U danu sramnog poništenja presude za ubistvo dve stotine nevinih ljudi na poljoprivrednom dobru Ovčara, ovdašnje glasilo zločinačke organizacije - inače i najtiražniji dnevni list na Balkanu, objavilo je, pod oznakom ekskluzivno, a na naslovnoj strani svog web izdanja, intervju sa nekakvim frizerom zemunskog klana, u kojem se sada, nakon svih, čak i taj degenerik bahato popišao po srpskom pravosudnom sistemu, procesu za podmuklo ubistvo premijera i dao svoj prljavi doprinos bezakonju u domaćim štampanim medijima, kojima se Vlada Srbije, a od dolaska na vlast, namerno i podmuklo – uopšte ne bavi. Za ovu vlast Kurir i slično smeće nije problem, jer Kurir štampa ono što oni intimno osećaju, Kurir kreira javno mnjenje njihovih glasača, Kurir vodi prljavu kampanju protiv mrtvog Djindjića, njegove udovice, porodice i saradnika i vrši proces zastrašivanja svih svedoka optužbe. Pa kada taj frizer Deki, iz magle svoje polu-artikulisane misli poruči: “Legija je moja ljubav, on je pravi Srbin i patriota. Ponosan sam što sam ga šišao.” ja mogu samo da samo naježim i pomislim – ko će biti sledeći?

Neke relativno davne godine, recimo da je devedeseta, bio sam u Kotoru i u priči o tome "šta nas čeka" došli smo do netolerancije, mržnje, kretenskih argumenata u korist ratova, malobrojnosti, neefikasnosti i sterilnosti Onih Koji Su Bili Protiv.

Neko je, našalivši se, rekao da je "najbolje da nam svijet da dosta oružja, zatvori granice i pusti nas da se poubijamo kao ljudi".

Nastavljamo da obogaćujemo već ionako bogatu ponudu različitih oblasti o kojima se piše na B92 blogu. Ovoga puta vam predstavljamo muzikologa i finansijskog stručnjaka.

Radmila Hrnjak

Radmila HrnjakRadmila Hrnjak, muzikolog. Beogradjanka. Teče deseta godina boravka u Sloveniji.

Iz rodnog grada otišla kao glavni urednik Stereorame, programa umetničke muzike Radio Beograda.

U Sloveniji, u početku pisala za Betu, potom za Deutsche Welle, ponekad za matični Radio Beograd, a onda se zaposlila kao profesorka u jednoj muzičkoj školi duboko u unutrašnjosti Slovenije (fleksibilna radna snaga se to zove, kažu).

Klasično školovani diplomant beogradske Muzičke akademije iz prošlog veka, Radmila Hrnjak, svakogadanausvakompogledusvevišenapreduje u razumevanju – jazza.

Svi na YouTubePosvećeno svim televizijskim stanicama koje su htele da cenzurišu novi spot beogradskog sindikata

Tadic potpisao u Briselu takozvani kraj izolacije Srbije...i obecao saradnju sa Haskim tribunalom i isporucivanje ratnih zlocinaca...Ali u Beogradu

Vrhovni sud ponistio presudu u sudjenju za zlocine na imanju Ovcara, kod Vukovara, donesenoj pre godinu dana, inace prvog sudjenja za ratne zlocine u speciajalnom sudu u Beogradu, gde smo se pokazali spremni i sposobni da saradjujemo sa Hagom. Sudjenje vraceno na pocetak.

Brankici Stankovic tuzilastvo preti...sudi se ubijenom Djindjicu...

Ovih dana se zavrsava sudjenje Skorpionima, sudija koji je beprekorno vodio sudjenje za Ovcaru sedi u sudskom vecu u ovom postupku.

Ljudi, pratim to sudjenje vec godinu dana i jasno mi je da su se uloge obrnule. Sudi se sudjenjima i sudijama, novinarima, svedocima...

Izveštaj sa suđenja Škorpioni, 5. decembar 2006.

Karaoke od Srbije do Tokija: Wednesday night. Men in skirts. A drunken crowd sings at the top of its voice to songs that, for the most part, you thought and hoped you had forgotten. A middle aged man sweats over a microphone he doesn’t realise isn’t working. He’s giving it all he’s gWednesday night. Men in skirts. A drunken crowd sings at the top of its voice to songs that, for the most part, you thought and hoped you had forgotten. A middle aged man sweats over a microphone he doesn’t realise isn’t working. He’s giving it all he’s got to some B52s, oblivious to the fact. Or perhaps he knows and is just looking for an excuse for some air-microphone action to Love Shack. There’s a party mood in the place and the crowd wait with an air of expectation for the latest take on Suspicious Minds. Karaoke fever has struck Belgrade like a wave and there’s no escaping the undertow that’s going to drag you in front of that karaoke mike whether you think you want to or not; if not that night, then the next.

IE7 kampanjaVest da su neki blogeri danas imali čast da upoznaju Bil Gejtsa i sa njim sat vremena proćaskaju na temu: kako "unlock new revenue opportunities through technology and content", ne bi toliko privukla moju pažnju da nisam video ko je se tamo pojavio.

Da li znate da postoje preduzetnici u Srbiji koji su smislili nov:
- način gradskog transporta koji bi mogao drastično uticati na bolji život u gradu
- motor koji bi mogao dovesti do zero-emission štetnih gasova čak i u vašem Yugu
- metod prerade biomase koji bi mogao da reši energetske i ekonomske probleme sela i ruralnih područija
- način gradnje, grejač i bojler, način filtriranja vode, preparat za popravljanje krvne slike anemičnih prasića ... koji su preko 30% jeftiniji, efikasniji, ekološki superiorni ...
- laki avion, elektro-auto, ...

