Sta ne volim u Americi

Plasticne restorane s vestackim svetlom

Miris velikih samoposluga

Shoping Molove, tuzne hramove nezasite gladi za stvarima

Lance prodavnica, lance restorana, lance banaka, lance obdanista, lance bioskopa, lance knjizara, lance. you name it, koji su okovali Amariku u bezlicnost Istog(K)a

Opsednustost decom

Price o deci na vecerama

*sa www.bojkot.info
Pismo ambasadoru SAD u Srbiji Majklu Poltu
Published October 25th, 2006

ko ovo placa ?Ekscelencijo,
Kao što smo imali čast da Vas upozorimo na sastanku održanom 12. 10. 2006. u Novom Sadu, ustavni proces u Srbiji praćen je razbuktavanjem nacionalne, verske i rasne mržnje. Ovakve pojave se intenziviraju, prete da se otrgnu kontroli i nagoveštavaju dalje neželjene posledice po položaj etničkih i verskih manjina u Srbiji i po bezbednost javnih ličnosti koje se odupiru etničkoj homogenizaciji i širenju antimanjinskog i posebno antialbanskog raspoloženja u toku procesa rešavanja statusa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Imam utisak da ne razumem neke stvari. Na primer, to sa Legijinom knjigom. Ispade glavni problem kako se i zašto pojavila u Prosveti. Čak negde Kojadin izjavljuje da će ona biti povučena. Ma koliko bio uveren da je Legija jedan od arhizločonaca, a jesam, da je ubistvom Đinđića naneo svima nama zla koliko i Milošević za 10 godina, smatram da je skroz u redu da objavljuje knjige.

Opet su ti nesrećni Kosovari oružje za eliminisanje protivnika UDBE. Ovog puta meta su im protagonisti Bojkota referenduma za Ustav. »Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća sa Kosova i Metohije i grupa istomišljenika uzvikivali su preteće parole lideru LDP-a Čedomiru Jovanoviću.« Linčovali bi Čanka, Mićićevu, Svilanovića i Kandićevu... Verovatno sve koji su za Modernu Srbiju. Nosili su i majice sa amblemom JSO.

Listajući neke stare novine, naišla sam na odličan članak o uticaju buke na ljudsko zdravlje. Navodi se tu da “buka kod čoveka izaziva agresiju i umor, onemogućava mu da se koncentriše na posao koji obavlja”, da je buka “uzrok nervnog rastrojstva, preranog starenja” i da znatno “skraćuje život stanovnika velikih gradova”. Kako sve ne bi ostalo na pustoj priči, autori članka pominju da je Savezna uprava za zaštitu životne sredine u Nemačkoj uspela da izračuna kako su dva od ukupno 100 slučajeva infarkta direktno povezana sa “akustičkim zagađenjem” – utvrđeno je da posle praga od 55 decibela (normalan razgovor = 40 decibela), konstantan šum dvostruko povećava rizik od hipertenzije i samim tim rizik od infarkta.

***Probudiš se rano ujutro, odmah trčiš u sobu kod deteta i onako uspavanog ga ljubiš i pitaš glupo: „Kome je to rođendan?“ A on se izmiče, zavlači glavu pod jastuk: „Pusti me! Pusti me da spavam!“

OK, pustiš ga, rođendan mu je. Izađeš iz sobe sa željom da život tvog čeda bude što duži i srećniji, a sebi želiš da se taj dan završi što pre i što bezbolnije.

Uz doručak primaš naređenja od slavljenikove majke koja, potpuno uživljena u ulogu protokol majstora, nabraja šta i gde da kupiš, šta i odakle da doneseš, šta ni slučajno da ne donosiš, kako da posle ispremeštaš nameštaj ne bi li minimalizovao neizbežnu štetu, kako da se ponašaš tokom zabave ... Iskusan si, znaš šta te čeka.

Uz odobrenje autora Zorana Janića objavljujem poslednje poglavlje nagradjene knjige "Tisina u Aberdarovoj"

Kao pravi vođa zabludele i u krvi ogrezle nacije, Milošević je sa svojim podanicama delio kako potpuno nesnalaženje u istorijskim perspektivama, tako i zapanjujuću dezorijentisanost o mestu koje bi Srbiji, posle pada Berlinskog zida, pripadalo u savremenom "mondijalizovanom" svetu.

