Pisala sam vam vec o organizaciji BIRO(www.biro.org.yu). Ovog puta prenosim vam njihovo sopstenje za javnost povodom zanimljive akcije koju su pokrenuli...

__________________________________________________________________

photo: B92

Tekst piše Refik Šećibović: 

Poslednji sastanak Senata Beogradskog univerziteta (BU) doneo je nove nedoumice i sukobe. Uz to je grupa „samoorganizovanih studenata“, sa očito tuđim idejama, upala na sednicu i prekinula je. Izgleda da BU plaća danak svom neradu u prethodnim periodima, ali i politici kompromisa sa raznim profesorskim i studentskim grupama.

FOUR WOMEN GET JAIL TERMS IN CRACKDOWN ON "CYBER-FEMINISTS"

Voicing support for the way Iranian feminists are going online to  demand an improvement in the condition of women in Iran, Reporters  Without Borders today said it was dismayed by the prison sentences  imposed on four "cyber-feminists" between 17 and 23 March for using  the Internet to organise their movement, publicise their demands  and condemn abuses.

To bi bilo toKad me vidi da me nešto muči, moj tata kaže: „Ne sekiraj se, sine, sve stvari vreme dovede na mesto koje im prirodno pripadaju.“

Moj mudri otac je, ako ne uvek a onda u ovom slučaju, skroz u pravu. Pravda, ona kosmička, se uvek uspostavi, naravno, pod uslovom da su ispunjeni osnovani uslovi da tako bude.

csmSta sam sve od jutros spoznao:

1. Da je pod Ananasov prozor podmetnut pozar.

2. Da moras da budes zesci dzukac da bi bio advokat.

3. Da sam izdajnik.

4. Da se Velja Ilic zajebavao.

5. Da je Djindjic izvrsio samoubistvo.

...mogu ja ovako do sutra da nabrajam.

Sutra Vas pozivam, postovani: blogeri, novinari, gradjani, predstavnici NVO organizacija, clanovi stranaka da dodjete na plato ispred Crkve Svetog Marka u 18.casova. Dodjite kao gradjani koji nisu spremni da prihvate da zive u ovoj Cirkuskoj Satri od drzave! Dodjite da se pogledamo u oci i da nazovemo stvari pravim imenom. Molio bih u ime nas, potpisnika OTVORENOG PISMA MINISTRU UNUTRASNJIH POSLOVA SRBIJE, sve Vas, koji imate mogucnost, da ovom okupljanju date sto veci publicitet.

Bojana Maljević, glumica, rođena 28.05.1974. u Beogradu.

Kao dete bila je 11 godina član dečijeg-omladinskog dramskog studija Radio Televizije Beograd i u tom periodu snimila je nekoliko filmova, tv serija i radio drama.

GoranaRođena 1983.

Završila Filološku gimnaziju, i na putu da završi Filološki fakultet – Katedra za skandinavske jezike i književnosti (razlog upisa nepoznat, al’ bi’ opet to uradila).

Trenutno studira norveški na Univerzitetu u Oslu.

Ljudi, mene jako nervira fudbal. Tačnije, nervira me to što svi gledaju fudbal. Deluje mi nekako strašno kada pomislim da će zauvek biti jako važno to trčanje za loptom i da tu nema spasa. Šta bi moglo da se dogodi da fudbal postane manje važan, da me ostave na miru? Evo moja drugarica Nataša i ja sinoć sedimo, a oni naravno gledaju fudbal. I otkud sada fudbal četvrtkom?! Natašu ne nervira toliko, ona malo voli da navija. Izdajnica ženskog roda :)

1341 potpis – gost-autor Miloš Vasić.

Skoro dve sedmice su prošle od kako je napadnuta država Srbija („pokušaj ubistva novinara nije samo pucanje na javnu reč već napad na državu“, Boris Tadić, predsednik Srbije, 14. aprila 2007.). Nikoga od državnih zvaničnika od tada da kaže radi li se šta na planu odbrane napadnute države.

