Ovo ćete u ponedeljak pročitati u novinama:

 

Policija je uhapsila četrdesetogodišnjeg čoveka iz Knjaževca (setite se za trenutak onog slučaja kada je u ovom gradu muž naterao ženu da dvaput gola prošeta gradom) jer je vidno pijan svoju suprugu primorao da iz ormana izvuče sve svoje mini suknje. Onda je naredio da ih, jednu po jednu, oblači i da mu pokazuje kako joj stoje. Zatim je morala da se našminka i tako „skockana“ prošeta do centra grada i kupi mu pivo. Kada se vratila, pričaju ljudi, dok je muž sedeo u fotelji i pijuckao pivo, igrala

Danas se udaje naša Ana. Dobro jutro sa tremom i frkom. I sve kako sleduje. Ana je deo naše proširene porodice. Ana je Beograđankica. Advokatica. Kada se nasmeje, na obrazima joj se naprave rupice. Kažu Slovenci da te rupice ostanu od anđelovog poljupca. Kada te noću anđeo poljubi, ulepša ti osmeh za ceo život. Ana se stalno smeje, oči joj se poluzatvore i smeju zajedno sa anđeoskim poljupcima.

 

Ana se udaje za Srđana. Srđan se

Odkako se saznalo da će se 7-og decembra održati teniski i humanitarni spektakl četvoro najboljih srpskih tenisera jedno pitanje je nekako nadjačavalo ostala. Hoće li doći De Niro i Šarapova? Pominjao se i Sampras. To je trebalo da bude mera kvaliteta čitavog događaja. A to sa kim se druže u inostranstvu i ko im od stranaca udeli kompliment je pravi tester njihovog uspeha, lepote, ljudskosti.... Tako je bilo ove godine i na oproštaju Siniše Mihajlovića, i na koncertu koji je organizovao Vlade Divac. Kada su videli ko je sve došao da ih pozdravi, ljudi su počeli da shvataju njihovu vrednost. Izgleda da sami  ne možemo da je procenimo.  

Na kojoj se najiskrenije izvinjavam. Skuzajte, muka me naterala.

Ako postoji kakav dobar Samaricanin ili dobra Samaricanka, uopste osoba velikog dobrotvornog kapaciteta koji dolazi iz Londona za Beograd u januaru, ne bilo mu / joj zapovedjeno neka mi se javne preko privatne poruke, da me zaduzi za zivot!

 Hvala !

Secam se svojih prvih novogodisnjih noci. Bio sam naravno sasvim mali. To moje secanje je verovatno kompilacija secanja na vise razlicitih novogodisnjih noci. Trudio sam se da ostanem sto duze budan i da odgledam neki od holivudskih hitova na RTS. Pre toga, naravno, Sedmorica Mladih i Biljana Ristic imitira Miljana Miljanica. Cestitke iz svih sest republika. Vise zizice, manje petarde. Sneg pod obavezno. Kuhinjski sto prenesen u dnevnu sobu pun "Novogodisnjih

Deo vesti sa B92.net:

Dragan Jovanović svojim sugrađanima pokušava da reši svakodnevne probleme u direktnoj komunikaciji preko opštinskog sajta.

Tako se, među pismima, nalazi i apel grupe građana, koja je zabrinuta jer se u njihovom kraju grada zvanom Torovi planira izgradnja objekata za građane romske nacionalnosti, čemu se oni protive i traže zaštitu gradnočelnika.

On im na to odgovara: "Poštovani sugrađani, delim vašu zabrinutost, pre svega za vašu bezbednost i uslove življenja u vašem kraju, a povodom izgradnje 10-ak stanova za socijalno ugrožene grupe, među kojima je i određeni broj Roma."

"Najpre, prijatelji, vaš strah je bezrazložan. Objekat će biti skroz na dnu opštinskog placa, odnosno, skoro do samog jezera. Vašu ulicu ćemo koristiti za dovoz materijala."

"Po završetku gradnje, napraviće se zid opasan pletenom žicom, tako da će fizički njima biti onemogućeno da se kreću Ulicom Rade Blagojević."

"Ja Rome u centru grada da ostavim ne mogu, novac mi je već jednom propao, više stvarno ne mogu da oklevam. Vama garantujem da nikakve neželjene kontakte sa njima nećete imati", zaključuje predsednik opštine Topola.

Ovaj tekst je napisan u dahu pre nekog vremena. Može i da posluži kao scenario za epizodu Twilight Zone. Čitate na sopstvenu odgovornost :)

Prolog: „-Ne treba se bojati ljudi.

-Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onoga što je neljudsko u njima.“

Ivo Andrić – Znakovi pored puta

Pre svega želim da sapoštim da je svaka reč dole napisanog teksta istinita. “Pesnička” sloboda, metafore i poređenja su i dalje tu samo da zabibere priču i daju Vam dojam o atmosferi. Takodje želim da naglasim da je ovo socijalna autorasprava

 

 Brat Sava sutra puni trinaest. Koalicioni partner zaveo embargo na poklon zbog ocena, pa se brat Sava danima meni umiljava-lobira za svoju stvar. Novi mobilni telefon, naravno. Mama Bocan –Harčenko obećala da će izboksovati nastavak pregovora ako brat Sava popravi dve ocene, fizičko i muzičko se ne računaju.  Već mi je fakturisao kao uspeh trojku iz kontrolnog iz matiša koji je, do duše, radio pre dogovora, al vidim tata-Vizner nešto tvrd, ne popušta. Sestra Išinger kuka, ionako će se sve svaliti na mene, nije fer, ja sam bila  odlična   i dobila sam nov  telefon, on ništa ne uči a  i on će dobiti telefon, a ako ne dobije uzimaće moj.  

..Bitlsi se raspali...

  crvena slavina je za toplu vodu...

 ....u srpskom fudbalu ima problema & kriminala.... 

  ....a milicija trenira strogoću ( kao glumci pred uloge teške... ) 

   Da ne pametujem previše : evo prilježnog i nadasve profesionalnog pristupa 

   nadležnih u suzbijanju kriminala svih boja...

  ...hm, pa dobro - ne baš svih.

   (ali, to je logično kada Vam je ministar policije grobos...)

   Za

 

- Muzika se najbolje opisuje muzikom.Rečima se može reći samo da je to kad prstomkojim svirate uštinete lopticu iz koje izleprša hiljade divnih i divljih boja.

(Radomir Mihailović Točak, kompozitor i gitarista, 1976.)

 

- Come on, have some coffee, yeah. Coffee heals . . .  Iggi Pop govori  Tom Waitsu u filmu Coffee and cigarettess / Somewhere in California Jima Jarmuscha Nagrada za najbolji kratki film na filmskom festivalu u Kanu 1993  

 

„ZAŠTO

(Ovaj tekst sam napisala 1993. za rubriku "Vreme uživanja" u Vremenu, posle 13. god sam ga postirala na "starom" B92 blogu, s željom da nikad više ne bude aktuelan, a sad se nadam da Prljavi Hari nije bio u pravu s "nikad ne reci nikad"...) 

U  fazon  sa  zalihama  utrčala  sam  glatko,  poslušno, nevešto i neuvežbano. Oči mi je otvorila jedna obična  šetnja sa detetom. Shvatila sam da neću sama sebi da priznam  da  me ustvari užasno brine šta ćemo  jesti  i  da  li  je  u  datim okolnostima  uopšte  moguće  dospeti  do   klope,   kada  

Što sam ja uvek volela ekskurzije. Mesec dana pre ekskurzije profani hipnotišu ciljnu grupu. Kao da se ne pravi džumbus i da se bude fin i da...Sve na gluve uši, jer svi samo šekaju utovar i odmotavanje sendviča. U prvi red idu bolji učenici, a pozadi »problematični«, oni sa dužim šiškama. Bar je tako bilo kad sam ja išla u škole, u prošlom stoleću.

 

 

Seća li se neko onog decembra kada u analizama godine na izdisaju i predviđanjima dolazeće, analitičari nisu govorili da je pred Srbijom teška politička godina? Koji to beše decembar? Ja se, iskreno, nešto baš i ne sećam...Uvek je preratno, posleratno, predizborno, izborno, posleizborno. Ali se slavi i od Nove očekuju čuda. Evo, mi ćemo u Novom Sadu imati 31 decembra eksplozivan doček: poznati muzičari, Čola mega car - ljube ga majke, Kal, Boban Marković...Sva

Deset žena u Angoli pozvane su da učestvuju u izbor za najlepšu u zemlji. Ono što je posebno u ovom takmičenju je što su one samo šačica onih 80.000 ljudi koji su trpe posledice aktiviranja nagaznih mina tokom i posle gradjanskog rata u ovoj afričkoj zemlji.

Elem, znate, dođe svakome dan kad vam nije ni do čega. Ja danas raspizdio koleno tako da gotovo da ne mogu da hodam. Odmaram u krevetu uz svoju omiljenu igračku – vrtim TV kanale, poprilično bezvoljno, kad u jednom trenutku: eto ti i njega! 

Poznata frizura, poznati falsetić, poznati, blago zamućeni pogled, poznato sasvim jedinstveno vrskanje, naravno: jedan je Đorđe! Znam, nije mali broj onih koji će sada reći: jao, ne opet – šta si se navrz'o na tog Đorđa kao smrt na babu... i tako to... Elem, ja se navrz'o na Đorđa a Đorđe se ─ patriotski, a kako bi drugačije ─ navrz'o na BlogB92!