Najnovije umetnicko-sociolosko ostvarenje Beogradskog Sindikata sa likovima iz života, "Već viđeno" pogledajte na

 http://www.youtube.com/watch?v=G8SCmmDuKqA

ВИКИ ШКОЛЕ

Школа истраживачког новинарства > Зенон Косидовски

Зенон Косидовски је на овим просторима изузетно популаран писац. Њега сви знају по прослављеној књизи: Кад је сунце било Бог као и по другим његовим књигама, које су доживеле по неколико издања. Ми смо одрасли и сазревали уз његове слике антике оживљене живим бојама пуним драматике. Већину његових књига прочитао сам много година раније, али је случај хтео да пре две године купим и прочитам његову последњу књигу: Приче јеванђелиста. Није ме оставила равнодушним његова беспоштедна критика произвољности и контрадикција у Библији. Његово храбро срце и бистри продорни ум натерали су ме да се заинтересујем за личност Зенона Косидовског.

Žene u crnom sa pijetetom prema žrtvama, podsećaju da je pre 15 godina, 6. aprila 1992. počela četvorogodišnja blokada Sarajeva  tokom koje je poginulo blizu 11.000 ljudi, među kojima 1.601 dete.  Zbog zločina počinjenog nad tim gradom, Žene u crnom  zahtevaju kažnjavanje ubica  na svim nivoima odgovornosti. 

Zoetermeer (Slatko jezero) dugo je bilo samo jedno od mnogobrojnih sela zapadne Holandije. Sredinom sedamdesetih naraslo je pod pritiskom migracije Joestanovnika iz pravca obližnjeg Den Haaga. Danas ga zovu holandskom silikonskom dolinom ili gradom geekova. Tu se nalaze fabrike Siemensa i Toshibe, a četvrtina njegovog stanovništva radi u računarskoj industriji. Prijatelji odmahuju rukom kad im pomenem da smo krenuli u Zoetermeer. Samo mrtvilo i dekadencija, kažu. Kratka šetnja od železničke stanice do centra: zaista, mrtvilo i dekadencija. Kuće pored kojih prolazimo deluju skupo, udobno i pomalo gizdavo. Nove višespratnice ostavljaju utisak cyber grada. Iako je veče prijatno, prva vedra noć nakon niza oblačnih i kišnih, na ulicama nema žive duše. Ni psa, ni mačke da pretrče cestu pred nama. Na zapadu, ispod srpastog Meseca, Venera sija kao stroboskop. Mogli bi tuda da hodamo danima, ali večeras žurimo na drugi kraj grada. U klubu de Broederij nastupa jedna od poslednjih velikih jazz atrakcija, neumorni, neuništivi i neponovljivi Joe Zawinul sa svojim paklenim Sindikatom.

Sa svešću uvek neka slatka zagonetka, svi je imamo, a ne znamo šta je, pa onda ne možemo dati potpun odgovor ni na pitanje šta nije. Svest je kao Beli Ljiljan koji smo mi navalili da pozlatimo.

"To gild refined gold, to paint the lily, to throw a perfume on the violet, to smooth the ice, or add another hue unto the rainbow, or with taper-light to seek the beauteous eye of heaven to garnish, is wasteful and ridiculous excess." - William Shakespeare.

Sa svešću dobijamo i ono što mi intuitivno diživljavamo kao inteligenciju. Od definicije do definicije se, bar IT ljudima, inteligencija uvlači pod kožu kroz slatku, pa onda sladunjavu radoznalost da doživimo uvek sledeći lokalizovani vrhunac našeg tehnološkog razvoja, neka ovog puta bude u obliku „strong AI“, inteligentnog, veštačkog entitea za koji, ako nam to nije rečeno, ne znamo da li je veštački ili prirodni.

Ova priča je autentična – do detalja. Predolimpijsko Sarajevo, godina 1984. Nekome se učinilo da će neki momci koji sviraju džez uspeti da inostranim gostima razbiju predrasude o tome da u našoj dragoj domovini nemamo što drugde ima i tako to... pa je taj neko odlučio da nas pozove na prezentzaciju naših dostignuća, koja su, ruku na srce, u tim godinama nešto značila i u evropskim razmerama. Slećemo na aerodrom Butmir.

Evo, ako... ma ne znam, pročitajte ovo ali pre toga progutajte bensedin, prozak, rakiju, šta god... Ja nisam i sada imam želju da se bijem, a znam da to ne valja. A i ne želim da se bijem. Ne treba mi to.

