Ko gleda u tuđe?

Danas umalo da padnem u nesvest!

Svi me osvešćuju: Crkva, nacionalne garde, Milovan Drecun, NVO Opstanak...

U svom tom ludilu, na putu nacionalne katarze, dok jedni mažu lice tuđom krvlju a drugi usta pune sopstvenim govnima – marihuana i pederi su najveći problem u državi!

Ubij!

Zakolji!

Da ništa ne postoji!

Nije jadna zemlja u kojoj deca-bez-svoje-Stanice-Zoo duvaju travu, već ona u kojoj su mržnja i nasilje legitimno sredstvo politčkog mišljenja!

Umesto što su protiv marihuane, bolje da se malo uduvaju pa da tripuju da je Kosovo i dalje naše – biće lakše preboleti!

04.05.2007.

C1: Pogled prema Chang CeVratili smo se u BC. Kakvo olaksanje.Danas je pao predlog da se napravi odbojkaski teren ovde na 5170m!! Samo ne znam od cega ce loptu da naprave. U stvari tu je Duck-tape, plus dve tri prljave majice i eto zanimacije. Posle boravka na 7500m ovde se svi osecaju kao kod kuce, pa me ne iznenadjuju ovakvi predlozi i kombinacije.

A Goli otok daleko!

Šatra za preko 1000 zvanica bila je zastrta parketom i tepisima!

J.B.Tito (Kumrovec 7 svibnja 1892. - Ljubljana 4 svibnja 1980)

(sećanje prigodom 27-og parastosa J.B.Titu)

Tita-maršala sam video nebrojeno puta i to zahvaljući strateškom položaju moje O.Š. odakle su nas svako malo isterivali na ulicu da tamo, raspoređeni po trotoaru, glumimo narodne mase izbezumljene od sreće. Uvale nam nekakve zastavice u šake pa nas nanižu uz auto-put da mašemo. I mi tako dreždimo par sati, a onda, kada se najmanje nadamo, pojavi se On u svojoj ultra produženoj king-size limuzni ručne izrade. Promakne za par sekundi, pa ko trepne, ne vidi Ga. Da kažem da smo to radili nevoljno, slagao bih, mahali smo i skakali iskreno srećni jer smo tim prigodama uvek gubili časove. Dakle, meni je Tito bio skroz pozitivan lik i stvarno nisam imao nikakvog razloga da se ljutim na Njega.

The Royal FamilyPerhaps it’s because I was raised in a country that prides itself on a foundation of long-severed monarchial ties, but I just don’t get the concept of a royal family. After all, what good are they really for other than filling the pages of tabloids and taking up desirable real estate in their respective capital cities?

da covek ne poverujeE, sad sam stvarno POPIZDEO. Jebote u kakvoj mi zemlji zivimo! Stoka je pocela otvoreno da nam preti u nasem gradu. Da li je moguce da se ovo desava!!!

Celavi degenerici, satro Srbi, polusvet koji smo odgajili na nasim ulicama, je prevrsio svaku meru.

• You must match the information stored in your Yahoo! account
• I forgot my password but also the data from my account, what now?

Do petka u podne je 1479 osoba potpisalo peticiju - današnji gost autor Branka Prpa.

Pre obraćanja istoričarke i direktorke Arhiva Beograda, tužna rekapitulacija: prošlo je dakle tri nedelje od pokušaja ubistva novinara Dejana Anastasijevića i njegove porodice, a zvanični organi još uvek ćute.

Prošlo je i osam punih godina od kada je, za vreme Nato bombardovanja Srbije, dok smo svi strepeli od smrtI gledajući u nebo, Slavko Ćuruvija mučki ubijen s leđa, na pragu svoje kuće, držeći za ruku svoju ženu Branku Prpu, a na Uskrs i sunčan dan. Ubice još nisu otkrivene, njihovi nalogodavci još nisu kažnjeni, Služba je još uvek u njihovim rukama.