I svi su u garaži ili u svom podrumu ili stanu ili laboratoriji ili ... Već godinama. I svi još uvek obijaju državne pragove i traže neku pomoć i kintu. I svi se ljute ...

"Gladan sam, gladan sam, gladan sam...Mori me turbo glad....Mama i tata stoje kraj mog kreveta i brišu suzice sa očiju. Ja gledam i ne brišem ništa. Mama kaže: "Samo se ti meni oporavi, srce mamino! Cila zemlja se usrala daš umrit!" Tata kaže: "Je, mišu, svako veče si bijo na dnevniku! Država je tuto kompleto strepila za tebe!" Mama kaže: "Samo sad je svima odahnilo i odlaknilo!" Tata kaže: "Sad su svi hepi šta se oporavljaš i šta ti doktori spašavaju ugroženi život!" Onda ja pitam: "Čuo sam da su neki balili da sam ratni zločinac?" Tata kaže: "Ma to su neki debili!...

Yuletide SpiritsChristmas has come early to Serbia this year as Santa Claus packed Belgrade’s stocking with all sorts of things. But did the Jolly Olde Elf fill the stocking with candy and gifts? Or did he decide that Koštunica had been a naughty boy and bring coal and sticks instead? Hmmm, let’s take a look in the stocking and see what we can pull out…..

-Membership in Partnership for Peace? A large gift.

Bozic je.
I svuda u Americi veselo zvone zvoncici, svetlucaju bozicne jelke i svetla, kupuju se pokloni, peku kolaci i pomazu siromasni….Bozic je quintessential American holiday….on sdrzi sve elemente kitsch osecanja sveta koji vlada middle Amerikoma….Amerikanci vole Bozic on odrzava sve ono u sta Amerika veruje.

Sve Porodice su srecne na Bozic, svi postavljaju crvene stolnjake i ukrasavaju kuce zelenim grancicama. Kuce mirisu na kolace, pokloni se uvijaju u sarne papire, kesteni se peku na vatri koja koja veselo gori iz kamina u salonima…nose se darovi….pevaju se himne I bozicni karoli, sveje tako toplo, blazeno, slatko, bezbedno, sareno…cela Amerika postaje velika tola slika Thomasa Kinkadea ,” Slikara svetlosti” najprodavanijeg, najomiljenijeg, najpatriotskijeg slikara nacije, koji slika rusticne prizore, poplocane ulicice, kucice u cvecu, osvetljene prozore , srecu….spokoj, mir, arhetipske slike srecnih secanja….

Drage naše sestre po miru,

Pridružujemo se vašem opravdanom ogorčenju izazvanom odlukom holandske desničarske vlade da odlikuje 350 vojnika koji su 1995. pasivno posmatrali genocid koji su ga izvršile srpske oružane snage na čelu sa ratnim zločincem Ratkom Mladićem.

Dear sisters in peace,

We share your justified anger at the decision of the rightist Dutch government to decorate 350 soldiers who passively observed the genocide carried out by Serb armed forces led by the war criminal Ratko Mladić in 1995.

Videh po raznim medijima da su Roger Federer i Justine Henin-Hardenne proglašeni za najbolje u 2006. godini.
Nemam šta da dodam, ovaj prvi je, rekao bih, najdominantniji igrač koji je na moje oči tenis igrao, a ova druga je, ako ne grešim, igrala sva četiri velika finala ove godine i osvojila Masters.
Nije to tema...

Iako se ovim poslom bavim, da ne budem neskroman, marljivo i pokušavam da znam što više i dalje ne znam kako se zovu švajcarski teniser i teniserka iz Belgije. On je Rože ili Rodžer Federer, dok varijacija na temu Žastin Žistin Enan Arden Ardin ima dosta. Transkripcija je jedan od najcrnjih segmenata ovdašnjeg novinarstva (ako izuzmemo razne pinkove, radio fokuse, pressove...). Ponekad je ime koje se dobija transkripcijom ili 'transkripcijom' toliko besmisleno da je nemoguće pogoditi o kome (čemu) se radi.

Sve je isto samo njega vise nema, rikn'o nam Sloba, a gde je kraj problema? Drzava se raspada od poteza kretena, politika je ista samo druga su imena. Kostun je posten daj da glasamo za njega, nema veze sto nas vraca u najgora vremena, demagogija za mase umesto ideja, upotreba Kosova zbog izbornih poena. Ma takvo smo mi drustvo jer je isto tako svuda, elita se sastoji od ubica i tajkuna, Miskovica, Mitrovica-vodecih figura sto placaju kampanje svojih politickih pijuna.

odranGodinama sam, otkako sam video izložbu u Berlinu,  fasciniran radom nemačkog anatoma Gintera fon Hagensa, koji izlaže ljudske leševe širom sveta. Prave, pravcijate ljudske leševe, iseckane na najneverovatnije načine. To su izložbe ljudi kojima se vide svi unutrašnji organi, mrtvi konjanici na mrtvim konjima, skejteri, igrači šaha, preminula trudnica sa plodom u rasporenoj utrobi ili čovek koji drži sopstvenu kožu u ruci. Kroz rasečene delove pojedinaca možete da prođete, i da usput lepo razgledate unutrašnje organe sa raznih strana.