Orthodox Chat

gosti autori: pravoslavni hrišćani

неда:

Драга браћо и сестре, да ли православни Хришћани могу да летују и да се скидају и леже на плажи фактички голи? Ово је озбињно питање јер је била поставка теме да је лоше летовати само у Хрватској. А ја вас питам да ли је у реду остављати паре и подржавати било коју другу земљу која је била против Србије а таквих земаља је пуно ако не и цео свет. Шта може да тражи православни Хришћанин у Египту, Хрватској, Шпанији, Италији. Може да посети православне светиње и да да прилог. Влада велика заслепљеност и бес.

Galac68:

Драги брате,хришћанин нема потребе за летовањем јер њему је Господ одмор и утеха.
Шта се ради на одмору-снисходи се телу своме,угађа се.
Сваки хришћанин има свој одмор кога треба да се држи.
Недеља и празници-црвена слова-су дани одмора и сећања на Господа нашег распетог Исуса Христа.
То је довољно а ко то не држи њему је и потребно да иде на одморишта.
Ко се упорно држи световног посла на штету Христа у себи тај и није хришћанин.

Ксена:
неда
„Влада велика заслепљеност и бес."

Влада, влада по сваком питању. Хришћани су се, великом већином, изопачили. И, ни то не би било страшно, када бисмо, макар сада, схватили шта смо учинили па се исправили и вратили истинским вредностима хришћанства. Наравно да хришћани не треба да летују, наравно да не треба да угађају свом телу јер у том случај разбуктавају страсти и падају у нова и нова искушења.

Витез:

По канону Православне Цркве, забрањено је да се на истом купалишту купају мушки и женске.

Прва купалишта у Србији су се појавила после првог светског рата, а увезена су, наравно, из болесне Европе. У почетку су била посебно мушка, посебно женска купалишта, а купаћи костими су покривали цело тело. И на купалишта није ишао верујући народ, него српска господа која су се удаљила од вере. А онда је ђаво уз помоћ комунизма све више удаљавао народ од Православља што је резултовало да народ све слабије може да расуђује шта је врлина, а шта грех, шта је нормално, а шта ненормално, шта је морално, а шта неморално. И постепено је преко телевизије, штампе, моде народу све више рекламиран неморал из Европе и Америке, и обезбожени народ је све више то прихватао. И тако је постепено дошло до данашње крајње болесне ситуације да полуголи или скоро сасвим голи и неморално обучени људи шетају улицама и купалиштима и то се сматра за нешто нормално. Људи су изгубили осећај за стид и за срам и за грех.

Православни Хришћани не треба да се разголићују пред другим људима. Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине. Грех је и да носе мајце без рукава. Овакво неморално и срамно облачење саблажњава мушкарце на блуд. А грех је и да мушкарци буду у шорцевима, мајцама без рукава, као и да буду у уској одећи. Овакво облачење саблажњава женске на блуд. А још је горе кад се људи скидају скоро голи па иду по купалиштима и саблажњавају једни друге на блуд. Данашња купалишта нису ништа друго, него БЛУДИЛИШТА.

Замислите шта би се десило кад би људи који су живели пре рецимо стотинак година видели данашње људе како су обучени док шетају по улицама и купалиштима... Они би данашње несрећне људе сматрали за лудаке и морално и душевно поремећене особе. Данашњи људи су изгубили осећај за стид и за срам и за грех.

