Nasralah samo posmatraPre nekih mesec dana pisao sam o Libanu, Hezbolahu, a preneo sam i svoj razgovor sa Christel. Nakon toga nisam o Libanu prozborio ni rec. Sada, kada se situacija stisava, zelim da kazem nesto, a onda da se okrecem drugim temama.

Posle vise od mesec dana rat je izgleda gotov. Izraelci se povlace, a Libanska vojska i trupe UN ce se uputiti u juzni Liban. Ona dva vojnika nisu jos oslobodjena, poginulo je oko hiljadu ljudi u Libanu i skoro dvesta u Izraelu, zemlja je rasturena, stotine hiljada ljudi se razbezalo, Hezbolah je proglasio pobedu, najavljuje obnovu i izgradnju, osecam da Ahmadinedzad vec pise telegram cestitke: "Rat stop, Izrael stop, Nasralah non-stop."

Postavlja se pitanje: sta ce biti sad? Amerika i Izrael smatraju da je neophodno razoruzati Hezbolah. Da li je to izvodljivo? I kakve to posledice moze da ima?

Kako je uspeo da mu se vijori?Svašta čovek može da pročita ovih dana, što na netu, a što u novinama. Meni su se razne gluposti dešavale, ali je sve to toliko beznačajno u odnosu na gluposti koje nam se serviraju iz Amerike. Na jednu od najvećih skoro sam i zaboravio, ali se NASA potrudila da ostane nezaboravljena - čovek na Mesecu!

NASA je objavila kako je izgubljen originalni snimak prvog sletanja na Mesec 20. jula 1969. I ne samo to, nego i 700 traka prenosa čuvene misije Apolo. Možda da pogledaju u Rozvel, da se nisu tamo trake zaturile.

EKVGlasam za buđenje poriva

piše: Jasna Olujić (list "ĆAO", 1989.)

EKV je jedan od najkvalitetnijih bendova u Jugoslaviji – uglavnom se slažu i muzički kritičari i publika. Na sceni predstavljaju sjajno uigrani kvartet koji oko sebe širi žestoku svirku, punu pritajene agresije i emocije. Tonovi koji "izlaze" iz njihovih instrumenata, pakleni su i eruptivni, dok su stihovi gorki i opori. Njihov ritam i snaga nude nove inspiracije, izazivajući pritom nove "filmove". "Oni" se furaju na intelektualnost i nekomunikativnost… Njihov vođa, Milan Mladenović, čovek pun čemerne gorčine i očigledne neprilagođenosti. Ovaj put, specijalno za "Ćao" priča…

Slova, slova, sredite se!Jedan moj prijatelj, apsolutni zaluđenik za kompjutere, kada zbog najmanjeg kvara vidi moje oči uplašene srne*, obično kaže: Samo kreten misli da je kompjuter egzaktna stvar! Sada, ne kapiram da li sam JA kreten, ili on to govori tek uopšteno, tek, uvek me podseti na to da u svemu ima neke logike iz koje se grade određeni principi. Vođen ovom pretpostavkom, pokušao sam da prodrem u srž srbijanskog uma, i da analizirajući neke od ovdašnjih uzrečica upoznam narod-kome-kao-pripadam. Ako ne to, onda bar da kapiram komšiluk i rođake... Ovog puta izbor je na

1. Brate!
2. Nismo mi Cigani
3. Ima Boga!
4. Kažem, a mislim se...
5. Ne pederiši se!

Iron GateOve nedelje, Google je u rad pustio Beta (test) verziju svog Blogger softvera sa novim dodacima.
U odnosu na ovaj, koji je u ekploataciji, novine su: mogućnost definisanja tagova (kategorisanje sadržaja posta putem linkovanja reči, tagging) i zaključavanje blogova, odnosno mogućnost pristupa putem lozinke. Stari korisnici naloga na bloggeru nisu u mogućnosti da ove funkcije testiraju na svojim blogovima (samo novoregistrovani), već u ovim blagodetima mogu uživati ako registruju još jedan nalog. Google obećava da će te nove nekako ubaciti u stare, ali malo kasnije.

na nedavno završenom filmskom festivalu  u minhenu gde sam gostovao s filmom "vukovar-poslednji rez", imao sam priliku da upoznam jednog od omiljenih likova iz mog detinjstva terry gilliama. poželeo sam da imam zajedničku fotografiju s njim ali mi je bilo glupo da bude konvencionalna. hteo sam nešto kao sa špice monti pajtona.

iskoristio sam priliku na zajedničkom rafting izletu kroz bavarsku. uzeo sam na tom splavu veliki pivski čekić namenjen buretu bavarskog piva i zamahnuo u pravcu njegove glave.

terry je primio  s entuzijazmom ovu moju ideju. jedino se mike figgis čija je celokupna retrospektiva (uključujući i studentske filmove)  bila prikazana u minhenu za trenutak zaprepastio

Loša sreća ili ...Koliko puta vam se samo u poslednjih nekoliko meseci desilo da vas je neko „zavrnuo“? Da da, mislim na TV koji ste doneli kući a u kutiji nije bilo daljinskog, na frižider iz koga je odjekivalo kada ste ga uključili kao da ste kupili motokultivator, nameštaj koji je stigao oguljen, kafedžiju koji vam je posle 20 minuta doneo kafu sa šlagom umesto kapućina, gde ovaj poslednji zarez teži beskonačnosti.

