scarlettDinkic je sinoc u emisiji visokog rizika objavio da po novom ustavu nece biti robova i robovlasnika. Nijedna petarda nije odjeknula ali moje zensko srce je vrisnulo. Mali korak za Srbiju veliki za civilizaciju. I osetila sam se kao Scarlett O Hara...Samo da znate da mi to nije prvi put i da sam se osecala i kao Ana Karenjina na pocetku devedesetih kad su nasi Vronski momci branili srpske pragove daleko od Srbije...

Nikad neću glasati za ustav koji ne predviđa da Beograd ima, u najmanju ruku, isti stepen autonomije kao i Vojvodina.

WebBalkanska Web scena postaje sve zanimljivija. Već neko vreme je počeo trend osnivanja regionalnih kompanija koji balkansko tržište posmatraju kao jednu celinu i najčešće zovu popularnim imenom Alpe Adria regija. To su pametni preduzetnici koji znaju ako hoće da uspeju da moraju izaci iz svog dvorišta da bi napravili neki veći uspeh.

Saznajte koliko prihoda prave najpopularnije Internet kompanije u regionu, koji su to novi zanimljivi servisi koji su se pojavili ili koji tek treba da se pojave i premijerno pročitajte prvu najavu nove sekcije na B92 sajtu po imenu Tehnopolis.

NI ČEDA, NI KOŠTUNICA...?

Ko ...to sme da Vas pogleda..?

Suština ustavnih promena, načina na koji je donet predlog, onemogućavanje javne rasprave.....ne sme i ne može da bude pitanje Čeda ili Koštunica, ili ma ko drugi. Ovo što je uradila Vlada VK je sramno po sve gradjane Srbije...Vredja pamet, moral, demokratiju, slobodu....ponistava parlament, poništava i ono malo što je ostalo nakon Petog oktobra, zbog toga molim sve one koji uvidjaju da se radi o povratku Miloševićevog modela vlasti i demokratije (?!) da ne nasedaju na trikove koji se povremeno ubacuju u BLOG, kako bi se polemika, stavovi.....razvodnjili i sa terena ustavne materije, kršenja ljudskih i gradjanskih prava i temelja demokratije, političkog genocida, prebacili samo na sukob Ceda & ostali – Kostunica & ostali.....

Kao omanja celebrity ovoga bloga, ulažem svoj pređašnje teško stečeni ugled društveno političkog radnika (equals novinar) i dosadašnji ugled blogerke (straž traje: 17 nedelja i 1 dan) da bih izvršila društveni uticaj da najlepše zamolim vlasnika-cu kluba “Tramvaj” da:

a)      smanji duvansko zagušenje za 25%,

b)      i dovede toalet u pristojno stanje; 

- izvesno preuređivanje je već u toku te se naš  društveno nepolitički uticaj možda već i ostvaruje-za sada fali parče zida te je ventilacija neviđena- 

Ovo pod a) iz razloga što i najokoreliji pušači, posle višesatnog boravka u “Tramvaju” moraju da trče na Kalemegdan da se nadišu vazduha, a ovo pod b) jer je ovo ipak Beograd. 

Mesto je – pre nego što padnemo pod eventualni uticaj libel law – obaška odlično, te gore navedeno tražimo e da bi smo češće dolazili, a što je međutim nemoguće, jer je teško nahvatati  društvo za to mesto, čak i ako su inače ljubimci istoga! 

Lično predlažemo povećanje cene piva za četiri (4) dinara – odokativno izmerena elastičnost potrošača, tj. gostiju. Važna napomena: izvanrednu lošotu piva nikako ne treba menjati, jer uz duvanski sumrak, igra neizrecivo važnu ulogu u uspešnosti muvanja (nikakva vidljivost – osrednji kriterijum). O besmrtnom doživljaju autorke nešto niže radi dramaturške snage bloga! 

From left to right: Tomislav Nikolić, Predrag Marković, Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Ivica Dačić. 30 September 2006.Comrades! The passage of a new constitution by the Serbian Parliament on Saturday night was a Great Leap Forward for the Serbian People and Serbian Democracy. It demonstrated how far Serbia has come since Slobodan Milošević fell from power and how enlightened Serbia's current leadership is. Saturday night we saw that Serbia is a mature, true democracy that no longer has any elements whatsoever of nationalism or communism. As we all know, under communism/socialism, the leaders would simply present a law or constitution to the parliament in secrecy. The leaders would then tell the deputies why the constitution was good for the country and then the parliament would unanimously vote in favour, without any public debate, and usually without any of the parliamentary deputies knowing what was in the law or constitution. Serbia, however, showed on Saturday that it has clearly moved forward, as it followed the wonderful democratic example shown by the US Congress when it passed the Patriot Act.

   Danas je 15 godina otkako je Jugoslovenska narodna armija napala Dubrovnik iz svih oružja. Grad je demilitarizovan dvadeset godina pre toga, upravo zato da ne bi, kao deo svetske kulturne baštine, postao žrtva rata. Niko pre JNA nije 14 vekova direktno napadao Dubrovnik.
   Grad je bio od 1. oktobra 1991. do maja 1992. pod opsadom iz vazduha, sa mora i kopna. Građanima/kama su ukinuti voda i struja. Hrane nije bilo.

USTAV – SRAMOTA SVIH SRAMOTA !

