U filmu Crash stariji Crnac, uspesan reziser, kaze mladjem, kradljivcu lopova spremnom da potegne pistolj u bilo kom momentu:
Look at me. You embarrass me.

Setim se te recenice svakog puta kada procitam u novinama o novim slucajevima kradja (upadi u stanove i butike su veoma omiljeni) i voznje u prekoracenoj brzini pocinjenim od strane nekih pripadnika moje domovine, kada ih cujem kako se deru u gradskom prevozu, pljuju na ulici ili kada preglasna folk muzika tresti iz njihovih automobila. Napomena: ne mislim na kosovske Albance koji se u medijima cesto ubrajaju u grupu "stanovnika Srbije" i da, sve te prestupe cine i neki drugi stranci i Svajcarci ali mene naravno moji najvise doticu. Brukas me, brukate me, brukate NAS. Sve nas, koji igrom slucaja dolazimo iz iste zemlje, ali nemamo nista slicno sa vama. Nas koje ce svajcarske kolege pitati da li verujemo da je referendum o olaksanom sticanju drzavljanstva odbijen najvise zbog mladih Yugo-Raser-a (onih koji voze prebrzo) a mi cemo pokusavati da im objasnimo da u svakom zitu ima kukolja i da je medijska propaganda bila nepravedna i sovinisticka, ukazacemo im na primere normalnih zemljaka ali na kraju priznati da se gnusamo svih onih koji unistavaju nas imidz.

Ličnost godine: VIVerovali ili ne, svi vi na B92 blogu, kako blogeri tako i komentatori, čitava blogosfera, social networking sajtovi, sajtovi sa user-generated sadržajima... svi oni koji aktivno učestvuju u stvaranju novog sadržaja na Internetu su proglašeni za ličnost godine po jednom od najuglednijih svetskih magazina Time.

Počelo je doba kada Vox populi ima sve veći smisao i više ne predstavlja samo populističku frazu. Sve veći uticaj ima glas tzv. "običnog" korisnika Interneta koji ne sedi skrštenih ruku i samo čita tekstove i gleda razne sadržaje nego ih i stvara. Sajtovi kao što su Wikipedia, MySpace, YouTube, Facebook menjaju način na koji nalazimo nove informacije i upoznajemo nove ljude. U svetu blogovi kao što su Daily Kos, Huffington Post, Kevin Sites već nekoliko godina predstavljaju veoma bitan faktor za političare. Blogovi i Internet više nisu nebitni političarima a naredni period će tu konstataciju samo potvrditi. Dovoljno je samo da pogledamo naš primer. B92 blog je za nešto više od pola godine postao mesto koje posećuju i oni koji do nedavno nisu znali šta je blog. Izjave i dešavanja na B92 blogu se citiraju u dnevnoj i nedeljnoj štampi.

Kada naši ministri govore o nauci, govore o srpskoj nauci. Ministri, po pravilu, baš i nisu neka načitana sorta, pa im je verovatno promakao čuveni Čehovljev aksiom: Ne postoji nacionalna nauka, kao što ne postoji nacionalna tablica množenja. Ako je nešto nacionalno, nije naučno. Srpska nauka, prema tome, nije naučna i o njoj je ne vredi uopšte pričati. S druge strane, ima smisla govoriti o nauci u Srbiji i ima smisla pitati se zašto je ona u toliko jadnom stanju. Ako zanemarimo omiljeni ministarski argument poznat kao "pola-veka-crnog-mraka-pod-komunistima" i pokušamo malo ozbiljnije da sagledamo stvari i uporedimo se sa onim što je nauka van Srbije danas, očigledno je da postoje dva suštinska problema.

Pisac i CourtneyNedavno je, po četrnaesti put, Literary Review dodelio moju omiljenu književnu nagradu: tzv. "Bad Sex Award". Vreme je za blog broj tri o "seksu u knjigama" (gikovskom, dakle).

Ovogodišnji dobitnik, dvadesetpetogodišnji Jan Holingshed, pisac prvenca Twenty Something, nagrađen je, prema rečima stručnog žirija, preventivno. Da mu se ne ponovi. Međutim, Holingshed je u zahvalnom govoru izjavio kako se nada da će ovu nagradu osvajati svake godine. Verovatno ne samo zato što je bilo kakva pažnja bolja od nikakve.

