Враћајући се са отварања изложбе препарираних животиња “ Егзотик зоо “, која је у мојој варошици приређена захваљујући Народном музеју из Кикинде , кроз мисли ми је непрекидно одзвањала реч - појам “ судбина “. Судбина ретких птица, гмизаваца, мајмуна, риба, корњача - неке врсте више не могу да се виде у Зоо-вртовима . И препариране најсавременијим техонлогијама одају утисак живости, одају време и поднебље у којем су живеле, међутим дужим посматрањем понајвише су одавале неживост. Да ли је то њихова судбина ? Да ли се тиме завршава живот препарираних животиња ?
Њихова “судбина” је била, и сада је, у рукама човека, кројача судбина свега што га окружује не размишљајући о својој. Надмено, себично, безобразно и безобзирно човек је узео себи за право - не знам да ли му га је неко дао - да зарад прво личног, па општег добра - од дрвате израђује папир, намештај, гради кућу ; из земљине утробе вади руду, кује гвожђе, прави аутомобиле, космичке бродове ; из мора и океана лови рибу , узима со ; из шума и прашума припитомљава ретке животињске и биљне врсте , смешта их у кавезе, стаклене посуде ; из ваздуха црпи кисеоник, не само за просто удисање, већ за загађивање истог тог ваздуха, а само да би дошао до, за себе, корисних ствари. Он је отишао и много даље - у васиону, открива нове облике живота, јер мисли да, опет себично, само његов облик постоји, да је доминантан. Он зна да неприродним путем (клонирањем ) направи самог себе! Чак и у случају заштите недирнуте природе и њеног богаства, човек самим ступањем у њу, ремети њену хармонију,невиност, ланац исхране чији је и он део.
Судбина ли је, да људско биће толико застрани, немоћно да схавти и прихвати сопствену везу са оним шта користити за личну и општу добробит, у исто време верујући у Оног изнад кога је и сама судбина. Страх ли је !?
“ Шта је судбина ? Судбина је оно што ти је Бог по својој вољи одредио да будеш и постанеш . “ Ово је једна од могућих „дефиниција “ судбине, али Бог не каже : користољубље, уништавање, убијање, Он каже : љубав , склад , мир .
“ Ако верујемо да постоји Бог и Његова правда , и милост и моћ молитве и слободна људска воља, и Божија промисао, то онда у хришћанској души нема места за веру у слепу и неумитну судбину “.
По овоме судбина је имагинарна , непостојећа ,сувишна... јер је Божја промисао врх свега, изнад тога можда постоји „ судбина „ , међутим, она је несхавтљива, неупотребљива. Значи требали би да верујемо у промисао : „ Божју вољу која све садржи и свиме разумно управља. „
Замисли ли се човек шта је са његовом судбином или промисли? Да ли ће га нека друга врста, можда мрави, лептири, глисте, препарирати, када нестане његове врсте, да га излажу као примерак прошлости или реткости, гнушајући се или дивећи јединки која је и сама себи дошла главе?
На отварању изложбе „ Егзотик зоо „ , први човек општине, у којој је моја варошица, рече да је она (изложба) превасходно намењена најмлађима који ће на овај начин и у другим приликама чешће посећивати догађања у овдашњој галерији. Додао је , да би политичари требало да се замисле, како не би попримили форму препарираних животиња, остварују ли дата обећања грађанима.
Сдубина ли је , страх ли је !?