Izvinjenje sa moje strane što ne mogu da odgovorim na pojedinačne komentare, nisam očekovao ovako veliki broj reakacija, ali mi takav odziv govori da je tema dobro izabrana. Broj komentara o divljoj gradnji upravo je potvrda o potrebi građana da učestvuju. Svi koji su se prihvatili tastature ustvari učestvuju upravo na način kako ja mislim da to treba raditi.

Ja sam Skoča. Svake nedelje u ponoć, na radiju b92 se emituje muzička emisija Gistro FM, čiji sam autor (koga zanima, plejliste se nalaze ovde). Nisam ovde da bih reklamirao svoju emisiju. Još manje sam ovde da polemišem na temu politike - daleko od toga da sam apolitičan, ali o politici više volim da razglabam u užem krugu prijatelja, s obzirom da nikada nisam imao poriv da političkom neistomišljeniku dokazujem da nije u pravu. Redovan čitalac ovog bloga se već verovatno pita 'pa koji ćeš đavo ti onda ovde?' Tu sam samo iz jednog razloga - kako bi naš narod (obožavam ovu reč) rekao, tu sam da isrpavljam krive Drine, ili kako bi neki drugi narod rekao, tu sam da se borim protiv vetrenjača.

Često kada pričam sa kolegama i koleginicama iz Internet branše dođemo do zaključka kako je ovaj region pun onih koji se predstavljaju za neke eksperte, konsultante i tome slično a kada im ponudiš realan posao u praksi ili neće da ga prihvate, pod izgovorom da je mala plata ili da su “u gužvi” ili se vrlo malo/nimalo kvalitetnih kadrova prijavi na konkurs. A i to je bolje nego da ga prihvate ili nekako uspeju da prođu konkurs pa se kasnije utvrdi da su "prodali maglu" ili "mačku u džaku".

Dogovorili se.
Šta mislite, kako?

    Napustimo na trenutak Srbiju 2007. godine u kojoj se linčuje nemački ambasador zbog izgovorene istine, u kojoj “tehnička Vlada” uredbama vlada mesecima kršeći Ustav koji je krađom usvojila, u kojoj davno istrošena politička figura u svojstvu Ministra Inostranih poslova poziva Afriku na ustanak, u kojoj DSS postavlja svoje omladice kao rukovodioce na Univerzitetu na kome se slave ratni zločini i kojim vladaju pravoslavni fundamentalisti. Ostavimo na trenutak poniženu, upropašćenu i poslednju izolovanu zemlju u Evropi koja mantra o svojoj falsifikovanoj prošlosti nespremna da prihvati izazove budućnosti.    Ostavimo zgodnog Velimira Ilića, poštenog Stojkovića, hrabrog Jočića, mudrog Tadića, sposobnog Koštunicu i sasvim normalnog savetnika Predraga Simića…Ostavimo ih u realnosti prećutnog kompromisa, neprihvatanja i straha i vratimo se na kratko u vesele 60te… 

SkočaSkoča je rođen u Beogradu pre 29 godina. Studirao srpski jezik i književnost, pa filozofiju, oba batalio. Svojevremeno je bio muzički urednik na Art televiziji, autor muzičke emisije ’Manje spike više pike’ na radio Venusu, saradnik Ritma srca all stars, a poslednje dve godine pravi emisiju ’Gistro FM’ na radiju b92.

...nastavljam pricu tamo gde sam stao pre neki dan. U maju ce biti objavljena knjiga "Gde ste pankeri"!?

radost evropePo ondasnjim pravilima I kriterijumima zivota pankeri su izgledali sokantno. A I trudili su se da se gotovo uvek tako  ponasaju, shodno datim okolnostima. Pocele su po jaknama da se kace zihernadle I bedzevi. U pocetku “serpe” a potom I normalne velicine. Pojedinci su poceli da se farbaju u zeleno I roze mada je preovladjivalo przenje kose hidrogenom. Radost Evrope je tada pevala o tome;

WANTEDIzlazim iz nase amabsade i hodam Belgravijom. Lepom kraj, nema sta. Sve same ambasade. Gledam u zastave i prepoznajem zemlje u kojima sam bila. Stavise, u dzepu mi je pasos ispunjen vizama tih zemalja. Moj pasos, koji je spreman za penziju, a da nije ni dve godine napounio. Sta ce, nema vise slobodnih strana. Istrosio se. A lepo se drzao. Ukazivali su mu poverenje u mnogim ambasadama, i to bas ovde na Belgraviji. Samo ga eto nisu bas lepo primili u nasoj.   

yugic - uvek istiDanas mi je prijatelj poslao link o tome kako se Yugo više neće proizvoditi. Javilo mi se nekako pomešano osećanje sreće, tuge i nostalgije pa reših da podelim sa svima dve istinite priče o mom belom yugu. Prva je kada je iz mog yugica ( sa oznakom A - izvoz Amerika) ispao ceo motor na beton Pariske ulice 31. decembra 1998. godina a druga priča je o tome kada je uprkos podignutoj ručnoj kočnici yugo krenuo da klizi nizbrdo ka Gazeli.

