Dobarloszao

Kako povezati nacistu, kriminalca, pjesnika, moguceg (mada ne i dokazanog) ubicu tetke Branka Baletica u Sarajevu, prognanika iz otadzbine, zrtvu komunizma, vodju Nacionalno-boljsevicke partije, ekstremnog desnicara, clana Ujedinjenog gradjanskog fronta, mitraljesca sa Trebevica koji je svojedobno slusao punk i obozavao muziku koju je svirao Lou Reed u New Yorku, sa osobom koja ima jevrejske gene, rodom je iz kavkaske regije, demokrata, igrac Bosne, svjetski sampion, prognanik iz otadzbine nakon budjenja muslimanske svijesti nacije, s nekim ko se stavio na stranu zitelja Sarajeva kada je grad opkoljen, a ljudi poput osobe opisane na pocetku recenice skupljali su se poput zvijeri da i oni ispale koji rafal. Kakvo zlo mora biti na vidiku da bi se sve ove oprecne osobine zanemarile i spojile izrazito razlicite ljude koji, s mnogim drugim, tvore Ujedinjeni gradjanski front?

Pre neko vece na jednoj zabavi tipicno Istocno obalskog tipa, dakle profesori, novinari, lobisti,pisci ispostavi se u sred razgovora da su svi prisutni u stvari umetnici..Ili bi to zeleli da budu, ili smatraju da vec jesu....Na nase pitanje cime se bavite( sto je obavezno pitanje u vecim centrima moci na Istocnoj obali.)..dobili smo sledece odgovore...

Ja sam lobista ali i muzicar, vec nekoliko godina uzimam casove klarineta i nastupam sa malim orkestrom, svirke po barovima ili cak vecim restoranima.

Pokusavam vec danima da jednom svom, sada vec bivsem, drugaru objasnim da se ne slazem sa njegovim idejama. Ja krenula argumentovano, a on emotivno. Ja izvadila rezultate istrazivanja, a on rekla-kazala. Ja pricam o celoj planeti, a on on svojoj zeni. Ja se pozivam na vesti iz novina, a on urla.  

Vidim ja da je komunikacija na razlicitim talasnim duzinama i setih se jednog dobrog vica, starog kao vreme:  

myearthdream.comDanas ceo razvijeni svet priča o globalnom zagrevanju i fenomenu staklene bašte. Nije da se nije pričalo i pre, neke od prvih stvari u vezi toga sam saznao dok sam bio klinac i gledao tada moju omiljenu emisiju Posle 2000. Dobro je što se danas puno priča o tome, nadam se da nije kasno. Na B92 blogu ste na ovu temu mogli čitati odličnu seriju tekstova Ivana Marovića na temu Suočavanje s budućnošću.

Moj tekst ima veze sa globalnim zagrevanjem jer je upravo u tome Honda našla inspiraciju za ovogodišnji dizajn svog bolida F1.

Zasto Djelicu raste nos?E bas se neda taj kandidat za premijera....Od Kostunice su valjda vec digli ruke, pa i ako bude premijer, ali Djelic....Eh Bozzo, Bozzo...a obecao si odgovore na pitanja, da ne govorim o mojoj veceri,,.,,neko mi rece da ima nekih fotki tvojih po Zemunu, restoranima.,..ma sve je to super,....ali gde su odgovori...a obecao si!!!?

Vazda su me oduševljavali novinski naslovi. Kako u jednoj, što kraćoj rečenici, sažeti vest, pa makar pritom potpuno obrnuti njen smisao. Najsvežiji primer je „Del Ponte: Gangster i gospodar rata“.

Tatjana Momčilović, imam 34 godine sve do 01. aprila kad ću napuniti 35.

Tatjana MomčilovićZivim u Minhenu vec skoro 6 godina. Udata sam i imam devojčicu Ninu koja ima 4,5 godine.

Nina kaze da je malo iz Minhena malo iz Beograda.

Radim kao HR u Minhenu u firmi koja je specijalizovana za ljude iz IT oblasti. Ja sam, naravno, zadužena za odeljenje Južna i Istočna Evropa.

Moj posao je da tražim najbolje igrače. Ne idem na fudbalske utakmice i ako živim u Minhenu, novu ARENU videla sam samo iz kola kada idem ka aerodromu. Arhitektonsko čudo kažu i neke pare su stanovnici grada odvajali za gradnju ali mene ne fascinira preterano - jedino mi se dopada sto je od nekog materijala sto menja boje. Ni ostali sportovi mi nisu jača strana ali prave timske ljude uvek tražim.

Moj posao je da pronalazim ljude koji rade, stvaraju i učestvuju u timovima firmi - ja tražim najbolje za nekoliko klijenata sa kojima moja firma radi.

Величина: Величина Енглеске Википедије кад би била одштампана.

