izvor: KurirJa baš volim verske praznike u zemlji nebeskog naroda kome upravo otimaju 15% zemaljske teritorije. Em je to zgodna prilika da se svi prisete „golgote“ , „stradanja“, „iskušenja“, „zaveta“ i sličnih kerefeka koje su vezane za tih 15% teritorije, em je to zgodna prilika da vam tih dana prekrše makar jedno ljudsko pravo (najčešće je to pravo na slobodu veroispovesti koje uključuje i izbor da budete ateista/agnostik). Pošto sam odlučio da se makar malo potrudim da pripadam stadu, Veliki Petak (valjda se oboje piše veliim slovom) sam proveo na Kosovu. Gde na Kosovu ? U Prištini, why not ? Čim sam stigao do graničnog prelaza Merdare i spazio revnosne srpske policijace (revnosnost se ispoljava u upornom odbijanju da vam priznaju ljudskost), odlučio sam da odustanem od ideje pripadanja tom stadu. Stigao sam u Prištinu i tamo se bavio ljudskim pravima i obukom mladih aktivista o tome kako da nadgledaju ljudska prava, kako da zastupaju žrtve i lobiraju. Zaključak: Mladi su definitivno jedina nada celog regiona.

Posle Kosova, otišao sam i do rodnog grada (pored Ilić Velimira, tu je rođen i Đorđević Bora), najviše da bih uveličao proslavu 80tog rođendana moga dede. Moj deda je bio partizanski KURIR u mladosti. Valjda mu je to ostalo do današnjih dana u krvi, pa ne može da se odvoji od novina koje se isto tako zovu. Redovno ih kupuje, čita svaki tekst, podvlači delove i upija ih. S obzirom da deda obožava da sa mnom diskutuje o politici (čitaj: ubeđuje me da je sve manje-više zavera Amerikanaca protiv Srba), njegov rođendan je uglavnom protekao u mom suzdržavanju. To izgleda ovako:

  fama o basariOdavno već prestao sam da se pitam šta je to, koji je to trenutak i kada (zašto) se on dogodio u kojem mi se ogadila domaća književnost. Šta je od te književnosti danas ostalo i kako je moguće da, kao neko ko je mesečno čitao (i pisao o istim) i po desetak (posebno pesničkih) knjiga, evo već nekoliko godina unazad gotovo da ne osećam potrebu da budem čak i najelementarnije informisan o tzv. aktuelnim tokovima srpske literature...

Rastrgli su je pitbulovi. Ti odvratni psi, koji jadni nisu ništa krivi, rastrgli su našu Donu. Umrla je u najgorim mukama, ležala krvava danima, vodili je svaki dan na infuziju. Na samom kraju moja mama govori joj da ne umre i da je jaka, a ona, mala moja, prikupi poslednju snagu i ustane da udovolji mami i sestrama. Gleda ih onim pametnim očima. Nisam nikada pomišljala da bih zbog životinje mogla biti ovoliko tužna.

Serbian MUP About To Kill Srebrenica CiviliansSince the ruling by the International Court of Justice (ICJ) in the Hague many in Serbia have rejoiced that the Serbian state was not found guilty of genocide. The failed, however, to note that the ICJ found Serbia guilty of violating the Convention on Genocide. Many have also failed to actually ask the question as to whether -- the ICJ verdict aside -- Serbia did in fact commit genocide.

Volite svoje SPBTrenutak kada neka muška osoba može slobodno da kaže za sebe da je postala prava muškarčina, jeste kada dobije prvu seksualno prenosivu bolest. Radostan je trenutak kada izgovorite prvu reč, kada vam izađe prvi zub, kada imate prvo noćno mokrenje, kada vam izađe prva dlačica na piši, e tako i prva seksualno prenosiva bolest treba da bude radostan trenutak i to treba svakako proslaviti s bližnjima. Poznato je da mi muškarčine volimo da se hvalimo koliku smo kilometražu prešli našim splovilima, ali dok nemamo materijalnih dokaza za tu tvrdnju niko nam neće verovati. Najbolji način da razuverite neverne Nikoliće jeste da otkopčate pantalone i prikažete dokaze. Sifilisi, triperi, kondilomi, hlamidije, bubuljice, krastice, ožiljci, ugizi itd. sve su to validni dokazi.

Ili:

Porcelansko nebo nad Beogradom između Svetog Jovana i Svetog Save

Porcelan; Sekula Medenica 1958Dosla sam u nedelju. 21. januara.

Iznenada.

Uveče, odem na glasanje. Glasanje je u mojoj staroj školi.

Tamo sedi komšija, podvlači glasače, kaže mi da je čuo i izjavljuje saučesće.

Glasam, bežim, napolje, zaboravila sam tašnu pa još moram da se vraćam.

Izlazim iz škole, mrak je,  na stepenicama se rasplakah. Sećam se kako su me mama ili tata čekali kad sam bila mala, tu ispred na skveriću, vidim i tačno mesto gde bi stajali.

Which is the best ISP (Internet Service Provider) for broadband in Belgrade?

Moj sanKujna je srce svakog stana. Doduše, moj muž to gleda ekonomskom računicom i kaže da dobra kuhinja za deset odsto, u startu, diže cenu stana, pri prodaji. Meni to tako surovo zvuči. Odmah pomislim na nekog, ko bi od mene, makar i za tih deset odsto više, otuđio moje vence suvih paprika, lonce na tačkice i ostalo, kuhinjsko blago, koje skupljam već godinama.

moju novu kolumnu mozete da citate ovde. ove nedelje rec je o knjizi stevena pinkera, "the blank slate".

Apel Andreja Pavlovic

Pocetkom februara ove godine zahvaljujuci informacijama koje sam dobio, kao i svesrdnog angazovanja moje sugradjanke Snezzane, pokrenut je apel za pomocc malom Andreji Pavlovicu, kome je neophodna hitna transplatacija jetre... Bilo je i sumnjIcavih, ali su prevagnuli ljudi dobre volje, te poslednja informacija, koju sam upravo dobio, glasi....ANDREJA CE BITI U ITALIJI DO KRAJA MESECA, gde ce biti uradjena operacija!

Pišem ovih dana jedan uvodni tekst iz metodologije i filozofije nauke, i ono što me je najviše fasciniralo, zadivilo i uzbudilo je činjenica da je gotovo sve što sam hteo reći u sažetoj formi sadržano u dve rečenice, više od 130 godina stare, velikog prirodnjaka Čarlsa Roberta Darvina. Dve rečenice zbog kojih je za mene Darvin u isti mah i jedan od najvećih filozofa u istoriji čovečanstva - a bio bi to čak i da nije ništa drugo stvorio i napisao. Evo ih ovde u originalu:

"How odd it is that anyone should not see that all observation must be for or against some view if it is to be of any service!" (pismo Henriju Fosetu, 1861. godina)

"False facts are highly injurious to the progress of science, for they often endure long; but false views, if supported by some evidence, do little harm, for every one takes delight in proving their falseness." (Poreklo čoveka, 1871. godina)

8. april 2007. Uskrs. Belanovica, omanja kuća za odmor od višegodišnjeg/višedecenijskog odmora. Na severnoj strani delimično otpao malter. U šljiviku parkirano službeno vozilo. U žbunju i šipražju oko kuće skriveni policajci. (Obezbeđenje je pojačano na Veliki petak kada je Ginisova knjiga rekorda najavila da će Romano Prodi pokušati da postigne rekord najneuspešnijeg predsednika neke vlade ikada. Zaključeno je da je to ozbiljna pretnja ubistvom povremenog stanovnika ove kuće jer da na drugi način Prodi ne može da mu preuzme rekord pa su naređene najstrože mere bezbednosti. Zato su toliki policajci i agenti okolo.) Sunčano je ali prohladno, čuje se samo cvrkut ptica...

10:00 Seosku idilu prekida duboki muški glas iz kuće: „Gospodi pomiluj, Goooospodi pomiluuuuuj, Goooooospooooodiiiiiii pooooomiiiiiiiluuuuuuj...“ To je najnoviji budilnik raba božijeg Vojislava.

Čerevićan je bloger koji svoje priče ostavlja kao kukavičija jaja po tuđim blogovima. On izuzetnim kvalitetom svojih "komentara" i svojim talentom beskrupulozno i neumorno postiđuje ostale autore blogere. Na mene se posebno namerio i ne propušta priliku da mi međ kometare uvali fenomenalnu priču i skrene pažnju s mene kao autora na sebe. To ja, sujetan kakav jesam, teško podnosim.

U Americi je sve imidz, slika, izgled…I prodaja…A najvaznije je :kako prodati sebe. Kako privuci  ljude da od mnostva ljudi izaberu - vas. Na primer, ako ste jedan od mnogobrojnih Amerikanaca koji posecuju dating sajtove ne biste li  pronasli ljubav svog zivota ili barem drustvo za bioskop, ne mozete vise da racunate na samoga sebe.Potrebni su vam strucnjaci. Strucnjaci koji ce da vas prouce, prostudiraju, obrade, razumeju, preformulisu, retusiraju,redizajniraju, repozicioniraju isto kao sto  cine sa svakim proizvodom od patika do Coca-Cole. Kad dakle resite da postavite svoj “ profile” na neki od “matching sajtova” prvo morate da potrazite pomoc strucnjaka. Kao sto je na primer “E-Cyrano.com”  Oni su  Ljubavni Treneri . Ili Ljubavni Konsultanti. Njihov zadatak je da:

Političari i uvrede

Mene su učili, i zahvalna sam na tome, da ako pišem novinski tekst ili blog ili ako pravim emisiju moram da imam stav o temi i da treba da budem provokativna. Iskustvo me je nažalost naučilo da se u ovoj državi najviše pažnje poklanja tekstovima i emisijama u kojima su glavne zvezde Koštunica, Čeda, Tadić, Nikolić... dobro prolaze i Velja i Čanak.