Kukavicije gnezdo...2

Moram da priznam da sam ocekivao bar jednog poslanika u Skupstini , koji ce glasno reći NE...Ne - prostakluku, Ne – kočijašima, Ne- siledžijstvu, NE – pravopisnim i pravničkim karakondžulama, NE- SREDNJEVEKOVNOM USTAVU, NE – vredjanju inteligencije, NE –vredjanju zdravog razuma , NE – svemu što je predstavljalo Miloševića, a ostalo kao nasledje i u ovom ustavu, NE – podanicima, NE----STOTINU NE....

Nisam gledao finiš ustavne trke ali sam čuo da je jedini učesnik pobedio. Stigao je i prvi i poslednji na cilj koji je sam sebi odredio, po pravilima koja je sam sebi propisao. Bravo majstore!

Govorim u jednini jer mislim na DUH PARTIJSKE DRŽAVE. Oko toga da PARTIJA, ma kako se zvala, ima sva prava da odlučuje o svemu jeste suština ustavnog dogovora i skupštinske jednoglasnosti. Budući da su kod nas partije zapravo poslušni servisi njihovih lidera, dogodilo nam se da vazali partija izglasaju kako će biti uređena država u kojoj ćemo svi mi živeti, koja ćemo prava svi imati ili nemati i da nam tekst ustava daju da pročitamo tek kad više ne možemo da na njegov sadržaj utičemo. Da nas uteše, rekli su nam da se po njihovom dogovoru ustav sada lako menja. To me posebno brine jer znači da se, ma kako već sada loš, lako menja i na gore...

SKUPŠTINSKI LET IZNAD KUKAVIČIJEG GNEZDA!

Let iznad kukavičijeg ustava !

Svojevremeno, dok sam i sam bio poslanik (DOS-a), VELIKI Voja nas je napadao da smo mi poslušnici Vlade Zorana Djindjića....da rušimo temelje demokratije.i parlamentarizma.....da ne nabrajam dalje....Svedok sam i učesnik mnogih skupštinskih dogadjanja...daleko od toga da je sve bilo bezgrešno, naravno da smo nekada glasali protiv sopstvenog mišljenja, (da ne idealizujem ni tu skupštinu.)..naravno da je bilo preletača, naravno da se glasalo iz Bodruma....ali SVE TO ZAJEDNO NE MOŽE NI DA SE POREDI SA ONIM ŠTO VLADA I VOJA KOŠTUNICA RADE SA BRODOM KOJI TONE I KAPETANOM U STAROM ODELU.

Iznenadile su me sledeće stvari:

1 - saznanje da je Hemingvej priznao da je sa zadovoljstvom ubio 122 ratna zarobljenika, njegovi opisi toga i činjenica da o tome pojma nisam imao;

2 - nedostatak većeg stepena profesionalne solidarnosti povodom slučaja "salutiranja Mladiću" u Glasu javnosti;

3 - brzina dogovora o ustavu i to što niko pojma nema o njegovom sadržaju;

14. maja 1999, dok je NATO bombardovao Srbiju, Joschka Fischer je poliven crvenom farbom. Gađao ga je vrećicom boje, na stranačkom skupu u Bielefeldu partijski kolega nezadovoljan onim što je smatrao transformacijom nekadašnjeg mirovnog aktiviste. To je najpoznatiji slučaj ovakvog „farbanja“.

U sredu 27. septembra u Sarajevu nekoliko devojaka i mladića dovezlo se u dva automobila pred zgradu Predsedništva Bosne i Hercegovine, munjevito su iskočili iz auta i zasuli sedište kolektivnog šefa države bojama.

Misliti misao

.

Fizicar seta plazom i ugleda dete koje baca kamenje u vodu, pokusavajuci da baci tako da kamencici skakucu po vodi. Svaki kamen nacini jedan do dva mala skoka. Dete najverovatnije ima pet godina, i odrastao covek, fizicar, seca se da je i on u svom detinjstvu, bacao kamenje po povrsini vode. Stavise, bio je vrlo dobar u tome. Onda odrasli covek pokaze detetu kako se to radi. On baca kamencice, jedan za drugim, pokazujuci detetu kako da  ih drzi, pod kojim uglom da ih baci, na koju visinu iznad povrsine vode. Sve kamenje koje je covek bacio odskace mnogo puta - sedam, osam, cak deset puta.
"Da", reklo je onda dete, "oni odskacu puno puta. Ali to nije ono sto sam ja hteo. Tvoje kamenje pravi okrugle krugove u vodi. A ja hocu da moje pravi kvadratne krugove."
Znamo ovu pricu jer ju je fizicar ispricao Ajnstajnu. Kada mu je njegov mladi prijatelj ispricao o susretu s detetom, tada je Ajnstajn reagovao neocekivano:"Pozdravi ga i reci mu da se ne brine sto njegovo kamenje ne pravi kvadratne krugove na vodi. Vazno je imati ideju (misliti misao)."

My colleague over at the Belgrade Blog has broken the news on the internet that beloved Miki has had enough and walked out of the Big Brother house:

http://blog.belgrade.cc/

Now that Miki has run from the tedium and colourless characters is there a reason to watch?

I think not. A sta vi mislite?

Sticajem tragičnih okolnosti već sedam i po  godina sam prijatelj Žanke Stojanović, majke koja je izgubila svog sina Nebojšu u  NATO bombardovanju RTS-a.

Na nesreću, nas je zbližio film "Anatomija bola",  ali da je nisam upoznao ne bih imao pojma da osobe koje sam kao likove susretao samo u antičkim tragedijama postoje i u ovom gradu.

I da je potreba za pravdom, jača i od bola i od lične tragedije.