Statuu koja predstavlja "seks u pedesetima" i flašu šampanjca uručila mu je Kortni Lav lično.

  „ImPRESSivnom žurkom ...Press je u noći između četvrtka i petka proslavio svoj prvi rođendan.Glamurozno, srdačno, veselo, u drštvu više od hiljadu prijatelja i poslovnih partnera, ali i kolega iz drugih medija ...“ 

SickoBila sam u Tutinu pre neki dan sa punk grupom iz Kraljeva Hocu/Necu...Pevali smo u Hag u Hag, uglavnom deci od 14 godina.

U kaficu pored svirali su Led Zepplin, graveyard shift song http://www.youtube.com/watch?v=velL4iT8yR8

Kafic je mogao da bude u LA-u osim sto je bio in the middle of nowhere a u njemu sve muskarci i samo nekoliko zena aktivistkinja grupe Impuls u okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja...U povratku je na vidikovcu Rudnik iz autobusa na dva sprata izasla jedna ogromna i vrlo dostojanstvena svinja. Sveze oprana hodala je tik uz svog gazdu.

Sve se desava oko slave u utorak i moje zelje da proslavim Svetog Nikolu, ovde u Londonu, onako kako dolikuje. Ponesena zeljom da pokazem malo originalnih Srpskih obicaja,  pozvala sam svoje Engleske prijatelje na veceru. Mozda sam naivna, ali verujem da postoji neka moralna obaveza Srba da poprave, u ovom trenutku ne previse laskav imidz Srbije. Ako nista, bar se ja trudim. I sto se vise trudim, to mi je sve teze da nadjem bilo sta sto bi bilo originalno, autenticno i sto bi nas bar malo istaklo u odnosu na ostale. Na primer Cesi imaju pivo, Francuzi vina, Talijani modu, Brazilci fudbal,..... Mi nemamo bas mnogo sta. Cak je i ajvar registrovan i zasticen kao Bugarski proizvod. 

Jos samo Milosa Formana da zovnu da snimi nastavak starog filmskog hita koji bi se ovaj puta zvao ‘Kos(ova)a 2’ ili, po drugoj verziji 'Povratak Kos(ov)a'. Zavisi gdje vam je srce ili koji vam je bog. Ili vrag/djavao.

Ma, ne brinite...neću ja o Kosovu ovde govoriti. Zapravo, teško da imam bilo šta smisleno da kažem nakon što sam čuo vest da je tetka ubila dvogodišnje dete batinama, pa ga davila. Ne bih ja tu nešto da preterujem, ali mi se čini da bi trebalo uvesti javna pogubljenja na, recimo, Trgu Nikole Pašića ili ispred Konja, sastajališta mladih, nek vide svi i nek se zna. I baš me briga ako je žena mentalno bolesna...nije ona jedina koju bih voleo da vidim, u direktnom prenosu na televiziji, kako gori u paklu. Ma, čega sam se sve naslušao i nagledao u ovoj zemlji...naravno,ne tvrdim da je drugde bolje i da ima manje izopačenosti, nastranosti i sadizma, ludačke potrebe za nanošenjem bola bliskim osobama, prijateljima, porodici, sestrama, braći...no, ovde živim pa mi je struktura ovog društva samim tim daleko poznatija i bliža. Na sve možemo da se izvlačimo...društvo da je krivo, besparica, besmislen život pun depresivnih momenata i tako to...ali, zadaviti dete, sestrino dete! Ovo je neka vrsta prekretnice. Ne mogu bre više...

Sećam se dobro jednog spota u kampanji „Nije teško biti fin“. Žena govori mužu šta sve da donese sa terase a onda Mirjana Bobić Mojsilović kaže:

– Kiseli kupus i stare patike držite u podrumu a na terasi cveće.

A ja u to vreme slušam TV program jer televizor ima samo ton i svađam se sa Mirjanom:

– Pa ja živim u podrumu! Kakvo crno cveće!?