Sebi i bližnjima obećavam da ću se držati dijete, u pisanju bloga, izbegavajući političko lajanje.Naravno,postepeno...da ne padnem u apstinentsku krizu.

...Ljuba Tadić.

 tek godinu dana ga nema.

A ja osećam njegovo prisustvo u svakodnevnom odlasku na posao, prolasku ranim jutrom kraj njegove kafane, maršuti kojom se lagano približavao Ateljeu 212, stepenicama kojima se i sam peo do previsoke kancelarije na trećem spratu, i čemu još sve ne. Dobro, bili smo vezani, ne,  nismo „bili“ -  jesmo, opet sebe ispravljam, vezani smo nizom zajedničkih doživljaja, nastupa, putovanja, predstava koje smo pripremali, pre svega ovde, u Ateljeu 212, pa ipak nisam mogao pretpostaviti da naše sada osakaćeno prijateljstvo, njegovim odlaskom nije porodilo samo bol već i dalje živi kao da se ništa dogodilo nije, i dalje bobonja njegov beskrajno šarmantni glas i naizgled naivne duhovitosti me teraju na smeh kad mu vreme nije.

Mirza je sin Tiine iz Finske i mog poznanika Eduarda iz Katalonije. Upoznali su se u Kataloniji, potom radili širom Balkana i zaljubili se u Mostar, u Hercegovinu, u Bosnu. Zavoleli su i Srbiju preko ljudi sa kojima su u Mostaru radili na povezivanju rascepljenog grada. Neki od tih ljudi su iz Čačka. Zamislio sam Mirzu kako se igra na poljanćetu, pored stadiona. Prolazi grupa mladića: “Vidi, sladak mali. Kako se zoveš?” “Mirza.”Kraj.

Nije.

tisinaknjiga Zorana Janica u izdanju Dan Graf-a, dobila je nagradu "Dusan Bogavac" za etiku i novinarsku hrabrost.

U pismu Karli Del Ponte Zanke Stojanovic ( na ovom blogu), knjiga se pominje kao jedan od kljucnih dokaza za pokretanje postupka protiv odgovornih celnika RTS-a za smrt radnika tokom NATO bombaradovanja zgrade u Aberdarovoj ulici 1999.

Knjiga je predata specijalnom sudu za ratne zlocine u Beogradu.

Za sada tisina nije poremecena. Na italijanskom jeziku postoji rec za to: omerta...

Ne postoje nevini: Svaki čovek odgovoran je za način na koji se njime vlada... Svaki državljanin deli odgovornost i pogođenost onime što mu vlastita država čini i trpi...
Počinjem, dakle, rečenicama Karla Jaspersa iz njegove knjige o krivici i odgovornosti. 

 OBICAN NAROD I RADOS LJUSIC

Em Rados, em Ljusic !

Nedeljni broj "Politike" od 22.10.2006.godine, a na strani 6 objavljuje nekolike stavove o novom Ustavu..Medju njima se nasao i profesor Rados Ljusic, koji izmedju ostaloga, komentarise i nedostatke u javnoj raspravi:

" Cista farsa....obican svet nije u stanju da raspravlja o tako slozenim ustavnim normama..."  kazze umni, demokratski raspolozzeni prof dr Rados Ljusic!!!

Obaveštavam sve svoje čitaoce i posetioce bloga da je roman "Sve crvenkape su iste" od danas u prodaji u svim boljim knjižarama u zemlji, kao i na Sajmu knjiga (24. 10. - 30. 10.) Potpisivanje novog romana biće održano u areni hale 1 Beogradskog sajma, na štandu Samizdata, u subotu, 28. oktobra, od 12 do 14 časova. Naslovna romana i odlomak su među dodacima na ovom blogu.

Sjeverin, posle 14 godina

 Danas je 14. godišnjica otmice i ubistva 16 građana Srbije iz Sjeverina. Mrtvi Sjeverinci nisu još dolično sahranjeni, sve ubice još nisu osuđene, a država Srbija nije priznala svoj zločin.
Pripadnici srpske paravojne formacije "Osvetnici" su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na liniji Pljevlja-Priboj, tokom prelaska preko teritorije Republike Srpske u mestu Mioče oteli 15 muškaraca i jednu ženu, odveli ih u Višegrad, gde su ih psihički i fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine. Ovi građani Srbije ubijeni su samo zbog toga što su Muslimani.