June 21, 2006

Scorpions Trial, Belgrade

The Bad, the Good, the Ugly and the Church

I missed yesterday's witness. My friend told me: youdidn’t miss much. He was lying constantly, laughingunpleasantly, and he was just a bad person, and it wascoming from every pore of his skin. He accusedprotected witness A from Hague of lying in court
in order to get legal status abroad. He didn’t fail to mention that
the "Cunt", meaning the guy who didn’t shoot the
prisoners, had shamefully failed to shoot any prisoners.
When he tried his best to look good, then he was the worst.

Today, instead, we had another show-off witness, though
God knows what he wanted to display to us. The other Scorpions
in court scarcely seemed to recognize our show-off at all: in
the war years, he was a young, very commonplace soldier.
Today his head is shaved, his scalp is full of scars, his smile is crooked
and unpleasant, and his body language is distinctly weird. He looks
like a deeply traumatized guy to me, like somebody who
suffered a lot of hell even before he became a Scorpion.

Hooligans from HaarlemDanas skidamo D i lepimo NL. Položili su ispit 12. ujutro i zaslužili da potrošimo koji evrić i kod njih. Niko nas tada nije zavitlavao A i taj Heineken valjda pravi bolje halucinacije nego lokalni Kölsch koji radi samo u dve boje. Danas Oranje svoje vetrenjače okreće na portugalske lađe. Vreme imperije sa zapada Pirineja je prošlo, ali tako ne misle kapetan Figo i posada. Nema boljeg mesta od srca Holandije. Idemo da vidimo gde je to Kežman harao. Izgleda da mu je jedino tamo bilo dobro. Tamo gde sada vlada čovek zbog kojeg švalje lude. Kako toliko slova staviti na leđa. Venegorofheselink. Resize po visini. Možda će mu baš toliko trebati da nadvisi Kouta kad ga povuče za dres i šapne „Tvoja žena je...“.

,Klasifikacija nacina pregovaranja koju daju Rodzer Fiser i Viljem Uri:

1.POPUSTLJIV STIL:

Ucesnici su prijatelji,cilj je sporazum,cine se ustupci da bi se zadrzali dobri odnosi,popustljiv prema ljudima i problemu,veruje drugima,lako menja svoj stav,cini ponude,obelodanjuje svoje minimalne zahteve,prihvata i svoje jednostrane gubitke da bi se doslo do sporazuma,traga za onim odogovorima koji ce drugima biti prihvatljivi,insistira na sporazumu,pokusava da izbegne sukob volja,podleze pritisku.

Nedelja ujutroSvuda je isto. Lenjo, mrzovoljno, razvlačenje po krevetu. Bez želje da se uhvati sunčano jutro. Ne i za mene, jer sam juče povukao ručnu. Prva farba, moralo je da se uspori. Zato sada imam privilegiju. Da šetam pustim gradom po kome se kreću samo oni koji moraju. Ako biciklisti i džogeri spadaju u iste.

Koračati lagano ulicama na kojima nema nikoga u gradu koji ne poznaješ nudi slike koje inače od prevelike gužve turista ne možeš da uočiš. Danas nema utakmice u gradu, spala je knjiga na 14 slova, juče se radovao onaj kome je bilo pisano, a tugovao onaj kome je bilo suđeno. Dan posle, svi imaju pravo na odmor.

Piše Švaja

schiedsrichterAltstadt. Uz Rajnu. Mislili smo da će uvertira biti laganija. Caffe latto za pocetak. Die Turistischen Vier. Havajke i šeširi. Ali panceri ne dozvoljavaju opuštanje. Meč se nije pošteno ni otvorio, a stari grad već eksplodira. Urlik do neba. Do cepelina koji kruži nad katedralom. Dotle i pivo vonja.

Nema obraza i mišice, ni muške ni ženske, bez bundes trobojke. Svuda srča. Preko trideset stepeni, ali su svi lokali popunjeni i unutra. Potoci pivskog znoja teku niz stari kamen. Nije se ni utišalo, kada ponovo trese. To je to. Zema Podolski. Iz Kelna. Da uveliča slavlje Kolonie.

