UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst. 

Razmišljam da li smo kako civilizacija napreduje sve humaniji jedni prema drugima ili su naši preci bili humaniji.

Da li ste i koliko učinili dobrih i humanih dela? Mnogi ljudi nisu ni svesni koliko malo je potrebno da se učini da bi nekom pomogli. Da li prosjaku udelite neki dinar? Ja sam po tom pitanju vrlo selektivan, to zavisi od više faktora.

Na primer, koliko sam raspoložen, koliko žurim, da li pada kiša ili sija sunce, ko prosi, kako prosi, da li se trudi da zaradi novac ili samo ispruži ruku i kaže: "Imate li koji dinar, za 'leba? Molim vas!" Oni koji žive u krugu Slavije su verovatno i naišli na ženu koja koristi tu rečenicu da zaradi novac ko zna za šta i za koga. Svestan sam ja da mnoge pare ne idu prosjacima neo njihovim makroima, ali deci često dam neki sitniš, ako ni zbog čega drugog, da ne dobiju batine što nisu skupili više. Pogotovo ako lepo sviraju na violini kao jedna grupa malih Cigana u Knezu.

Jednom sam sedeo sa drugarima u kafiću pored Ruskog cara (da li oni misle da završe sa renoviranjem tog kafića) kad nam priđe neka Cigančica. Traži pare. Ja joj dao 10 dinara a drugovi me nešto zezaju što sam dao samo toliko. Mislio sam da će i ona nešto da kaže negativno za to ali ona je rekla nešto vrlo pozitivno:"Pa šta, on je barem nešto dao".

Da ne bude samo priča o davanju prosjacima.

UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst. 

Moram da priznam da mi najviše ide na živce to što moram crkvi da platim reket od osam dinara, kad šaljem knjige poštom.

A sad vi

p.s. Muzika za ovaj vikend: Rise Against "The Sufferer and The Witness" (iako je album najavljen za 4. juli, da se skinuti na netu)

Danas smo žena i ja vodili klinca da ga upišemo u školu. Na jesen, dečko u prvi razred. Ne kapiram još uvek da je već došlo vreme za preteške torbe i prva zaljubljivanja. Saletu je super, odmah je snimio radnjicu u prizemlju. Sveske, olovke, knjige - paravan za slatkiše, Yu-gi-oh karte i nešto što svi klinci drže u rukama a ja ne znam šta je. Kao što u moje vreme matorci nisu znali šta je jo jo.

Nova, velika, prostrana škola na Kosi, šljašti i spolja i iznutra, kao što je blistala i Lenjinova bista tri decenije ranije. Ok, lažem. Tries' i malo jače. Pre nekoliko dana bili smo kod školskog pedagoga, teta nam je diskretno uz ljubazni osmeh rekla da danas sufliranja nema. Flaster na usta i kafa van tribina. Moj švrća je prvi put delio tajne sa nekim drugim. Ovu bekhend dijagonalu će morati sam da vrati. Onako kao što sam te učio mali, ozbiljno, koncentracija, udri spinom taj rebus!

Ne znam kako vi ostali blogeri i blogerke ali ja čitam skoro sve na internetu, od vesti do takozvane lepe književnosti i to samo ona manje lepa dela, ne znam šta mi je, ne znam da li je to dobro, ali isto to radi i moja ćerka koja doduše nikad i nije čitala knjige osim kad mora i to je onda radila s velikim naporom i izuzetno oštrim komentarima koje sam ja zadivljeno citirala .Posebno je dobro analizirala karaktere Dobrice Ćosića, nikad nije znala ko je good a ko bad guy što se kod autora podrazumevalo ali ne kod beogradskih šiparica. I ne samo to, već i telefon više ne koristim od kada postoji Skype, i sve me to daleko manje fizički materijalno i psihički košta. Jedino još ne igram internet igrice i čvrsto sam protiv ljudi koji izbegavaju prave životne igre računajući na druge da će u njihove ime nešto dobro da učine. 

