Tamara Skrozza rodjena je 1973. u Somboru, odakle je glavom bez obzira pobegla u devetnestoj. Kao već osvedočeni đak štreber, u Beogradu je uspešno studirala istoriju umetnosti. Ipak, ostala je večiti apsolvent. Ta činjenica pratiće je čitavog života, pa će, čak i ukoliko jednog dana dobije nagradu za životno delo, Pulicera ili Nobela, u očima vaskolike rodbine i komšiluka ostati promašen slučaj.

Ustav- pitanje iznad svega !?

 POZIV ZA TRIBINU

Od svih tekstova, koje sam na ovom mestu pojavio, većinu sam posvetio probematici ustava i njegovog eventualnog usvajanja. Pokušao sam da raspravu , koja se na ovom mestu odvijala, koliko toliko svedem u neki civilizacijski okvir, sa što manje paušalnih ocena, a  više argumentacije. Ako zaboravimo tekstove - komentare koji su išli ispod nivoa većine, (zahvaljujem se svima, koji su uspeli da se uzdrže od prizemnih komentara) generalno bi se moglo zaključiti sledeće:

DraženDragan

 Napomena: Ovaj blog je sastavljen je za sada od 3  pisma koja su nam stigla kao postovi  na jedna od blogova o aferi Topčider. Uz saglasnost sa autorom, Miodragom Dinićem, objavljujemo ih  u celini  i kao poseban blog. Takođe, najvaljujemo da ćemo nastaviti sa objavljivanjem svega što nam stigne a može biti relevantno za mobilisanje javnosti i sudstva da se afera Topčider razreši.

Ja se zaista trudim da odgovorim na vecinu postova. Ali posto ima mnogo pitanja, komentara i digresija na odredjene teme, to mi veoma otezava posao. Predlazem da sva pitanja koja bi mi uputili, a nemaju veze sa proslim i buducim temama - postavljate na ovom mestu. Mislim da ce tako sve biti konstruktivnije, da cu imati vise vremena za nove teme, a i da ce se u okviru samih mojih blogova znati nekakav 'red'.

Agencije su javile sledeće:

Anna Politkovskaya, the Russian journalist and author who made her name as a critic of the Kremlin and its policies in Chechnya, was found dead over the weekend in her apartment building.

Sledi spisak novinara poginulih na poslu ili zbog posla od 2000 do danas, 8 oktobra 2006. Do kraja 2006 ostalo je još 84 dana.

Edit 1:

Izvor: CPJ (Committee To Protect Journalists), na Web-u: www.cpj.org

Anna

MOURNING

In Moscow, hundreds of Muscovites thronged Pushkin Square, lit candles and laid flowers at portraits of Politkovskaya.

http://washingtontimes.com/world/20061007-115238-2921r.htm

BoingBoing 

Listam taj Ustav, tek da budem u toku, i naletim na stav "Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića". I zaprepastim se.

World news ne komentarise komentare, ali ovaj komentar na   tekst " Umetnost brojeva" zasluzuje paznju...

Posto nemam sta da dodam,(Srbija nije moja uza specijalnost) jednostavno ' skrecem paznju"...jer su mi zanimljiva ova dva pristupa Rukovodjenju...postoji i treci ali o tom potom

 anuskab15 (7 Oktobar, 2006 - 17:37)

Optuzba za izdaju ne mora da bude nasilje, moze da bude i osnova za utvrdjivanje istine, odgovornosti, pravde, ili bar tacna definicija necije delatnosti. Srbija ima izdajnike. Pisao sam o tome na svom blogu (Kostunicina vlada je izdajnicka), a tamo je i primer kako se Poljaci obracunavaju sa svojim izdajicama.

Rukovodstvo DS nije uspelo da dokaze ili ukaže na neosnovanost optuzbi o izdaji Djindjica iznetih na racun predsednika Srbije i rukovodstva DS, koje smo ovih dana culi u javnosti. Na Blogu B92 smo videli neuspeli i degutantni pokusaj zamene teza Nebojse Krstica, savetnika predsednika Srbije. O toj strategiji (Da se Vlasi ne sete) sam pisao u drugom svom blogu (Debrendirati Srbiju)

Gnušam se nasilja i nasilnika. Bez obzira sa koje strane ono dolazi. Optuzba za izdajstvo je nasilje. Kad vas blate ljudi potpisani pseudonimom to je nasilje. Kad vam prete u slušalicu nasilje je. Kad neko demolira prostoriju LDP-a u Novom Sadu to je odvratno nasilje.

Mnogo je nasilja oko nas. Valjda ćemo jednom dočekati i taj dan da sve te barabe i siledžije budu iza brave. Do tada pozdrav svima koje sam ovde upoznao, neću više uzimati ućečća u blogu b92.

Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 5. oktobra, usvojila Strategiju razvoja informatičkog društva Republike Srbije. Značajno za nas, građane pomenute države, s obzirom na to da se u Strategiji pominju i VoIP, razvoj konkurencije u telekomunikacijama, interkonekcija, slobodan pristup lokalnoj petlji, interoperabilnost i sl.

Da li će se to i kako sprovesti, ostaje da vidimo. Možda nam je jedan od pokazatelja činjenica da se tek 10% poslanika Skupštine Srbije izjasnilo da želi da koristi e-mail kao sredstvo komunikacije.

crazy fingersKakav dan, a? Toliko me je iznenadio da sam se rešila da napišem nešto na ovom parčetu koliko vidim, sve šireg & popularnijeg Bloga „binajtitu“. Poslednji moj post bili su utisci sa Najdželovog kocerta, i baš se nešto mislim... posle toga, bejah još na Stingu, čula sam da je bilo dobro... od onih koji su stvarno bili na koncerti u prvim redovima, kako i valja, a ne kao ja da stoje u tri lepe od bine sa dokonim mortusima allaround, odakle se pružao sjajan pogled na video bim, gde niko nije znao nijednu pesmu, a ako se zadesi da počnete da pevate na glas, okreću se kao da ste zapevali usred crkve „Whole Lotta Love“.

UstavKoristeći sve ono što blog kao medij omogućava, objavio sam i tekst Ustava o kojem će se građani Srbije izjašnjavati 28. i 29. oktobra ove godine. Pre nego što to urade, na ovom blogu mogu napisati svoj komentar, kritiku, mišljenje o delovima ovog teksta i na svaki njegov član posebno.

I never cease to be embarrassed by the behaviour of my fellow countrymen abroad. Unlike our continental counter-parts who cultivate an image of sophistication, friendliness or open-mindedness whilst abroad, our cultural ambassadors prefer to project an image of the beer-swilling, lobster-red, football hooligan variety. What is it about us Brits (or at least some of us) that we feel it necessary to make such a shameful display of ourselves whilst on holiday? 

Voz za Ljubljanu kasnio je sinoć 5 ipo sati sa polaskom iz Beograda, zaposleni na dežurnom telefonu za informacije nije dizao slušalicu, a osoba koja se predstavila kao "dežurna kontrolorka šalter 1 i 2" na železničkoj stanici u Beogradu izdejstvovala je da stanični policajac mene i gošću iz Ljubljane legitimiše, usput presliša i o tome sačini službenu belešku.

Reality show, počinje u petak predveče, kada pokušavam da preko nekog od tri telefonska broja za informacije proverim da li voz zaista polazi na vreme. Međutim, metodom unakrsnog pozivanja nisam uspeo da pobedim zauzete telefonske linije.