Verane, vreme je za ozbiljan sastanak o VIP blogu B92. Pozovi na taj sastanak koga god hoces, ali ga odrzi.

Sergej Trifunovic je odlican glumac. Slabo ga poznajem. Ali sam pio pivo s njim na mitingu u Uzicu u leto 2000. godine. Bio je tamo. I bio je u Beogradu i bio je u nizu gradova Srbije te godine. Bio je i posle.

I da nije bio, svejedno. Odlican je glumac. Volim ga zato sto je sirov i zato sto je iskren i zato sto je neprilagodjen i zato sto je lud. On samo glumi. I u zivotu i u pozoristu i na filmu. I prelazi granicu sopstvene realnosti koju zivi svakodnevno, stvarajuci novu. Onu koju cemo opet da gledamo kada nesto snimi. I zavidecemo mu na lepoti, na ubedljvosti, na seksipilnosti, na svemu sto nismo mi sami. On jeste zvezda takav kakav je. I kada bezi iz vojske i kada juri udate zene i kada pijan razbije glavu.

Vidim da vam nedostaje inspiracije pa evo vec nedelju dana vase centralne strane punite sadrzajima naseg Bloga iako se mi ovde uporno trudimo da vas ignorisemo.

       Prethodnih meseci u Novom Sadu glavne teme bile su  pre/imenovanje ulica i uklanjanje, odnosno postavljanje spomeničkih skulptura u javnom prostoru. Najpre je, u maniru uhodane tradicije slobodarskog Svilajnca, na dnevnom redu bila inicijativa o ukidanju ulice sa imenom dr Zorana Đinđića, (kasnije se ispostavilo da se radilo tek o probnom balonu ), da bi, nekako paralelno s navedenom, na red došle ideje o nazivanju jednog bulevara imenom Slobodana Miloševića baš kao i o postavljanju spomenika bivšem haškom optuženiku u vojvođanskoj prestonici. Takođe, ne tako davno neko se već dosetio da bi iz Zmaj Jovine ulice trebalo izmestiti spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju…  

       Dok su priče o ulicama za sada ostale na kontemplativno-kafansko-skupštinskom nivou, sa spomenicima stvari su otišle malo dalje: istovremeno sa za sad nerealizovanom idejom o uklanjanju spomenika Janiki Balažu sa Trga neznanog junaka (postavljenog 2003. godine na prilično nezgrapan i nepromišljen način, uprkos tada izraženom protivljenju gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture), novi gradski oci odlučili su da "na dan kada je srpska vojska umarširala u Novi Sad" postave monumentalni spomenik Jaši Tomiću! 

Dupe uza zid, stigla je Queeria Fashion Police!!!Oblačiti se po najnovijim trendovima je najvažnija stvar na svetu. Neoprostiv je greh da iz kuće izađete u Prada cipelama od prošle godine, da nosite kopiju D&G naočara ili da se na pijaci pojavite u istoj odevnoj kombinaciji kao vaša komšinica. Takav prekršaj modnih pravila zaslužuje najoštriju kaznu! Smrtnu kaznu!

Kao što kaže naša boginja Madonna stil se ne stiče, sa stilom se rađa. Tako smo i mi pederi rođeni sa istančanim ukusom za lepo i sama činjenica da smo pederi daje nam za pravo da vam solimo pamet. Ako mi ne verujete, pogledajte samo tu plejadu gej modnih kreatora, od Tom Forda, Karl Lagerfelda, Jean Paul Gaultiera, Yves Saint Laurenta, Dolce i Gabbane, Calvin Kleina, Gianni Versacea... pa do domaćih S.V., A.K., D.K. (preuzeto iz magazina Standard). Da li vam treba još dokaza da su pederi rođeni sa istančanim modnim stilom?

U Srbiji se izgleda umire od gladi!U apatiji u kakvoj je Srbija, u kojoj se očigledno veruje da će zaštitnici ratnih zločinaca rešiti probleme i napraviti raj od zemlje, »Viktorija Vojnić-Hajduk (78) i njen sin Ivan (57) nađeni su (mrtvi) pre tri dana u njihovoj kući u Subotici. Pozivajući se na nezvanične informacije, Politika saznaje da je stručnjak iz Beograda, koji je u subotičkoj bolnici obavio obdukciju, bio šokiran stanjem u kom su se tela nalazila i time da su kod oboje mišići atrofirali, što je posledica dugotrajne gladi. Policija međutim navodi da se radi o prirodnoj smrti.« Cela B92 vest o tom tragičnom događaju je na ovom linku a o tome piše i subotnji Blic.

izrael srlja li srlja u totalitarnost.

nakon nepromišljenog i nekontrolisano razaračkog rata u libanu, u kojem je u paketu potukao do nogu terorističku organizaciju hezbolah, ali sa hezbolahom lomeći i noge od stakla lokalnoj demokratiji; izrael se, ovih dana, opasno približava formiranju otvoreno totalitarne vlade. naime, u vladu stupa izraelski rasputjin, ovdašnji pandan srbima šešelju ili iliću - avigdor liberman. vladu napušta ofir pines-paz, jedan od uticajnijih mlađih političara, pripadnik laburističke stranke (opet stranka nalik srpskom ds-u). u njegovoj partiji, laburistima, došlo je do previranja, pošto su lideri te stranke obećavali da neće sedeti ni sa kakvim totalitarnim ličnostima u vladi (tipa agresivnog desničara netanijahua, ili bliskog mu drugara libermana). ali, kako to ide sa političarima, oni jedno pričaju a drugo rade; i liberman, čovek izuzetno blizak mafijaškim krugovima u zemlji i veoma ratoboran i opasan - prototip ruskog oligarha; ipak ulazi u vladu, i to sa sve ds-om... khm, pardon: sa laburistima. samo je pomenuti pines-paz sačuvao ugled i dao je otkaz.

