Kvrgavo drvo

‘O, veruj mi, prostitucija jeste najstarija profesija na svetu. Vrlo brzo su žene shvatile kako će manipulisati muškarce.' To je bio Paul. Ja ga volim na svoj način -pevala je nešto slično Gabi Novak ženama jedne generacije - ne, na njegov način - ovako neću voleti nikog drugog. I on mene voli na njegov način. Možda sam ja nepotrebna u celoj kombinaciji. Ali stvari nikada nisu iste na izgled i iz bliza. Ponekad savršeno vidim tanku prirodu reči, kao staniol obmotan oko čokolade. Umesto što se kriju kao omotač, kad bi bile građevinski blokovi, providno tanke, reči bi morale da se zbiju gusto, gusto, milioni njih, da bi napravile jednu običnu kocku.

Ne slažem se s njim. Ne znam ni kako smo uopšte stigli do ovde. Tema me nervira dugi niz godina. Ne zato što vređa žene, već stoga što vređa inteligenciju, tu retku pojavu u Univerzumu. Kakva glupost, kažem ja. Prve profesije su bile vezane za proizvodnju hrane. To što sada niko neće da bude seljak samo potvrđuje otuđenost ljudi od smisla. Preživljavanje nije bog zna kako uznapredovalo u poslednjih milion godina. Kaže i Frank Gehry u dokumentarcu o sebi, koji smo upravo gledali - ništa nije novo, jedino se tehnologija razvija. I dalje moramo da jedemo, eto ti potvrde da ljudi ostaju gomila blata i ništa više. Gastro-enterolozi znaju najbolje od svih čega najviše ima u nama. (Vode, ubacuje on sa smehom). Posle seljaka dolaze zanatlije. Odatle do prostitucije... - tu sam prestala sa pričom.

Večeras nameravam da raskinem sa Paul-om. Njegov način nije i moj način više, i ja želim da izađem iz cele stvari. Prosto da pobegnem. Tako se najbolje kidaju emotivne veze. Možda bi najbolje bilo kad bi on pobegao, musškarci su u tome daleko bolji - brži, sa više prakse, izdržljiviji..

Paul je visoko inteligentan i široko racionalan. Dvodimenzionalan, sve u svemu. Kako mu uspeva da ugura pored tih monolita i sitnicu da me voli u svoj urbani plan, ne znam. Svestan je, naravno, instinkta i emotivne gladi. I da nije, dođe mu isto. To se uvek dešava sa uvođenjem novih dimenzija - nastane haos. Od njega sam čula pre više godina izraz ‘skin hunger' i on ostaje jedan od najkompletnijih i najkompetetnijih za koje znam. Paul je gladan za mojom kožom, i boji se efekta svojih emocija. Čudak. Slab, ranjiv, uplašeni čudak. Mogla bih i sebe da opišem istim rečima. On insistira da smo slični, ali sam ja daleko slobodnija od njega, i jača. Žene su uvek jače. Kako da ne, pa one su započele tržišnu ekonomiju.

Boji se da ću ga manipulisati zbog slabosti zvane ljubav. Kao što obožava svoju majku. Edipovac? Ne verujem, nije ni važno. So the boy loves his mother. A koga bi drugog voleo? Neka neko, molim, zakopča Edija, pomazi ga po obrazu i pošalje u zaborav konačno. Danas se grade kuće od pre-fabrikovanih blokova, i ljudska psiha se tako gradi, ali se svi osečamo gore. Jedino što kuće manje ili više uspešno stoje.

Pričao mi je jednom kako njegova majka, na svoj nenametljiv način, ima ogromnu moć nad njime, prosto zabavljen takvom neverovatnom činjenicom. U njemu još uvek nije sazrelo ubeđenje, ili prihvatanje, da je spreman za josš jednu ženu koja će moći da ga manipuliše, ako poželi. Ne krivim ga. Ali se meni ne čeka na sezonu zrelog voća iz Adamovog vrta. I u mojoj bašti ima previše posla, i pijace i supermarketi su otvoreni kasno.

Paul se sa mnom nikad ne nadmeće. U njegovom uređenom svetu nadmetanje je sport koji se upražnjava sa muškarcima. To je redak kvalitet i do pre par godina nisam bila svesna koliko me iscrpljuju muško-ženski ratovi oko toga ko će zagrabiti veće parče vazduha.
Ja sam mu zanimljiva, podjednako kao i njegove reakcije na mene - od erekcije do izazova mišljenja. Još sam mu i topla, i voli da priča sa mnom, voli i da sluša, i da me zagrli i tako zaspi. Njegovoj koži nikad dosta moje kože.
I on, kao i brojne žene i bar svi muškarci, ako ne i mrtvi i oni još nerođeni, misli da je feminizam štetan. Čemu uopšte feminizam kad žene postižu sve što žele na njihov, ‘ženski'način? I opet mit o prostituciji. Ko o čemu, muškarci brinu o muškarcima.

Vidiš, objašnjavam, ja mislim da je pogrešno i jako loše, za svakoga, da žene moraju da idu u školu manipulacije kao jedini način da izraze i postignu svoju volju i ambicije. Zamisli to ovako - prekrasan objet d'art, solidna, prefinjena forma, potencijal za svakakva čuda, a u njoj raste krvgavo drvo. Kao bonsai, ženski duh je potkresan, stegnut, suzbijen, sužen na tu formu, guši se u njoj, i truli, ma kako lepo izgledao spolja. Kakva je to šteta, odmahujem glavom. Evo, zamisli da u meni živi jedno kvrgavo, unakaženo drvo. Da li bi me i onda voleo?

Ti nisi kvrgavo drvo, on na to kaže, pa poljubi dlan moje ruke. I promeni temu.

U dokumentarcu koji smo videli desila se jedna neobična scena. Dragulj Gehry-jeve karijere, Bilbao Guggenheim, kao fantastičan san stoji usred grada i iz svakog ugla se vidi. Kamera ga pokazuje na kraju ulice, nabreklog, dominira kao ostvareno čudo. Ta ista slika se pojavila u mom snu nedavno, kao katedrala. Jedan od kritičara umetnosti u filmu naziva ove strukture katedralama našeg postmodernog sveta.

Rasipam se. Nešto slično se desilo prošle godine. Karakter koji sam izmislila se pojavio na drugom kraju kontinenta, pod istim imenom, kod nepoznate osobe. Veza između nas je moja prijateljica, ona mi je i ispričala događaj. Veza između mog sna i prizora u Bilbau je nejasna. Osim mogućnosti da je sve moguće, čak i ostvarenje apstraktne misli, i njen ravnopravan ulazak u stvarnost, ma šta ona bila. Jednom kad se misao stvori u nečijem električnom krugu, do njene realizacije je relativno kratak put. Sinhronizacija i putovanje do drugih ljudi neverbalnim tokovima su savršeno mogući kanali u underground operacijama apstraktnih uzurpatora trodimenzionalne realnosti. Sve mi to izgleda kao susret sa duhovima iz prošlosti - znam da bih trebala da se jasno sećam svega, ali je sve i dalje zaključano. Brojni uređaji i mašine stoje zaboravljeni u sobama nervnog sistema. Opipljivost intimnog haosa kroz snove i odbegle misli mi se čini kao svet bez početka i kraja.
Paul veruje da je sve to moguće, i kaže da tako treba. On ima više smisla za mističnost od mene.

Temu o raskidu smo prećutali.