Vec osam meseci zivim u Los Arandjelovcu. Pre toga, godinu i po dana u Njujorku, i koliko god da mi je dobro, uvek se radujem odlasku kuci, u Beograd. Nasih ljudi, naravno ima svugde, ovakvih i onakvih, svako je dos'o trbuhom za kruhom, ostvarenjem nekih zacrtanih ciljeva i snova, uopste, ima nas raznih i to je ok. Sedimo medjutim, pre neki dan kod prijatelja na terasi, dosla mama Spomenka, kuva, prijateljeva zena u drugom stanju, rodice se mali Nikolic, sve je divno i krasno, skupila se ta mala srpska komuna sa jos par prikljucnih stranaca, i na moje kako za par dana idem u BG i ne mo

Ginter Gras je dobar pisac. Peter Handke je dobar pisac. Dobrica Ćosić je...

Zucna teoloska rasprava izmedju Srbina pravoslavca, Indijca naravno budiste i Bosnjaka muslimana, cija je vera jaca.

Posto nikako ne mogu da se dogovore, neko se opseti prakticnog resenja(kontam da su od ovog poslednjeg potekle tako suicidne ideje)da skacu sa vrha zgrade i da se svako u padu moli svom Bogu, pa da vidimo na delu, cija je vera najjaca.

Indijac budista izvuce najkracu shibicu, krene prvi na sims i izabere ime Bude kao mantru;pada dakle i ponavlja:"Buda, Buda, Buda..." i, nekih pet metara od zemlje, paf, zaustavi se lak kao perce te laganao aterira na beton, da mu se ni 'aljina ne zanjise.

Posle povratka sa sestodnevnog odmora zovem prijateljicu, da se vidimo, razmenimo utiske.” Gde si bila” , pitam. Samo je dva puta za vikend otisla do plaze, kaze,to je mongo efikasnije, spakuje se u petak ujutru i pravo posle posla krene prema beach-u, koja je samo na dva sata od grada,malo upadne u guzvu, stigne umesto za dva za cetiri sata,ali ostaje joj skoro puna dva dana za odmor, u grad se vraca nedeljom uvece, manja je guzva nego popodne, jer sve vise ljudi tako koristi svoje odmore, vikend po vikend.Prvo nemas zaostatke u poslu, malo je rizicno iskljuciti se na nedelju dana, ko zna sta moze da se desi, ko te zamenje, da te ne zameni zauvek,a i posao se nagomila za needjlu dana, cak iako svako jutro i popodne odgovaras na mailove i zavrsavas sitnije poslove preko maila i telefona, kad se vratis moras duplo vise da radis nego pre odmora..Tako da je vikend varijanta mongo efikasnija. Plus isplativija , jer za vikend uvek mozes da odsednes kod prijatelja. plus benzin je poskupeo,aerodromi su pretrpani, provere traju satima a vise ne mozes ni computer da uneses, mnogo se vremena gubi uzalud, svi njeni prijatelji uzimaju weekend odmore…

U okviru “odušak bloga” o srednjoškolskom životu & neprevaziđenoj čaroliji Šeste beogradske, pokrenuli smo mali eksperiment: zamolili smo redovne posetioce i pisce da napišu koju, sentimentalnu rečenicu “o kraju”, pojmu koji poznaje svako, starovremsko, a možda i novovremesko beogradsko dete. 

Po jednom skorijem  istraživanju UN dve trećine stanovnika na planeti ne smatra da ih njihova vlada pretstavlja.  Ali, i pored toga što mnogi kažu da više nemaju poverenja u vlade, političke funkcionere i partije, većina naroda još uvek tvrdi da veruje da može da utiče na one koji govore u njegovo ime i da deluju na svet svojom voljom i sretstvima. Razlog za ovaj optimizam može da se traži i eksploziji novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremnskom periodu, tj. izvanrednom razvoju onoga što se naziva Mass Self Communication-Masovna individualna komunikacija. 

хенс,

након навијачких и играчких инцидената током утакмице фк џудаз џерузалем - фк партизáн белгрејд (1. меч у квалификацијама за лигу шампиона), текма је прекинута, поједини актери кажњени штоно црвеним штоно жутим - ал' углавном црвеним - картонима, и, што је најгоре - џудаз је утакмицу добио службеним резултатом: 3-0. сасвим незаслужено, морам приметити.

Grafit u BGI da se Isus Hrist pojavi glavom i bradom, i da progovori u Srbiji, i na srpskom da ga ceo svet razume, mala bi vajda bila. Nije očigledno više stvar ni u osobi, a ni u istini. Situacija u Srbiji je čisti varvarizam na javnom i političkom nivou. Svakodnevica i u drugim oblicima pojavljivanja nije suviše drugačija. Svi sve znaju, svi sve pričaju, svako radi šta hoće, a nigde nikakvog parametra ili kriterijuma (pardon, tu je Slobin ustav). »Mnogo smo jaki« i sve je u Srbiji, kad se o bilo čemu govori, »najbolje na svetu«. Ali je zato Srbija po svim pokazateljima jedna od najnazadnijih zemalja u Evropi. Ruganje Bugarima, Rumunima i drugim susedima loša je karakterna osobina.