Life-Expectancy of Bestsellers Plummets, Finds Study
Signs of Turmoil as Publishing Industry Gathers for Annual Book Expo and Da Vinci Code Film Arrives in Theatres

"PC Room" na Gamezone FestivaluEvo me u Antverpenu na festivalu Gamezone, gde se na jednom mestu nalazi nekoliko stotina konzola i kompjutera i gde se moze odigrati sve od Space Invaders i Ponga (igre koje su starije od mene!) pa do najnovijih proizvoda igracke industrije. Medjutim ono sto je meni najzanimljivije su nezavisni projekti. Jedan od ovakvih je i "Painstation", jedna kutija na kojoj dva igraca igraju neku vrstu elektronskog ping-ponga, medjutim svaki put kada igrac pogresi usledi elektrosok. I tako ljudi igraju i vriste s vremena na vreme. Potpuno blesavo.

Nekada, ne baš tako davno...Drugarice i drugovi, čestitam Vam 25. Maj, Dan Mladosti. Ako još uvek mogu naši fudbaleri i ostali sportisti da stoje mirno uz "Hej Sloveni", možemo onda da proslavimo i ovaj nam srećan dan...

Koja je sličnost između Festa i Svetskog prvenstva? Moraš da odgledaš gomilu gluposti da bi naleteo na neočekivano remek delo. Dosadnih utakmica koliko hoćeš, al' kad naleti meč... vredi svo smaranje koje mu prethodi.

Au što je sinoć bila tekma. Au. U 21 fajt. I na žalost, ne naši. Talijani i Danci. Baš tako. Talijani. Stiže ih sreća kao suv kec da skrpi šestu ruku za slabašnog pika. A na slabašnog pika mora kontra. Sumnjam da bi azuri imali snage za rekontru.

Sreća da sam zakasnio za kladionu. Bio bi to sigurno još jedan (ne)očekivani dar Lavovima, sveža butkica za večeru od redovnog darodavca. Očekivao sam tvrdo i dosadno, a bilo je lepršavo i uzbudljivo. Van svakog rezona. Žabari klasično načeli Laudrupe, i nakon ranog gola očekuješ sigurnu smaračinu do kraja. No, da ne bude tako, prvi su se pobrinuli skandinavci. Tri komada za pola sata. Je mi bilo milo, majke mi, jer ne možeš baš svaki dan da gledaš kako neko za poluvreme zabije azurima tri gola.

Auto perionica na kojoj ko zna od kada piše "lokal u pripremi", e da bi se poreznici zavarali (molim kolegu blogera/ministra finansija da ne zloupotrebljava ovu informaciju, štaviše da zaštiti ovakve, retko preostale ambijentalne društvene celine). Ekipa koja sedi za 3-4 stola kod gazda-Ćaze, koji je nadležan za ugostiteljsku operaciju koja se tu odvija. Ćaza malo popreko gleda na reč Rom, navikao je na onaj drugi naziv za svoju etničku grupu koji se sada s pravom smatra uvredljivim, zavidnih je gabarita po pitanju širine, mada se ne ističe u visini. Na mišici ima istetoviranog dželata, a nađe se tu još pokoja tetovaža.

Nova runda pregovora u Beču o Kosovu, kao da ne znamo da će sve da se završi arbitražom kad tad, Altisari se sprema a i mi bogami. Ako vas mrzi da čitati samo da znate da postoji Ženska Mirovna Koalicija, Žene u Crnom iz Srbije i Mreža žena sa Kosova, koja ovaj put kaže, nije reč o crkvama već o ljudskim pravima, nije reč o teritorijama već o ljudima...Pozvani su političari, da nam se priključe pod uslovom da se civilno ponašaju što će reći da ćemo ostati same...

Tijanić mi se i ovog meseca kezi iz strujomera i uredno podseća da mu dođem već 1800 dindži. Ne piše koliko sam kilovat sati potrošio na programe RTS-a. No, da to ne bio ostalo pokriveno velom misterije, evo ja ću javno da se ofiram i najavim svoj simboličan prilog reanimaciji leša. Gledao sam dva minuta Žikinu šarenicu, gonjen željom da vidim kako čuče roze, braon i tirkiz, i naravno, tri minuta Ključ, jedan od čvršćih dokaza da antitalenat ne mora nužno biti i hendikep. Kako je to moguće? Pa, na Bucinom Alhemičarskom fakultetu sve je moguće. Katedra za Dokvalifikaciju i Priučavanje ima proverenu formulu kako se poliraju nebrušeni dijamanti.

Atomski slevaAko u subotu uveče sedim pred televizorom, znači da se prethodnih dana preteralo s zabavom; u tom stanju pogledaću bilo šta. Kako nisam veliki ljubitelj dokumentaraca i naučnih emisija (zbog čega sam u poslednje vreme u manjini), teško bih se drugačije odvažio da pogledam 190 minuta poluigranog filma o bacanju atomske bombe na Japan. U subotu uveče.

Ali, jesam. I još razmišljam o njemu.

Koliko sam pratila, kod nas su se "Slučajem Handke" u Comedie Francaise bavili samo tabloidi, Nin, Kurir i ekipa, a pošto kapiram da od petka vrzići-uveoci i inače jurcaju po ovom sajtu, gušeći se u sopstvenoj pljuvački zadovoljstva šta će sve tu moći da se nakupi od tema za silne neke buduće kolumne udruženih džibera na organizovanom radu u mafijaškim glasilima, pa sad evo da im skratim put i posao.

http://www.lemonde.fr/web/article/0,1-0@2-3232,36-775452,0.html

Point de vue
Ce que signifie être ami de la Serbie, par Biljana Srbljanovic

LE MONDE | 24.05.06 | 14h03  •  Mis à jour le 24.05.06 | 14h03

Moj život je ovih dana kao loš horor film. I to onaj iz A produkcije. Obećao sam sebi da se neću baviti politikom jer sam počeo da ličim na Veru Čukić iz filma "Dnevnik uvreda" ... nekako sve moram da zabeležim, jer sam postao sklon zaboravljanju. Neki, koji se malo više razumeju u psihologiju, kažu da potiskujem. Činimi se da mi je ta metoda nekako najlakša. A možda ne bih imao šta da potiskujem da nemam grozan običaj da u pauzi gledanja dve epizode omiljene mi serije SMALLVILLE ne pritiskam onaj siroti daljinski upravljač. Taman je Klark sredio odnose sa Lanom i krenuo na fakultet, a ja naletim na fudbal gde naši mladi ispod 21 (šta god to značilo) stoje uz himnu "Hej Sloveni". Samo je još Tito falio, i ona mlada zadihana pionirka sa preteškom štafetom u ruci. Majka RozmeriTek da se zna da smo tu utakmicu izgubili zbog nemačkog fudbalera koji se preziva Polanski. Tako nam i treba kad nam fudbal igraju Rozmarine bebe. Hvala Bogu, fudbal me ič ne interesuje, pa jedva čekam svetsko prvenstvo u fudbalu, da mogu kao čovek, na miru da odem u bioskop i da gledam film bez kojekakvih koji stalno pričaju, koriste mobilne telefone, dovikuju se i jedu Big Mac obrok. Valjda nisu baš svi ljubitelji fudbala takvi. Nada umire poslednja. E, ali tu nije kraj mojim mukama. Naletim ja tako pritiskajući dugmiće na još jednu Rozmarinu bebu koja voli da je zovu "Gospodine Predsedniče". Ko mu reče da stavi one naočare? Rekli mu valjda da izgleda pametnije. Pa sav onako ozbiljan i dorastao trenutku, ozbiljnim glasom nam nešto čita sa papira. Ja pomislio GOTOVO JE!  

Gordana Novaković je nekada slikala velika potresna platna u Beogradu

Evo šta sada radi u Londonu

Ona tvrdi da je uvek radila jedno te isto ali da su je u Londonu bolje razumeli

Ja tvrdim da tek kad te oteraju iz zemlje onda te ti isti razumeju

U današnjoj radio emisiji "Uvećanje" na RTV B92 gosti su bili Dejan Bizinger, web menadžer sajta B92 i Oto Oltvanji, pisac i bloger na B92 Blogu. Tema emisije je bila značaj blogova i blogginga

Svi zainteresovani mogu da preuzmu audio zapis ove emisije. Kliknite ovde da preuzmete podcast. Moći ćete da saznate nešto više o značaju blogginga, informacije o B92 Blogu, zašto piše V.I.P., kako imati svoj blog, koji su to najpoznatiji svetski blogovi i druge zanimljivosti. Veličina fajla je 5.83 MB.

Takođe, preporučujemo vam da odete na našu stranicu B92 Podcast gde se besplatno možete prijaviti na primanje audio zapisa tj. podcasta naših najpoznatijih radijskih emisija.