НАЈЛЕПШИ УКРАС ЈЕДНЕ ЖЕНЕ ЈЕСТЕ СТИДЉИВОСТ
(прича о Светој Макрини)

Најлепши украс једне жене јесте стидљивост, као што је бестидство жене најнеприроднији и најодвратнији призор у свету. Диван пример женске стидљивости показала је у свом животу св. Макрина. У младости отвори јој се нека љута рана на грудима. Иако је мајка саветоваше, да покаже рану лекару и потражи лека, Макрина никако на то не пристајаше. Она себе беше потпуно посветила Богу, и не могаше допустити ни помисао, да тело своје обнажава пред људима, па чак не ни пред мајком својом. Једне ноћи Макрина се умилно Богу мољаше. Из њених очију лијаху се сузе у прашину пред њом. С непоколебљивим поуздањем у Господа свога она замеси прстима прашину са сузама и тиме намаза рану своју. Сутрадан освану здрава. А када мајка с великом тугом уђе да види своју кћер, ова јој не хте рећи, да ју је Господ исцелио (из смерности скривајући чудо које она сама учини кроз молитву) него замоли мајку говорећи: „бићу исцељена, мајко моја, ако ти завучеш десницу твоју у недра моја, и крсно знамење направиш на болном месту". Завуче мајка руку своју и прекрсти оно место, али не напипа више рану него само ожиљак од зарасле ране. Тако св. Макрина скриваше тело своје из стидљивости, и чудотворство своје из смерности.

„Охридски пролог"
расуђивање за 19. Јул

Рас:

С дубоким поштовањем за горе изречена упозорења о одевању (и голишавости) у јавности, ипак морам да додам да се не слажем са једном ствари - да купање није потребно.

Да ли став да нам "купање није потребно" значи да не треба ни да се туширамо код куће?
Наиме, ако је неко заиста у Божијој милости, и ако се заиста "купа" у благости вере, њему вероватно није много тога овоземаљског потребно, па ни купање. Нама осталима, грешнима, купање је неопходно, због здравља првенствено али и због других разлога.

Човек је водено биће. Ми се састојимо од воде углавном. Наша вера Православна воду користи са великим поштовањем и вода је значајни фактор вере. Вода је основа живота.
Ми склањамо своју наготу од очију других јер нам је свима духовни, душевни спас важнији од овог, материјалног света, па избегавамо непотребно скретање пажње на телесно. Међутим, купање се може обавити на усамљенијим местима, у друштву само истог пола или сам. Тако се одвајкада радило, тако треба и данас.

Пливање у мору је најздравија људска активност - без премца. Упијамо кроз поре јод и друге материје неопходне за организам, излажемо се благотворном Сунцу. На свето не постоји боља терапија од пливања у мору. Ово нажалост знају они који владају овим материјалним светом, па су нас све удаљили од природних плажа и навели да се сви мешамо на неприродан начин и уз то нас научили разарајућем неморалу.

Не треба сад осудити природни човеков нагон ка води, већ га треба, као и све остале наше нагоне, контролисати на наш, Православни начин.

Нека ми буде просто што сам рекао коју реч о овоме, али уверен сам да није грех купати се у мору.

Galac68:

Мало бих се успротивио теорији да је пливање у мору најздравија активност.
Мој деда није видео море-доживео 92
Стриц није видео море-сад има 83
Отац-70
Други деда-доживео 86
Да станем овде.

 Ја се у селу купам у бурету у коме је загрејана бунарска вода.
Море сам видео пре 37 година и верујте то је нешто одвратно.
Није ме Бог ставио да се родим у Дубровнику и имао је разлог за то.
Држимо се Воље господње

Рас:

Можда би твој деда доживео 120...(не шалим се).
Човек може да живи у разним условима. То не значи да су сви услови идеални за човека. Људи и у затвору доживе дубоку старост.
Море (и храна из мора) су лековити за људе. Није случајно што ама баш ниједна биљка из мора није отровна за човека и све су јестиве.

И у Новом Завету се спомиње море и исхрана рибом често.

Ако погледате мапу света, Хришћани су углавном протерани на Север а исламске државе су окупирале већи део топлих мора. Нарочито је очигледно да су новокомпоноване исламске државе одсекле Русију од топлих мора. Све то НИЈЕ СЛУЧАЈНО. Море је наше природно окружење, нарочито ТОПЛА МОРА.

ОСТАТАК ПРАВОСЛАВНОГ ЋАСКАЊА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЕ: