Miss BlogaKriv sam, priznajem… u toku su “Dani estrade” u Čačku kojeg je, dok ovo pišem, upravo otvorio ministar Ilić (prenos možete pratiti live on Pink), a ja sve to nisam najavio ranije ali zato još uvek nije kasno da se blogerke i s ovih prostora prijave za izbor Miss Bloga.
Po uzoru na svetske blogerske mreže, portal zagrebačkog Jutarnjeg lista raspisao je ekskluzivni Blog Beauty Contest u prostorijama Blogovaonice.

Jeste primetili, cela medijska scena u Srbiji u pokretu je.Kao, tržišnom? Ima li tu neke strategije? Prati li to ko ili je tržištu ostavljeno da se samo izbori sa državom?Na prodaju su akcije Politike AD, kragujevačka Svetlost je prodata, pred aukcijom je NIN, u procesu privatizacije su novosadski Dnevnik i Studio B, kupca traži i (autohtono privatni) nedeljnik Vreme...

Politika AD je neki dan izašla na Berzu.Kako je para na Beogradskoj berzi d o s t a(čudo je napravio i nedavno osnovani, Miškovićev, a u Srbiji prvi otvoreni investicioni fond sa oko dve milijarde već prikupljenih para) Politikina akcija je prvog dana trgovanja  učetvorostručila vrednost.Ugovor je sprečio Elektroprivredu Srbije da pokaže kako, doduše pod privilegovanim uslovima, i državno   preduzeće može da bude PAMETAN investitor.Da je svoje akcije Politike AD, kupljene pre samo tri meseca, u ponedeljak mogla da proda Elektroprivreda bi, ni kriva ni dužna, zaradila dvadesetak miliona evra.Ovako će morati da sačeka kraj ove godine.Pa da zaradi onda.Ako su pare koje je EPS uložio u Politiku drzavne pare, kako neki sumnjaju, onda je država na ovaj način subvencionirala EPS.

Zahvaljujući spletu okolnosti ipak je sačuvan jedan primerak Evidencije ulazaka u zgradu MUP-a za dan 2. maj 2004.

Lidija Vukićević: Žena pustinja!Nedavno sam bio na italijanskog TV gledao žučnu raspravu o gej/ istopolnom roditeljstvu. Sedimo moj dečko i ja, sa sve našom mačkom mezimicom zvanom Macy, i na celu raspravu samo konstatujemo:Majko slatka!

To ne može, to nije prirodno, to je kršenje ljudskih principa, onda svima treba dati da usvoje!!

Zna se šta je i ko je majka, šta je i ko je otac!!!.

I onda samo pomislim, hm - Lidija Vukičević, ima prava da ima decu, a ja nemam.

A sigurno bih bio bolji roditelj. Ne samo ja, već i gomila gejeva i lezbejki!

Gus(l)ar iz Čačka

Nema dana a da nas neko ne podseti na našu sv(ij)etlu istoriju, na činjenicu da smo jeli zlatnim kašikama....kad su drugi bla, bla,bla...te da je svaka taraba kod nas starija bla, bla.... dok kod Amerikanaca i drugih bla, bla, bla....

Posle tekstova  o Konzulu dobrotvoru i Konzularnom sadisti svoj "konzularni ciklus blogova" zaključujem  prevodom pisma koje sam pre dve nedelje poslao ambasadoru svoje zemlje Portugala, u Beogradu. Do danas nisam dobio odgovor. Pismo nisam imao nameru da objavim, ali kako odgovora nema pa nema, odlučio sam da ga podelim sa Vama. Ukoliko odgovor ne dobijem u dogledno vreme, pismo ću proslediti svima onima koji u demokratiji u kojoj živim imaju nadležnost i volju da provere moje sumnje i da nepravilnost za koju verujem da postoji isprave. A takvih je, verujem, mnogo.

Piše LW

Na šta se svela "snažna diplomatska inicijativa" Vojislava Koštunice glede i svezno misije propasti Ahtisarijevog plana?

Kolika je cena takve (NATO i EU su lažljivi neprijatelji)  i tako vođene ( prst u oko)  vanjskopolitičke orijentacije i kursa koji Srbija zauzima?  Da se ne lažemo, ovo odavno prevazilazi same pregovore o Kosovu pa bi i Đelić& Co  to morao imati u vidu, koju će snositi generacije u Srbiji?

lap topProbudim se rano svako jutro i prvo pogledam na net-u koliko je stepeni. Nepouzdano mi je izbacivanje ruke kroz prozor ili izlazak na terasu. Vreme je ovde nestabilo i za čas krene neka oluja iz jasno plavog neba u podnožu Alpa. Drugi sajt koji pregledam su gužve, i radari u gradu koje će me sačekati uz put da bih izbegla nepotrebno zadržavanje i još nepotrebnija plaćanja. Ponekad pregledam i sajt obdaništa moje devojčice jer ljudi uredno ažuriraju novo pristigle roditelje, njihove adrese i telefone ali jos važnije dogadjaje i planove za nedelju unapred. Posto je obadaniste koncipirano da roditelji u njemu rade 3 sata mesečno pregledam svoj nalog pa vidi koliko mi skupljnanja lišća, grabuljanja ili sadjenja predstoji za vikend. Ulazim u kola i krećem ....

