Piše Peconi

ali ne za nas...Nebo i zemlja su se sastavili. Jedva ulazimo u kola u Eglingu praćeni munjama i gromovima.Kiša pada gusta i jaka praveći zavesu kroz koju se jedva nazire kolovoz. Umorni smo od već pređenih 550 km i poslednje što nam je trebalo je ovaj pakao od vremena. Neko pominje Lajpcig i grad koji je urnisao gomilu kola. Ujeda se za jezik. Grad počinje da dobuje po Hromom Dabi. Smanjujemo brzinu na 30km  i molimo Boga da u jednom komadu dodjemo do parkinga Allianz Arene. Gregor se dodatno moli za Hromog Dabu. Još samo 40 km.

Piše Švaja

DiamondPrvi krug je prošao, svako je na mestu koje mu pripada. Istok Evrope je razočarao, Gana i Ekvador oduševili. Francuzi nisu unesrećili Togo, tako da je i neizvesna borba ko (ne)će biti poslednji okončana. U našu korist. Vreme za opuštanje i upoznavanje kelnskih diskoteka.

Ne lutamo mnogo. Diamond je izgleda najbolji, najveći je red ispred. Masa šarolika, navijači naravno, uglavnom Francuzi sa utakmice i Nemci, ali i skockani parovi, finiji svet, uglavnom mladost. Golobradi Francuščići na ulazu pokazuju dokumenta. Da se vidi da su punoletni. Ko zna zašto, nama ih ne traže. Simpatični Snoop Doggy Dog od dve tone nam kaže da je ulaz besplatan, ali nam daje nekakvu karticu. Kaže da je čuvamo, jer ako je izgubimo moraćemo da platimo po 30 evra. Kartica smesta klizi u najtamnije dubine skrivenih džepova. Vrag je odneo šalu.

Šesnaest loših spakovalo kofere. Šesnaest dobrih traže vešeraj. Nas četvorica ne znamo da li smo dobri ili loši. Ostali smo. I našli vešeraj za evrić i po.

O onima koji su otpali priča se samo na dan kada su ih otpratili na aerodrom. Nema milosti, sutra u novinama samo o pobednicima.

No, da ne bude tako kao što je isplanirano, pobrinula se neobična četvorka iz zemlje koja ima čast da nosi fenjer na ovom Mundijalu. Zašto su nas svi zaboravili, zašto nas niko čak ni ne zadirkuje? E pa neće moći. Pisaćete i o nama. Kako, o čemu? Pa lepo. Rešili smo da Keln dignemo u vazduh.

Piše Švaja

The Big EasyLouisiana u srcu Dortmunda. The Big Easy. Takvo je ime najlepšeg dortmundksog lokala. Veliki drveni enterijer. Po podu nasut pesak. Zrnce Kopakabane u čast najveće atrakcije šampionata, Brazila. Rulja navijača, ali i finog sveta, lokalnog življa. Lekari, Jogaaaaainžinjeri, ne podležu euforiji nošenja dresova. Drugi nisu te sreće. Ko god ima tamniju put fura se na Brazil. Svako želi deo kolača.

Piše Peconi

Taxi Tanzer, u pomoć, u pomoć! Niko više neće da se igra sa nama. Hteli smo da igramo tango, tango argentino. I igrali smo. Šest puta smo pokušali da uhvatimo korak. Uhvatili smo ga svih šest puta. Odigrali su sa nama tango muerte. Zato sada nko više neće da se igra sa nama. Obala Slonovače, kažete. Večeras. Allianz Arena. München. Tamo gde je u istorijskoj pivnici trebalo da raširimo našu zastavu na kojoj piše Pohod na Tron i ostale vrsne reči a naročito slike, i proslavimo plasman u naredni krug. Video sam kako stojimo nas četvorica na masivnom hrastovom stolu sa najlepšom zastavom na celom prvenstvu, polivamo se pivom iz velikih litarskih krigli dok masa navijača iz celog sveta nazdravlja sa Die Fantastische Vier.

Na putu smo za Minhen. Sa nama putuju i Holanđani. U levoj, bržoj traci, idu na obračun sa Argentinom. Za prvo mesto. Nismo još stigli ni do Frankfura, zastoj na putu, napredujemo brzinom naših krilnih napadača. Svima se iz kola vijore zastave, kod nas iza zadnjeg sedišta rolna toalet papira. Idemo da ruke dignemo bar jednom, a da to nije zbog pretresa...

MistressJedino je ona uspela da dobije kartu. Možda. Kec i tri nule, toliko je vredelo to parče zelenog kartona juče. Još popodne u gradu na svim prometnijim raskrsnicama očajnici u belim i žutim dresovima, očajnici bez dresova, stoje sa duhovitim porukama i čekaju da se desi čudo. Dobiti kartu, otprilike ravno mogućnosti da mi danas ukrotimo slonove. Čime? Mrežom za leptire?Malo je batice...

PeaceEnglezi, Šveđani i Nemci na jednom mestu. Potpuno ludilo. Danas u Kelnu, derbi svih utakmica prve faze. Prošetali smo kroz grad i osetili svu čar Svetskog prvenstva. Bez Engleza to nije to, šta god ko mislio o njima. Prvi ja nisam lud za njihovim fudbalom, ali njihovi navijači, to je zaista svetski unikat. Kažu da je noćas bilo fajta po gradu, da su mnogi zaglavili u mardelju. Tamo gde smo mi bili, nije bilo nikakvih problema.

 Piše Švaja

 BakljadaKakva je celokupna organizacija svetskog prvenstva u fudbalu precizno će se sumirati tek na kraju spektakla. Ali već sada je moguće osvrnuti se na nekolicinu detalja. Redare, policiju i dolazak na stadion.

Redari su naravno efikasni, a kakvi bi i bili, ali ono što privlači pažnju je njihova efikasnost ukombinovana sa maksimalnim stepenom tolerancije i ljubaznosti. Sitnije prekršaje dozvoljavaju. Iako je pušenje zabranjeno na svim stadionima, niko vas neće opomenuti ako zapalite cigaretu. Može da se stoji, ali čim se pojavi makar i najmanji nagoveštaj neprilika odmah će vas usmeriti da sednete na svoje mesto. Ako odbijete, neće postati agresivni, ali će biti toliko uporni sve dok ne isteraju svoje. Bez prelaska visoke granice ljubaznosti.

Dok dobuje kišaSastavili se nebo i zemlja. Nakon jučerašnjeg beogradskog leta danas beogradska provala oblaka. Idemo u Dortmund na Togo – Švajcarska. 90 kilometara do Dortmunda, kiša na mahove staje a put se suši kao da je pegla prešla preko njega. Drenža kao na Vembliju (novom). Westfalenhalen je stadion lokalnih milionera. Eh, da su stvarno milioneri ne bi napravili stadion tako daleko od grada. Parking vrlo smotano rešen. Morali smo da se zaustavimo dobrih pola sata hoda od stadiona. Pešačenje kompenzuje odlična auobuska služba. Ništa se ne plaća, naravno.Mečka Na dan utakmice u svim gradovima gradski prevoz je za dž. Nedaleko od stadiona srce Mercedes Benza. I srce Bosch-a. Šta li voze fudbaleri Borusije?

Festa do BrasilNemci su opčinjeni Brazilom. Svi smo opčinjeni Brazilom. Jedna od navijačkih baza je Frankfurt. Video bim na vodi, visok 100 metara. Juče je na RTL-u ceo dan posvećen Brazilu. Kao da niko drugi nije igrao. Reportaže iz samog Brazila, priče o školama fudbala, kako su počeli njihovi velemajstori.

Navijači, bez reči. Ta samba je ludilo. Ulazi pod kožu odmah. Kad ih vidiš kako plešu, zastaje dah. Na licima beskrajni osmesi. Lepota života. Nakon što su kengurima povadili iz torbe sve što su imali, napravili su karneval u Minhenu. Jedan od gostiju na improvizovanoj sceni je i Kajzer Franc. Hiljade karioka, iza njih još toliko drugih sa svojim zastavama, srećni zato što su tu.Brasileira

Piše Gregor

Ponovo sam. Penzioneri obrađuju kući materijal. Palim makinu i furam do Neusserstrasse. Broj 17. Tamo je Havana. Klub koji mi je preporučio Ceca. Nasamo, naravno. Nije to za married tuljane. Hitam kroz Kanal strasse do mesta. Ali pucanj. Poluprazno. Kako bre. Nein, nein, kaže Laura. There is another place also called Havanna. Lanac batice. Globalism und multikurturell. Eviva Colonia. Hitaj tamo, nedelja uveče. Salsa night. Čekaj samo da dovršim mohito.

Propisi su propisiJedna jako važna napomena za sve koji žele da idu na Svetsko prvenstvo u Južnoafričkoj  Republici za 4 godine: osim što je bitno skupiti novac, nije naodmet i dobro pročitati sve što piše na zvaničnom sajtu FIFA da ne biste došli u neobičnu situaciju koju ne možete rešiti u svoju korist. Vi protiv nemačkog službenika, nemate šanse.

Na ulazu u stadion nisu striktni kao što se pričalo. Ne morate da prilažete pasoš uz kartu. Pretresu vas detaljno, ali to jako brzo ide. Karta se provuče kroz čitač, i uđete. Možete i da izađete koliko god puta želite, ali se svaki put karta provlači kroz čitač sa druge strane. Poslednja provera je stjuart koji vam gleda torbice, rančeve, džepove. Zahvaljujući njemu smo uneli zastavu na stadion u Lajpcigu (kamermani, sram vas bilo), zahvaljujući njemu su nam zabranili da unesemo zastavu na stadion u Gelzenkirhenu.

Pivo na metarLokalno pivo je najbolje pivo. U koji god grad da dođeš, pitaj za domaće. Sa ponosom će ti servirati i pivo i priču o pivu. Pije se u najrazličitijim čašama. Krigle male, krigle velike, elegantno zaobljene pa uske ka vrhu, a najčešće su one najobičnije, visoke i ravne. 4 deci, ne više. E iz tih čaša se pije na velikim trgovima, u velikim restoranima, gde ima i najviše navijača. Ko pije najviše? Po dresovima, Brazilci. Ali ti Brazilci pričaju nemački. A i previše su plavi da bi bili sa Kopakabane. Inače, najveći broj Nemaca osim domaćih, nosi dresove karioka. I mi ćemo da ih pazarimo. Ili da obučemo one naše plave kada Brazil bude nosio svoju rezervnu boju.

BudŠta Nemce nervira? Ništa. Sve funkcioniše kako su zamislili. Gradske službe, policija, redari na stadionima, punktovi za informacije, šta hoćeš da saznaš, pitaj.

Na poluvremenu na 0:3, idem da priupitam nešto što me kopka još od Lajpciga. Na bezbroj prodajnih mesta u holu ispod tribina prodaje se klopa i piće. Klopa klasika, kobaje, pljeskavice, viršle sa dodacima, na drugoj polovini štanda piće, takođe klasika, koka kola, sokići, pivo. Sa procentom alkohola koji ne može da ti zamuti 3 komada koje si primio i 3 koje ćeš da primiš, makar gajbu popio. Plastične čaše vrede evro ako ih vratiš, a na čašama ni Bittburger, ni Becks, ni lokalno domaće. Bud. Ajao. Bud u srcu Nemačke. Pitam može li nešto drugo, ljubazna hostesa kaže ne. Želim da se revanširam za nepristojna pitanja tipa „Kako je moguće da ste toliko loši?“ A šta da im odgovoriš. Ako počneš da im objašnjavaš, pobeći će. Ako samo slegneš ramenima, biće previše jadno. Složiš besnu facu i kažeš da je to jednostavno tako. I da ti tu ništa ne možeš.