Ich Liebe Lukas!Mašina je počela da melje. Ne samo na terenu. Ceo dan na svim medijima temeljita priprema.  Sa merom i ukusom, poštovanjem prema vikinzima. Ali sa analizom do najsitnijih detalja. Seciranje Jaranssona i pajtosa. Nemci su, bez obzira na elegantno prepuštanje uloge favorita Brazilu i Argentini ubeđeni da će biti prvaci sveta. Iako to nijednom nisu rekli. Pita komentator ZDF-a Balaka odmah posle popodnevnog meča koga bi više voleo, Argentinu ili Meksiko? Mlad, ali mudar. Argentinci su favoriti, imaju impresivne rezultate i to je to. Spiker više nije imao pitanja. Panceri svoje pokazuju na travi.

Drage blogadžije, ko je propustio čitanje odlomaka iz moje još uvek neobjavljene knjige (koja još uvek nema ni definitivni naziv), 13. juna u KCB, evo jednog:"Diskonektovao sam se. Napušio sam kurcem mog jedinog zaštitnika na forumima. Ali, mrzeo sam kad neko igra igre. Nisam to mogao da otrpim ni kad sam bio tinejdžer, a kamoli sad, kad uopšte više nisam bio tako bolećiv, kako prema ribama, tako i prema ostalim ljudskim bićima.

Piše Peconi

ali ne za nas...Nebo i zemlja su se sastavili. Jedva ulazimo u kola u Eglingu praćeni munjama i gromovima.Kiša pada gusta i jaka praveći zavesu kroz koju se jedva nazire kolovoz. Umorni smo od već pređenih 550 km i poslednje što nam je trebalo je ovaj pakao od vremena. Neko pominje Lajpcig i grad koji je urnisao gomilu kola. Ujeda se za jezik. Grad počinje da dobuje po Hromom Dabi. Smanjujemo brzinu na 30km  i molimo Boga da u jednom komadu dodjemo do parkinga Allianz Arene. Gregor se dodatno moli za Hromog Dabu. Još samo 40 km.

Leto sa sobom nosi i mnoge odvratne stvari, kao na primer, muškarce u sandalama. Šta može čoveka da natera da ugura svoja čukljevita stopala u sandalice? Odgovor: potpuni nedostatak ukusa. A ponekad i neka riba. Ova moda traje već godinama i izgleda da će se pre Ratko (Srbine) naći iza rešetaka, nego što će se tipovi odreći nošenja sandalica. Mnogi moji prijatelji su "sandalaši" i već dugo se nosim mišlju da im odsečem prste na nogama.

Piše Švaja

DiamondPrvi krug je prošao, svako je na mestu koje mu pripada. Istok Evrope je razočarao, Gana i Ekvador oduševili. Francuzi nisu unesrećili Togo, tako da je i neizvesna borba ko (ne)će biti poslednji okončana. U našu korist. Vreme za opuštanje i upoznavanje kelnskih diskoteka.

Ne lutamo mnogo. Diamond je izgleda najbolji, najveći je red ispred. Masa šarolika, navijači naravno, uglavnom Francuzi sa utakmice i Nemci, ali i skockani parovi, finiji svet, uglavnom mladost. Golobradi Francuščići na ulazu pokazuju dokumenta. Da se vidi da su punoletni. Ko zna zašto, nama ih ne traže. Simpatični Snoop Doggy Dog od dve tone nam kaže da je ulaz besplatan, ali nam daje nekakvu karticu. Kaže da je čuvamo, jer ako je izgubimo moraćemo da platimo po 30 evra. Kartica smesta klizi u najtamnije dubine skrivenih džepova. Vrag je odneo šalu.

Šesnaest loših spakovalo kofere. Šesnaest dobrih traže vešeraj. Nas četvorica ne znamo da li smo dobri ili loši. Ostali smo. I našli vešeraj za evrić i po.