Nas (sada već više od 1300) još dan po atentatu (kada nas je bilo daleko manje) javno smo pozvali ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića da ispuni svoju dužnost i redovno obaveštava javnost o rezultatima istrage. Do sada to nije činio. Na strani ćutologa je sve. Na strani potpisnika peticije je samo upornost.

Gost-autor danas je Miloš Vasić, novinar, i sam povremena meta verbalnog linča.

Dignite glavu dok je imate
Piše Miloš Vasić

To što je ručna bomba opalila na prozoru Dejana Anastasijevića – jasno je, kao i to zašto je tamo stavljena. To su objasnili srBski radikali: Dejan Anastasijević je, naime, ako niste znali, „omiljeni svedok Karle del Ponte“ (Jorgovanka Tabaković, SRS, pre neki dan); on je „saradnik obaveštajnih službi i budući svedok protiv Šešelja“ (Aleksandar Vučić, SRS, još 2004.).

Veoma lep i inteligentan blog Dejana Stankovića Gospodine branioče, gde će vam dusa?* izazvao je kod publike buru animozitetima prema advokatima. Tražili su nekog od advokata iz blogerskog tima, da se javi da ga linčuju...pošto su ih generalno popljuvali. To shvatam kao kolateralnu štetu trenutnih događanja

 Konsultacija istomisljenika

Vladimir:Protiv toga se ne može ništa.

Estragon: Uzaludno je bacati se!

Vladimir: Čovek ostaje ono što je.

žene vole da drže stvari u svojim rukamaSigurno ste čuli da kažu, ‘Ono što je za žene Nedelja mode, za muškarce je to Sajam automobila…’ Nešto razmišljam, pa neće biti… Invazija muškaraca na bilborde i piste možda nije srazmerna sve većem broju žena vozača, ali činjenice govore da je sve više žena za volanom, sve se više žene opredeljuju da na lizing kupe automobil koji će biti samo njihov, postavljajući ovu stavku negde visoko na listi svojih prioriteta.

Da nisam čuo svojim ušima, da mi je neko pričao, ne bih poverovao. Mislio bih da neko zlonamerno izvrće reći jednog advokata.

Advokat Nenad Vukasović, branilac prvookrivljenog za ubistvo Dr. Zorana Đinđića danas je naciji rekao ono što smo strahovali da ćemo čuti a nadali se da nećemo, ono što nije smeo da kaže - zato što je laž, zato što je ružno i zato što je morbidno. Zloupotrebio je slobodu medija na najružniji mogući način. Javno je izneo skrnavnu tezu o odgovornosti žrtve za sopstvenu smrt potkrepljujući je pričama o međunarodnoj konspiraciji, o osobama NN, o tome da priznanje ubice nije dovoljan dokaz.

Moje detinjstvo je bilo gusto naseljeno babama i dedama. Bile su tu i prababe i pradede, pa čak i jedan čukundeda, koji je svojim posebnim uspehom u životu smatrao to što je uspeo da sačeka moj dolazak na svet.

Čukundeda Lazar me je dočekao već potpuno slep, ostala je samo naša slika, on zbrčkanog lica, stisnutih slepih očiju i sa pobedničkim osmehom. Svečano obučen u džube sa svilenim gajtanima, bridž pantalone, vezene čarape, svečane opanke...i u njegovom naručju ja, čvrsto zamotana kao vekna.Velike deda Lazine šake, krvgavih prstiju na beloj, kao oblak, peleni.

beeeStanujem u centru, radim u centru i pešačim. Tako zadovoljavam elementarnu potrebu za dinamikom, prosto pičim pešaka svuda. Dok furam, u glavi mi se namesti balans, prođe me umor, nervoza i bes, a i smislim svašta nešto. Prosto, naložena sam na hodanje, ritam koraka je moj prozak, dok jezdim serotonin topi stres, a ja se osećam sve opuštenije.