E pa danas omaž yugićima - dajte sve najsmešnije priče na jedno mesto. Ja sam svoj sama pazarila 1997. godine i vozila ga ponosno do 2001. uživajući komfor bezbednih, sigurnih i pouzdanih kola.

Ako od umetnosti baš svi nešto konzumiramo, i svo vreme, prvo što meni pada na pamet je muzika. A ako negde forma tako surovo ne dozvoljava suštini da se kristališe, to mnogima od nas, opet, može da bude muzika. Kao da je Platonov duh nastavio da živi kroz muziku.

A mi i dalje prizivamo suštinu, i prizivamo kontradikciju.

Teško je zamisliti dan kad ćemo imati sve odgovore na pitanja odnosa forme i suštine. Taj odnos, koliko je komplesan i dinamičan u prostoru, je u konstantnom toku i u vremenu. Teško bi bilo otići u prošlost, do Da Vinčija, može i dalje, npr, i objasniti da će doći dan kad razumevanje suštine više nije bitno, i to ne u bilo kojoj oblasti nego, opet npr, u inženjeringu. Ja sam se dotakao teme u blogu „U potrazi za mehanizmom“ uz primer Nasa letilica u kojima softver uz pomoć koevolutivnih algoritama dizajnira nova elektronska kola ako i kad se primarna kola pokvare. Ovo nije primer bilo kakvog popravljanja grešaka pošto odštampani šematski dijagram novog kola ne govori mnogo – često ga ni strućnaci ne razumeju.

 na srpskom, in English...odlomak iz hronika 

http://www.glasnik.org/broj9/jasminatesanovic9.htm

  Ova presuda Skorpionima u speciajlnom sudu za ratne zlocine u Beogradu je nesto sto sam ocekivala. U duhu presude medjunarodnog suda u Hagu za ratne zlocine, Srbija nije kriva za genocid. Genocid postoji, ali  ga niko  zvanicno nije ucinio.

  Skorpioni nisu krivi za genocid...nema dovoljno dokaza za tu optuzbu...tu su tela mrtvih, jasna je namera , ali ko je izdao naredjenja? Ko sta kada zasto? Nije genocoid vec ludnica u vihoru rata...to je ta presuda....reci sudije odjekuju reci branioca i branjenika.
      Ni film nije dovoljan za dokaz krivice...samo dva Skorpiona su dobila tu najvecu kaznu mogucu od dvadeset godina, hrabri komandant Boca i njegov mutavi rodjak koji ima troje dece te mora da slusa vodju klana. Ovaj drugi takodje je tvrdio  da ne zna ama bas nista, sve dok iznenada nije izgubio nerve i poceo da vice, ma pucao sam, naravno da sam pucao! Njihove reci i ponasanje su vise znacili nego bilo koji filmski ili drugi dokaz na sudjenju.

Pozadinac? Ne, nikako!Minnie je kao i svako jutro ustala ranije, dugo se spremala u kupatilu, jer ipak za njen besprekorni izgled potrebno je puno vremena, spremila je doručak i čekala da se njen mužić probudi. Mickey je sinoć ostalo dugo na sastanku, tako da je sebi dozvolio da spava do podne. Mickey se ovih dana mnogo nervira na poslu. Pregovori mu oduzimaju puno energije, tako da je počeo da zapostavlja Minnie, što se odražava na njihov bračni život - od izbora nisu vodili ljubav. Čim je otvorio oči i počeo da se proteže u spavaću sobu je uleteo Pluto i doneo mu jutarnje novine. Pomilovao je vernu kucu po glavi i uzeo novine. Na naslovnoj strani Qrira stojao je veliki naslov: MICKEY MOUSE JE PEDER?

Na juriš!Ne volim baš ovako otvoreno da izražavam oduševljenje prema političarima, niti da ih zovem kraće od imena i prezimena, bar...nekako mi je prirodnije da ih gledam sa strane, moja Gorica to zove "rendgenski, onako, odozdo na gore" i taj pogled mi vrlo često prebacuje. Ja se opravdavam kratkovidošću, ali džaba. Dakle, ovaj put je to jače od mene, prosto ne mogu da izdržim i moram da se obratim ljubljanskom gradonačelniku: "ZOKI, CARE, MAJSTORE, HVALA TI 'DE ČUO I 'DE NE ČUO, MOJ GLAS DOBIJAŠ JOŠ JEDNOM, MA GDE SE KANDIDOVAO!"

 Piše LW

"Propustili ste već četiri meseca nemačkog predsedavanja EU tokom  kojih smo vam mogli direktnije pomoći u hvatanju priključka sa evropskim integracijama"

Andreas Cobel, ambasador Nemačke u Srbiji, 11.4.2007.

 Bes! Bes! BES koji sam osetio posle objavljivanja presude Škorpionima za zločin u Srebrenici nije samo zbog prećutnog oproštaja koji im je sud «razrezao». Moja ljutnja potiće i iz činjenice da ovo sudjenja pokazuje da je i u Srbiji, ovakva kakva je, sve moguće kad postoji politička volja uslovljena neoborivim dokazima. Moguće je odmah i locitrati i uhapsiti zločince, moguće im je suditi pred domaćim sudom, moguće je sudjenje privesti kraju u razumnom roku. nažalost, još uvek nije moguće primereno osuditi krivce za ratne zločine.