O onima koji su otpali priča se samo na dan kada su ih otpratili na aerodrom. Nema milosti, sutra u novinama samo o pobednicima.

No, da ne bude tako kao što je isplanirano, pobrinula se neobična četvorka iz zemlje koja ima čast da nosi fenjer na ovom Mundijalu. Zašto su nas svi zaboravili, zašto nas niko čak ni ne zadirkuje? E pa neće moći. Pisaćete i o nama. Kako, o čemu? Pa lepo. Rešili smo da Keln dignemo u vazduh.

nisveticenegoženeEvo fotke sa performansa Ni kurve ni svetice nego žene, Dah teatra i Žena u crnom, 21 Juni, 2006, prvog dana leta na Trgu Republike u Beogradu. Obezbeđenje je postalo nervozno kad su žene počele da se skidaju ali kad su stale stali su i oni...forotgrafije Biljane Rakočević

.Nemoj reci oku da je manje bitno ono sto ruka pokaze, jer nije sve sto je plavo boje neba i nije sve sto pada zadrzano podlogom.
Kada krenem ka gore, ne znaci da moram da letim, mogu i da stojim, pa onda tako nesto da uradim.
Ako nekim prstom pokazes na pravac, ne mora da znaci da je sa te strane.
Pogledaj taj zvuk i saslusaj tu boju, kao ona devojka sto je jela svoju unutrasnjost tako sto nije verovala, a mogla je.
Kada udjes u svoju kucu, nemoj odbaciti njene delove i nemoj izbegavati da udjes u podrum, jer tamo nema vestice.
Mozes se penjati stepenistem, a ici na dole, ne zaboravi to.
Mozes silaziti u podrum, a ici ka vrhu, ne zaboravi ni to.
Kada se smejala, nemoj misliti da nije plakala i kada je vikala, nemoj misliti da je napadala, mozda je trazila pomoc.
Ugasi ton, pa pogledaj sliku i cuces sta ti kazu.
On trci i juri ka suncu, a ne vidi da je u kavezu.
Ona govori da leti, a sedi u kavezu.

Da bi mogli suvislo razgovarati o državi i njenom dobrom ili pak lošem trošenju našeg novca, ko nosi teret tranzicije, posledice po privredu i šta nam je činiti, bilo bi korisno poći od činjenica. Pošto imam nameru da pokušam isto, počeću sa činjenicama da se ne bi sveli na znate ono: ja tebe inflacijom, ti mene pozitivnom studijom izvodljivosti ...

Ukupna srpska ekonomija je prošle godine proizvela oko €20 milijardi nove vrednosti. Toliki nam je beli BDP – bruto društveni proizvod. U istoj godini država je potrošila oko €8.75 milijardi. Kad kažem država, mislim na sve tri grane vlasti (izvršna, sudska i zakonodavna), na svih 5 (i slovima pet) nivoa (SCG, republika Srbija, AP Vojvodina, okruzi, opštine) i sve državne agenicije, fondovi, školstvo, zdravstvo itd.

1. Državni aparat, zdravstvo, školstvo, sudstvo, policija, vojska - €3.4 milijarde – od toga €2 milijarde na plate za preko 400.000 zaposlenih

2. Penzije - €3 milijarde – preko 1.500.000 penzionera

3. Socijalna pomoć - €0.6 milijardi

4. Subvencije privredi - €0.4 milijarde

5. Krediti i kamate - €0.75 milijardi

Kako država "sakupi" ove pare?

Piše Švaja

The Big EasyLouisiana u srcu Dortmunda. The Big Easy. Takvo je ime najlepšeg dortmundksog lokala. Veliki drveni enterijer. Po podu nasut pesak. Zrnce Kopakabane u čast najveće atrakcije šampionata, Brazila. Rulja navijača, ali i finog sveta, lokalnog življa. Lekari, Jogaaaaainžinjeri, ne podležu euforiji nošenja dresova. Drugi nisu te sreće. Ko god ima tamniju put fura se na Brazil. Svako želi deo kolača.