For English version of this text see Some things I'd like to see in Wikipedia

Крајњи циљ Википедије је да постане скуп свог људског знања - по дубини и ширини. Верујем да већина људи, пошто чује ово, или га не схвата буквално, или не размишља о крајњим последицама. У овом тексту, желео бих да се усредсредим на ширину, и дам идеје за неке чланке о темама везаним за ово место овде одакле пишем које бих волео да видим у Википедији. Али прво, шта може да иде у Википедију, и шта „по ширини“ стварно значи?

Size: Size of English Wikipedia if it would be printed.

The ultimate goal of Wikipedia is to become the sum of all human knowledge - in depth and breadth. I think that most people, after hearing this, either don't take it at face value or don't think about the implications. In this post, I'd like to focus on breadth, and give ideas for some articles about topics pertaining to this place here where I write from which I'd like to see in Wikipedia. But first, what goes in Wikipedia, and what "in breadth" really means?

Foto: Mira ZdjelarDo povo oprimido nas filas/Nas vilas, favelas/Da força da grana que ergue/E destrói coisas belas... (Podjarmljeni narod koji po redovima/U barakama obitava/Moć para koja u nebesa diže/A lepotu uništava...)

Caetano Veloso: Sampa

Gradovi su stalni izvor snova, ali i strahova.

U São Paulu postoji bar koji se zove Favela. Zapravo, postoje dve filijale, ali firma je ista. Jednu od njih, onu na granici četvrti Itaim Bibi i Vila Olímpia, nikada nisam video, a druga se nalazi u Moemi. Moema je jedan od najskupljih i poslednjih godina najtraženijih rezidencijalnih delova grada. Ciljna grupa za solitere kondominijumskog tipa, uglavnom visoke između petnaest i trideset spratova, ovde je srednja i viša srednja klasa (a brazilska viša srednja klasa ima novca - mnogo novca). Ono što Moemi diže cenu jeste što je vrlo živahan kraj, u kojem ima dosta mesta za izlazak, prodavnica, tu se nalazi najveći shopping São Paula, Shopping Ibirapuera, a ima čak i ljudi koji se po ulicama šetaju danju i noću, što inače u mnogim delovima São Paula nije česta pojava. Vila Mariana, recimo, primer je rezidencijalne četvrti sličnog socio-ekonomskog profila, koja je, međutim, noću poprilično pusta, gde se eventualno može doći kolima do ponekog restorana, ali gde se šetanje ne upražnjava i ne preporučuje.

Logarska dolinaSa mog prozora se vide Kamniški Alpi, između dva vrha leži sedlo, a iza njega sakrivena dolina. Kada želim da pobegnem od sveta, da čujem samo tišinu, oivičenu muklom hukom vode, da vidim noćno, crno kao zift nebo, sa zvezdama koje cakle naizgled tako nisko, onda počnem da sanjam malu dolinu, stisnutu izmedju planina...Logarsku dolinu.

ludi konjNedelja je pravi dan za kuliranje. I pricanje prica. Sada kada smo se svi okupali i sredili za sutra, sedite da Vam ispricam pricu na koju sam se lozio kao klinac.

Bilo je između šest i sedam hiljada Indijanaca, od kojih je dve hiljade bilo spremno da se istog časa sruči kao lavina na Kastera. Posle kraćeg većanja u velikom vigvamu, Ludi Konj je podigao ruku i udružena pobunjena plemena Indijanaca krenula su u bitku.
Interesantno je da u samoj bici nije učestvovao Bik Koji Sedi. On je pao u mistični zanos i počeo da vrača. Kasnije su ga neki istoričari zbog tog postupka proglasili kukavicom, što nije odgovaralo istini. Ovaj slavni poglavica je pre bitke kod Litl Big Horna bezbroj puta pokazao hrabrost, a u tom trenutku je stvarno verovao da će vračanjem više doprineti uspehu Sijuksa nego učešćem u boju. I sami ratnici su tokom borbe bili sigurni da je njihov poglavica s njima i da ih je nekom natprirodnom silom štitio.
Za to vreme general Kaster je skupio oficire i počeo da saopštava naređenja: - Kada svi ekskadroni budu na metima, krenućemo u zajednički napad. Svojim vojnicima recite da sam naredio da krenu bez milosti, jer Indijanac je dobar samo onda kada je dva metra pod zemljom.
Dok su vojnici zauzimali položaje i Ludi Konj je već izdao naređenje:

Pojam Suburban uvek nas je neodoljivo asocirao na pojam Sub-Human.Mozda zato sto je zivot u njima sveden na nizi nivo egzistencije to jest na spavanje, hranjenje, odgajanje mladuncadi i odrzavanje stanista, gnezda ili jazbine.

Sve ostalo ne postoji.

Nedavni protest na mestu srusenog 5.parkaParkić broj 5.

Pre dve nedelje naša javnost se neko vreme bavila sudbinom jednog parka. Narod, koji još uvek čeka da njegovoj državi bude određen status, u kojoj su još uvek u toku suđenja za ratne zločine i organizovani kriminal i gde stotinak hiljada ljudi tokom godine ostane bez posla, retko ima prilike da se zainteresuje za jedno, naizgled, tako beznačajno pitanje.