozofa, i, posle početnog masovnog empirijskog zbuna, Arhimed utera gol za Grke ("Eureka").

Samo mračnije.