danas sam pet  sati svog  2006 novembarskog zivota proveo na senjaku.

na ledenoj košavi u alkatraz osmišljenom dvoristu konzulata  republike madjarske.

dobio sam vizu, verovatno i zapaljenje pluća (loše sam se obukao)zahvaljujem i konzulu i plemenitom ambasadoru republike madjarske ovim povodom.

putujem u budimpeštu 10. novembra  na poziv njihovog human rights festivala verzus,

Cetrdeset tri godine posle objavljivanja knjige " Feminine Mystique", cime je zapoceo feministicki pokret u Americi, najeksploatisanija grupacija u ovoj zemlji su Devojcice...Devojcice su izmanipulisane...Devojcice su prevarene, potcenjene, ponizene..Devojcice u Americi su unesrecene..

Bombardovane neprekidnim porukama o tome da nisu dovoljno lepe, dovoljno mrsave, dovoljno moderne, dovoljno seksualno slobodne, devojcice su se pretvorile u poslusne masine za oponasanje. One nemaju svoje snove, svoje stavove, svoje misljenje, one slepo prate medijske poruke koje im govore da nisu dovoljno savrsene...

Spomenik Joakimu VujicuSiguran sam da gradjani Srbije, u većem delu, znaju sastav  tima Milana ili Reala, kao i to kako se zove i poslednja “zvezda” Granda, ali još niko nije utvrdio gde se nalazio prvi teatar u Srbiji. Možda to i nije toliko važno, koliko i neka druga saznanja, ali  da iskoristim, nekako drugačije, pauzu izmedju referenduma i izbora, izbora i referenduma…

“Americans are fat.” “America’s pollution has caused global warming.” And the most recent addition to the list of verbal attacks against my fellow countrymen: “Why are Americans so concerned with silly issues like abortion and gay marriage when some of its people are too poor to afford health care?” Since my arrival in Belgrade I have been the forced recipient of these and other U.S. targeted criticisms, and, judging by their frequency, I am sure I can expect many more.

metamorfozaVečernja škola negde u Evropi - čas književnosti. Polaznici su odrasle osobe koje žele da upišu fakultet – filologiju ili književnost - a nisu okončali srednju školu. Vreme nedavno. Tema časa Kafka

Predavač već treći put moli studente da pročitaju Kafkin Preobražaj. To je kratka knjiga i nije potrebno puno vremena da se pročita. Ali, pošto niko nije pročitao, nema izbora nego im prepričava radnju.

Dakle: »Jednog jutra, jedan čovek se probudi u svom krevetu i shvati je da se pretvorio u ogromnu bubašvabu. To bi, ukratko, bilo to. Ova priča otvorena za najrazličitija tumačenja. Imate li pitanja?«

Jedan od studenata: »Da li je to istinita priča?«

Predavač: »Jeste.«

A što ne bismo malo popričali o knjigama?

E, odavno se nisam tako dobro proveo, kao sa vama na Sajmu knjiga. Veliko HVALA svima koji su kupili neki od mojih romana. P. S. Imam jednu molbu: Redizajniran mi je sajt, pa mi javite da li kod vas radi i kako vam se dopada. www.markovidojkovic.com 

get out of the boxOvo je nadstranačko-aktivistički blog, verovali ili ne, hteli ili ne, o referendumskoj krađi koja se tokom vikenda desila u Srbiji. I o life style IN&OUT stvarima u Srbiji 2006. O Srbiji, koja je nekada zbog izbornih krađa šetala mesecima po ciči zimi, snimali su se filmovi. O  Srbiji koja je, na kraju,  čak i skupštinu zapalila u nameri da natera vlast da prizna stvarne rezultate izbora, predavalo se i pričalo u drugim zemljama u tranziciji.  

Verden, severoistočna Francuska. Na nekoliko desetina kvadratnih kilometara kosti je ostavilo oko pola miliona francuskih i nemačkih vojnika. Danas je tu zajednički memorijalni centar. Tako izgleda na delu ono što zovu pomirenjem.

Bio sam na predavanju koje je drzao Richard Dawkins, kontroverzni evolucioni biolog, autor knjige The Selfish Gene i najpoznatiji svetski ateista. Dawkins je zabrinut sto o religiji nema ni priblizno onoliko polemike koliko ima o politici i ekonomiji. S obzirom da se na ovom blogu gaji polemicki duh, eto prilike da malo prodiskutujemo o religiji.

Ni meni nije jasnoMoj je otac (onaj sto me je naucio da kuvam ukusan sladak kupus) od malih nogu bio religiozan, sve dok se jednog dana kao klinac nije zapitao zasto crkva ima gromobran. Vremenom je postao ateista. Dok cekate da prevedem svoje beleske sa Dawkinsovog predavanja (a to ce biti gotovo za koji dan) evo jedne pesme koju je svojevremeno napisao moj otac. Ovde je objavljujem ekskluzivno uz njegov pristanak i uz malu intervenciju u prvom stihu.

Svi vi umetnici, bez podsmevanja, moj je matori automehanicar, pa nije bas najbolji s metrikom.