Piše Branka Prpa:
LUDO ČUDOVIŠTE

Kada se pokusaj ubistva novinara Dejana Anastasijevica okvalifikuje kao "uznemiravanje" i to stanovanjem u prizemlju zgrade, moramo kao dijagnozu za sveopstu abnormalnost u kojoj živimo, svoju državu proglasiti ne HLADNIM ČUDOVIŠTEM, već LUDIM ČUDOVIŠTEM.

SFRJKad vidim onu zastavu s petokrakom, meni neobjašnjivo milo oko srca. To mi se, na primer, dogodilo sinoć dok sam na B92 televiziji gledao emisiju o Jugo-fudbalu. To ima i ime: Jugonostalgija.

Jugonostalgija je endemična sociološka pojava novijeg datuma. Ograničava se na stanovništvo zemalja i zemljica nastalih raspadom SFRJ i na lica koja svesno pamte tu Jugoslaviju. Određeni stručnjaci smatraju da je reč o epidemiji hroničnog poremećaja ponašanja izazvanog naglim promenama u društvu.

Evo i raspleta afere Velimir Ilic-miss seksipila.

izvor: www.biro.org.yu

_____________________

Poštovani/a

Isprovocirani prošlonedeljnom izjavom gospodina Velimira Ilića, o formiranju Vlade NS-DSS i Radikalne stranke koja je nakon dva dana demantovana izjavom magistra Ilića da se samo šalio i da je hteo da isprovocira javnost, odlučili smo se da izvedemo medijski performans.

SMS sa u naslovu navedenom parolom i tradicionalnim udarničkim pozdravom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!" poslao sam grupi prijatelja za koje pretpostavljam da će umeti da osete istovremenu ironiju i nostalgiju u tome. Ironiju, što i ta ideologija, kao i svaka druga (kod nas bi se mogle prepoznati nacionalistička, pseudohumanistička i parademokratska), postaje farsična i gorko smešna kada se prepoznaju njeni mehanizmi i rituali, a nostalgiju zbog nepostojanja mogućnosti realizacije bilo kog ideala, jer se on nužno pretvara u ideologiju, dakle nikako ne nostalgiju u istorijskom smislu, zbog prijatnoga sećanja na socijalizam i žala za istim - daleko mu lepa kuća.

Denis Latin (foto Mladina)Denis Latin, hrvatski novinar, odbio je da primi nagradu "za doprinos slobodi medija" koju je nameravao da mu dodeli ratni huškač Nino Brajović, sada predsednik (režimskog, Miloševićevog) Udruženja novinara Srbije.

Latin kaže da ne može da primi nagradu od ljudi "koji su se u nedavnim vremenima dokazivali kao slavitelji zločina, razaranja i okupacije Vukovara".

Huškač to tumači kao "pritisak hrvatske politike". A zar je trebalo očekivati nešto drugo od čoveka koji je 1991. izveštavao iz "oslobođenog Vukovara"?

Ovo je mali korak za ovaj naš Blog B92, ali možda ima nade za proces lustracije u Srbiji koji se mora dogoditi kad-tad.

Од јуче, у Сједињеним Америчким Државама забрањено је помињати број тринаест секстилиона двеста педесет седам квинтилијарди двеста седамдесет осам квинтилиона осамсто осамдесет седам квадрилијарди деветсто осамдесет девет квадрилиона четристо педесет седам трилијарди шесто педесет један трилион осамнаест билијарди осамсто шездесет и пет билиона деветсто једна милијарда четристо један милион седамсто четири хиљаде шесто четрдесет.

Jedna druga godišnjica me ovih dana potresa. I ko zna koliko nas potresa sve i dokle će nas potresati, bili mi toga svesni ili ne. Imala sam te '86 devet godina, ne sećam se baš tog 26. aprila. Ali se smrznem i oduzmem svaki put kada pokušam da shvatim kakve smo mi ljudi budale.