Mnogi su otišli da žive u Ameriku, Nemačku, Norvešku... Kada posle mnogo godina za praznike dođu kući pričaju da tamo na ulici ako si muško možeš da nosiš žensku garderobu i da se ljubiš sa momkom, da imaš 200 kilograma, da imaš masno tkivo preko oba oka i niko neće blejati, jer ljudi gledaju svoja posla. Nekulturno je. Onda mi, poučeni zanimljivom pričom sa naprednog zapada, kada na ulici neko nastrada, kada stara baka padne, ili mama maltretira dete, nećemo da reagujemo jer gledamo svoja posla. Nekulturno je blejati.

   Magla koja je prekrila Beograd, donela je kosmar. Frizeri daju intervjue, startovali radikali sa kampanjom, trudnica strajkuje ispred EDB-a, dileri se obracunavaju po ulicama, Mira Markovic se seta na slobodi, otvaraju se dosijea, razgovor psihologa i vojnika na skopskom aerodromu, Karla opet vileni', Zvezdi zabranili publiku, kuce mi se usralo na tepih, kako da ga provucem nekaznjeno pored ukucana?

uskoro !!!Opet stigoh kući. Htedoh da napišem blog povodom prvih stvari koje su me uverile da sam zaista u Beogradu (ukidanje presude za Ovčaru, dalje zezanje sa top slučajevima u Srbiji - Đinđić, Ćuruvija itd.) i pisanom, ali nepismenom pratnjom u ovim slučajevima (Deki frizer u Kuriru, Mira i Marko u Novostima), ali me Biljana i ostali pretekoše. Za one koji nisu videli današnje Novosti, drugarica Marković Mira kaže da joj nije ograničena sloboda kretanja, a sa gnušanjem odbija svaku pomisao da ima veze sa ubistvom Ćuruvije. Kad pročitate taj deo izjave, pomislite da joj je on bio omiljeni novinar. Da je čovek živ, pa da bude smešno.

Kad izuzmete Velikog brata, one televizije na koji traže "exStra sponzoruše" i na kojima oskudno odevene četvoroslovne drugarice (Tina, Viki, Liki, Seka, Mira, Ceca, Jana, Goga, Gaga, Buba itd) pevaju ili se makar trude, ostaju vam filmovi, serije ili predizborna kampanja. Filmovi su bili loši ovih dana, tako da sam više puta u par dana bio prinuđen da gledam predizbornu kampanju. Mislio sam da će biti dosadno, kad ono...

Gotova je!Imamo Svetu Kravu, a na pomolu je i Sveta Prasica! Mala je ovo zemlja za ovolike svete životinje. Za početak možemo da se glasanjem otarasimo bar jedne. I to sad u subotu.

Koliko je potrebno da čovek pokaže svoje pravo lice? Nekima manje, nekima više, a jednoj devojci oko 90 dana. Od favorita do najomraženije osobe u Srbiji. Da li će uspeti da obori neslavni rekord Mesarke Maje? Nadam se. Javno je za gledaoce rekla da su svi plitki i da joj zvone jaja za njih. Mislim da je vreme da joj malo zazvoni i glava od količine glasova koje će dobiti.

city scape Belgrade - the White City, the “gateway between East and West,” the capital of the Serbia - for all its epithets, is just not a tourist destination. Every time I offer a friend back home a place to stay if they ever make it out here for a visit, I get the same response that goes something like: “Well, I’ve heard Vienna’s nice. Maybe we could meet there instead.”

Slučaj 1.

Pedofilija?!Milano - Nastavnica matematike u jednoj osnovnoj školi suspendovana zbog optužbi za seksualne odnose s maloletnim učenicima.

Kako su objavili italijanski mediji, 33-godišnja nastavnica zatečena je polugola u učionici s dva svoja učenika uzrasta između 13 i 14 godina. Pored suspenzije s posla, nastavnicu čeka i krivična prijava zbog seksualnog nasilja nad maloletnicima. Ako bude proglašena krivom, biće osuđena na višegodišnju kaznu zatvora.

Neimenovana nastavnica je u istrazi priznala da je održavala redovne seksualne odnose s jednim 14-godišnjim učenikom, a u svoju odbranu je rekla da je bila ubeđena da ima najmanje 18 godina.

Učenici koji su s njom bili u vezi priznali su da ih ona na to nije primoravala, ali nastavnica zbog toga ne može biti oslobođena krivične odgovornosti.