demokratija samo posle greha?

 Gledao sam utisak nedelje gdje je gostovao Ivica Dacic  prvi covjek srpskog MUP- ,podpredsednik vlade i naravno sef SPS. Imala je Olja  podosta motiva da pozove srpskog ministra posebno ako se uzme u obzir Borski skandal u svezi sa laznim uplatnicama SNS-a. No ono sto je, bar po meni,    ostavilo prilicno jak utisak bila su pitanja u vezi intervjua sa Ivicom Dacicem gdje je doticni izjavio kako mu je nekad vise svega preko glave. Osjecam se, rekao je Dacic, kao da sam  predsednik nekog kadrovskog odbora ,opisujuci sastanke vlastite partije. Uporno je Olja pokusala izvuci neka konkretna imena na sta je Dacic , priznajem prilicno pragmaticno, odgovarao da se jednostavno radi o mentalitetu.  Ovakvim  Svojim odgovorima Dacic nije izmislio toplu vodu, ali za razliku od izjava predsednika republike o nepristojno bogatim, sef SPS je takao sam izvor problema srpske politicke scene.Politicke stranke jesu kadrovski odbori gdje je vaznije od bilo koje ideologije raspodjela plijena u vidu kadrovskih pozicija. Druga stvar, ovakvo ponasanje ljudi u politickim partijama jeste sasvim prirodno tj. Dio je mentaliteta.

Ne kazem da postoje izuzetci, ali ono o cemu je Ivica Dacic progovorio unutar svoje vlastite  partije  nazalost jeste pravilo svake politicke stranke u Srbiji.   Iako nesumjivo negdje vise  a negdje manje,  ovo jeste  dio politicke culture srpske politicke elite.

O tome treba da razmisli predsednik Demokratske stranke kad prica o problemima korupcije. Problem partiokratske demokratije nije nikakav srpski politicki fenomen vec prilicno poznaata boljka mnogih drzava posebno onih  sa juznoamerickog kontinenta.

 Strankama su bitni glasaci, doduse najvise u vreme izbora,a bez  kadrovskih "darova" mnoge be politicke stranke ostale bez ne bas beznacajnog birackog tijela, ili bez motivacije za izmorene i apaticne glasace.  Drugi, zasigurno i veci    problem, je taj sto bi "ciscenje" unutar vlastite stranke moglo izazvati "domino efekt" na strukturu politicke partije. Ako je korupcija vazila vec godinama maltene kao pravilo tesko se moze naci "drug clan"koji , sto bi se narodski reklo, nema putra na glavi.

Uvijek se moze ucenjivati: ako ti "ocistis" mene imam I ja stosta kazati o tebi.  Posebno ovo vazi za , kako ih je nedavno Vladimir Goati nazvao,  nedodirljive partijske faraone.  Problem postaje naravno jos veci  kad  je rijec o  strankama na vlasti gdje bi akcija temeljitog  unutarstranackog

Ciscenja mogla izazvati potrese koji mogu rezultirati gubitkom  vlasti , sto je za svakog politicara greh gori od svake korupcije.

  Slabo koji politicar je spreman da se "kocka" sa ovakvim stvarima, kao sto rekoh , pogotovo onaj cija stranka  je na vlasti  Zato je od velike vaznosti sto je o ovakvim stvarima progovorio upravo politicar cija je stranka  dio vladajuce koalicije. Svidjalo se to nama ili ne Ivica Dacic je postao veci katolik od samog pape, ili ako bas hocemo direktno , veci demokrata &  evropljanin od mnogih  iz Demokratske stranke.

Naravno da ovo jeste svojevrsni paradoks.  Svi mi znamo za ballast proslosti koji nosi SPS, ali I sam njen nekadasnji potparol i danasnji   predsednik stranke. Mozda veci paradoks je sto upravo taj  teret proslosti je "natjerao" Dacica da postane jedan od  najboljih medju  prosjecnima jer Zasigurno se ne radi o  cudnovatom napitku  , il  carobnom stapicu kojim je Ivicu takla neka dobra demokratska vila.

Doslo je vreme da se Ivica Dacic jasnije odmakne od onog sto je SPS bio u proslosti. Kad je kod Olje pricao o nekakvim slikama po kancelarijama stranke, ne treba mnogo mudrosti da pogodimo na cije je slike mislio. Njegova prilicno metaforicna izjava" dirigent sepromjenio mora da se svira neka druga muzika"je jasna poruka njegovim partijskim drugovima koji se jos tvrdoglavo drze , ne samo  Milosevica vec I mentaliteta po kojem je partija kadrovski odbor za izborni plijen.

Svojim javnim nastupima Ivica Dacic je odslao jasnu poruku da svim koji nisu spremni na ozbiljne unutarstranacke reforme  nema mijesta u rukovodstvu SPS.

Iako je odbio da govori o imenima nema sumnje da ce se lako  prepoznati one na koje je mislio.

Promjene "kadrovskog mentaliteta" zasigurno nece doci iz stranackih odbora Cuprije, Subotice, ili recimo Bajine Baste; promjene moraju doci od samog vrha  politickih stranaka u Srbiji.   Demokratska Stranka bi zbog ovog mogla platiti ceh. Ivica Dacic izgleda nece. Ako nista vec jednom   je  isao, iako ne istim , a ono  bar donekle slicnim putem.

Ljudi ko ljudi u politici il van nje, rijetko kad uce na tudim greskama. Jedina je razlika kad  politicka elita gresi onda najveci ceh placaju  oni koji su van  te elite, a to je naravno vecina gradjana.