...Da vidimo najpre ovako... Ustanete kada hoćete, radite koliko vam se radi, tu je frižider, ne morate da se oblačite i izlazite preko puta do pekare, ne morate da se tiskate u prevozu, dajete novac za taxi i psujete na Gazeli... ne morate da kupujete dvadeset pari hulahopki mesečno jer pucaju nakon hiljadu predjenih koraka, budući da toliko nemate gde da napravite... nema šefa, nema povišice a ni otkaza. Nema straha od zatvaranja/prodaje firme, nema dosadnih kolega koji zaviruju u vaš monitor kad god im se pruži zgodna prilika za to, nema "To Do" listi koje vas ujutru zatiču na stolu koliko ste ušli...

The English tend only to give unsolicited advice to close friends and family (or to everybody when they’re drunk). Serbian people, on the other hand, tend to give their frank opinions, and offer unsolicited advice, even to complete strangers. Blunt, scathing and highly critical advice is the norm in Serbia… and what a refreshing change an honest life without diplomatic duplicity and plastic McDonalds’ smiles can be!

Englezi naginju davanju netraženog saveta samo bliskim prijateljima i članovima porodice (ili svima kada su pijani). Mnogi Srbi, na drugoj strani, imaju tendenciju da daju svoje iskreno mišljenje i ponude nezatraženi savet onima koju su im skroz nepoznati. Direktan, oštar i veoma kritički savet je standardna pojava u Srbiji… i kakva osvežavajuća promena može biti jedan iskren život bez diplomatske dvoličnosti i veštačkih osmeha Mcdonalds-a!

Prosle sedmice sam, onako americki bosonog, stajao u uglu aerodroma u San Franciscu, slusao prilicno neljubazne sluzbenike drzavne agencije za domacu bezbjednost koji su me uporno upozoravali da ne mrdam iz precizno oznacenog mjesta, podsjecajuci se proslog ljeta pogledanog filma ‘Put u Guantanamo' koji mi je ostao duzan jedan veliki odgovor. A i moja situacija je zahtjevala odgovor na pitanje ‘zasto sam ja najednom toliko sumnjiv'. Dok o tome razmisljam, posmatram Amerikance, a i ostale, kako se poslusno izuvaju i izuvajuci se izgleda mi kao da ostaju bez nekoliko oboja digniteta, ponosa za koji se inace toliko bore, prazne dzepove, skidaju sakoe dok im debeli prsti sluzbenika u plasticnim rukavicama pazljivo pipkaju dzepove i rukave, ovratnike i postave odijela u potrazi za necim opasnim, necim od cega sada cijela nacija strahuje. Pazljivi su iz dva razloga; jedan je da im slucajno ne promakne kakva potencijalno opasna materija skrivena duboko u dijelu necije odjece, a drugi je da ih se ne bi slucajno optuzilo za seksualno napastvovanje, pretjeranu pozrtvovnost i revnosnost u pipkanju sumnjivaca.

 Povratak kraljaMonarhijske republike“ iz 20. veka u naše vreme više nisu moguće, a nisu ni korisne. Ako je izbor tako sužen, možda je bolje imati „republikansku morahiju“.

Pre skoro osam decenija jedan je apsolutni Genije, pesnik, aristokrata, okultni naučnik, nacionalistički političar i vizionar sa dalekog zapadnog ostrva na rubu Evrope - itekako živ-živcijat, uprkos Džozefu O'Konoru i njegovoj potpuno zabavnoj družini! - savršeno izrekao baš ono o čemu sam poslednjih dana-meseci-godina razmišljao i sanjao, baš ovde, u beogradskoj kasabi, na suprotnom rubu Evrope. Šta bih ja tome još mogao dodati? Nema tu nikakvog anahronizma. Ako je, kao što Borhes lepo obrazlaže, istorija sveta povest nekoliko metafora koje se samo stalno iznova permutuju, onda je jedino istinsko pitanje pronaći najčistiju i najdublju prezentaciju tih arhetipskih slika. Kao u Gedelovom anti-hronološkom univerzumu, u istinskom svetu duha stvari ne prethode niti slede jedna drugoj; ako već stoje u nekom odnosu, onda je on mnogo kompleksniji od pukog vremenskog sleda. Stoga, dragi potencijalni čitaoci, najbolje što mogu da učinim jeste da vam ovde poklonim Plovidbu u Vizantiju. (Neka se svako oseti slobodnim da uzvrati sopstvenim najdražim delićima univerzalnog i jedinstvenog poetskog svemira čovečanstva!)

...pomagajte!

Evo već dva dana se mučim, da l' da vas molim, šta da radim...Nešto ne volim da molim, naročito države nikad ništa molila nisam, a sad prosto ne mogu da izdržim, to je jače od mene...Pre dva dana se pojavila izjava Tome Nikolića. Kaže da ako Rusija ne da veto na Ahtisarijev plan, on odlazi...za njega više neće biti mesta u politici i javnom životu...kaže, da ako vi ne date veto, ode on u svoje selo.

a rare moment when it's okay 2 b what we r!

 novak đoković

youngest Miami masters champ to the date!

i felt so proud only when we won olympic waterpolo, back then in L.A., back in the days... and it's again the U.S. soil.

VAMOS NOLE!

АЈМО СРБИЈА!