Momcima sa foruma predlažem jedno grupno udaranje glavom u zid. U neki blindirani zid.

Šta znači ovo saopštenje kojim Tadićevi traže „sveobuhvatnu“ raspravu o vladi koju bi vodio Vojislav Koštunica? Je l’ ovo nekakav njihov Kumanovski sporazum, pa sad kao traže “sveobuhvatnu“ raspravu? Ko da raspravlja i sa kim? A zar nisu do sada, evo skoro dva meseca raspravljali? I je l' će neko snositi konsekvence odabira strategije da treba praviti vladu sa Političkim krilom Zemunskog klana?

dolazite, znači, na aerodrom. vi i vaš saputnik ste najnormalnije, profinjene i miroljubive osobe. niste nikada u životu učinili bilo kome išta nažao. rečju, vi ste normalni i pristojni, tihi ljudi. iz nekog misterioznog razloga, arogantno aerodromsko bezbednosno osoblje uzima upravo vas "na zub". izgleda da ta vaša miroljubiva spoljašnjost i utisak dobroćudnosti kojima zračite, za frikove bezbednosti predstavlja baš savršen poziv da se okome na vas. vi ste savršen plen, odličan ulov!

 Bilo je vreme praznika, prolecnog raspusta,vreme Pashe, pred Uskrsa, vreme druzenja s prijateljima i porodicom . Vreme putovanja. I tako na nekoliko od tih dogadjaja i velikih okupljanja cesto smo bili suoceni sa znatizeljnim ili kurtoaznim pitanjima o zemlji naseg porekla. Vrlo iscrpljujuca diplomatska aktivnost.

Evo kako su ti razgovori izgledali.

starijiUveren sam, doduše na osnovu sećanja koje je varljivo, da je mene majka opasno makljala. Ona, međutim, tvrdi da to ne odgovara istini, ali nimalo, ono nije da joj nisam davao povoda ali uglavnom nije uspevala da me stigne a kad bi me ćoskirala ja bih se toliko razurlao da nije imala srca da krene u napad, što od straha da neko ne pozove policiju, što od straha da se ne “zacenim”. I toga se sećam. U stvari ne sećam sa da su me batine bolele, jer nisu, nego da taj čin, kad rođena majka digne ruku na tebe, jeste prilično neprijatan i zbunjujuć.

cenzuraNa aerodromu Doha, Katar , free wifi ali...

Blog B92 nije cenzurisan...a sta to nama fali, pitam se...

Piše LW

Gledala do malopre  na RTS Samardžića i Jeremića oko Kosova i dešavanja u SB. Taman htedoh da odustanem, negde kod petog-šestog   Jeremićevog “slažem se u potpunosti sa gospodinom Samardžićem,” kad čuh, po ko zna koji put, argument o nejedinstvu EU.  “Eto, Slovačka je svojim čvrstim stavom, primer da ni EU nema jedinstven stav…, ” ubeđivao nas je Samardžić. 

Nešto pre emisije  čitala sam sutrašnje novine, tek toliko da dođem sebi od ministra Stankovića na TV AVALA, a i od Alimpijevića vala, i vidite šta sam u istim pročitala.

Jedan od prvih kulturnih shokova koji sam dozivela po dolasku u Svajcarsku bile su proslave Bozica i Uskrsa. I dok je Bozic bio manje-vise isti kao i kod nas, sa puno kolaca, cokolada (u naravno novim oblicima i bojama) i ulicnih ukrasa (takodje raskosnijih i lepsih), Uskrs i uskrsnji obicaji su za mene predstavljali ogroman shok.

Najpre sam ostala zatecena pri pogledu na sve sarene zeke, pilice i koke u korpicama ili saksijama (da, saksijama sa cvecem) a posebno na zlatnog Lindt zeku sa zvoncicem. Do tada sam mislila da samo svajcarske krave imaju zvoncice. :)

S obzirom na to da je blogosfera oko Zoxterovog stila vrlo podeljena pozivam vas da demokrtatski donesemo odluku. Potrebno je da imate staz od minimum dva meseca na Blogu i da niste bili banovani.

Dovoljno je samo da u naslov komentara upisete ZA ako ste za banovanje ili PROTIV u suprtotnom.

Ovo jeste presedan, ali svakodnevno dobijam mailove u vezi sa gosn Zoxom, a vidim i u diskusijama da je on predmet podela te stoga zelim ovim putem da stavimo tacku na ovo pitanje.