Vista RC1Prvo školsko zvono donelo je dečje radosti đacima, a i nama, Microsoft robovima: Službeno je objavljeno na Windows Vista Team Blog-u: Windows Vista RC1 Is Complete!
U petak su objavili da je nešto kao konačna verzija ili "još malo pa gotovo" (nearly final version), spremno za upotrebu. Realise Candidate (RC1) je pretrpeo dosta izmena u odnosu na Beta 2 koja je puštena u maju ove godine. Rađeno je na interfejsu, ubačeni su drajveri još nekih uređaja i poboljšane su mu performanse. Za sada ga može testirati ograničeni broj korisnika (testera), a sledeće nedelje će biti dostupan malo širem krugu ljudi preko MSDN-a (Microsoft's Web site for developers).

Bad cat, bad2084 je godina. Efekat staklene bašte u punom je zamahu. Ujedinjene nacije pokušale su da proguraju dekret o zabrani korišćenja fosilnih goriva, ali Liga sjedinjenih afroazijskih država stavila je veto. Svetske zalihe nafte na apsolutnom su minimumu, ali to je jedina valuta kojom mogu da se trampe za vodu. Međutim, u Kongresu se predstavnik najvećeg proizvođača automobila, General Electrica, izborio za proglašavanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem nepodobnim. Ministarstvo istine automatski izdaje zakon kojim se iz svih filmova izbacuju scene u kojima se automobili na benzin predstavljaju u pozitivnom kontekstu. Preostaju samo scene gde ih voze negativci. Filmovi u kojima se glavna nit radnje vrti oko automobilizma pa nije moguće prosto izbaciti scene, kao što je slučaj sa „Viva Las Vegas“, biće rekonstruisani sa alternativnom radnjom, a Elvis će biti kompjuterski generisan.

"Verujem u Boga, što ima svoj pravac, ja sam Srbin, ja sam pravoslavac." To je refren pesme koju su neka deca pevala na nekakvom takmičenju crkvenih školskih horova, letos u Crnoj Gori.

Navodno je spot zabranjen.

A baš je biser taman za nedeljnu jutarnju razbibrigu.

Sam Harris, jeretikPozabavicu se ovom prilikom problemom verovanja, posebno religijskog verovanja, jer smatram da od naseg odnosa prema verovanju, od toga kako sagledavamo ili ne uspevamo da sagledamo verovanja svoja i drugih ljudi, zavisi buducnost civilizacije.

Nas svet je balkanizovan zbog inkompatibilnih religijskih dogmi - jevreji protiv muslimana, muslimani protiv hriscana: svaka od ovih religija zasnovana je na knjigama koje navodno poticu od Boga. Medjutim takvih knjiga ima vise i one su ne samo medjusobno razlicite, nego nepomirljive. Znam da cu ovim sto cu ovde izneti uvrediti neke od vas, ali zelim da znate da mi namera nije da bilo koga uvredim, nisam namerno provokativan, jednostavno sam zabrinut. Ne vidim razloga da ocekujemo da cemo preziveti nase religijske razlike. Cini mi se da je brak izmedju tehnologije XXI veka i verovanja starih 2000 godina veoma opasna kombinacija.

Imala sam nameru da u ove sitne sate napisem jedan 'ljubavni blog' (bez smeha, molim). Tako sam se lepo i 'ljubavno' osecala danas, dobro raspolozenje drzalo me je ceo dan kao posledica izuzetno veselog provoda od sinoc, medjutim...
Dok se sporo podizao sistem na mom polu-mrtvom racunaru, uzeh da prelistam danasnji NIN...
...I u njemu predstavljanje BK Univerziteta, tacnije Fakulteta za trgovinu i bankarstvo "Janicije i Danica Karic". Znala sam za postojanje, ali nisam znala da se tako zove :) Elem, to saznanje me je dodatno oraspolozilo (mada je skrenulo moje misli sa 'ljubavne' teme o kojoj sam zelela da pisem)...

Petliću pevaču sutra me probudi...Probudio sam se napet. Stomak mi se čudno ponašao. Pomalo razdražljiv, nije mi sve jedno. Danas je ipak prvi školski dan. Pogledao sam ganz novu garderobu koju mi je mama spremila za prvi dan i ostavila preko stolice. Polako sam se oblačio i pazio da se garderoba slučajno ne izgužva i da se linije nastale od peglanja ne deformišu. Dugo i temeljno sam pravo zubiće i pazio da pasta slučajno ne završi na novoj majici. Dosta vremena sam proveo ispred ogledala razmišljajući kako da se očešljam. Odlučio sam da prvi dan u školu odem zalizan. Hm, pravi mali učenjak. Uzeo sam svoju školsku torbu koja je težila nekih 30kg, jer sam za svaki slučaj spakovao sve knjige, i sa osmehom izašao iz stana. Do škole sam pazio da ne ugazim u blato ili baricu. Ne smem sebi da dozvolim da mi patike prvog dana budu prljave. Stigao sam petnaest minuta ranije, ne smem sebi da dozvolim kašnjenje prvog dana.

Bio jednom jedan odličan bizmismen sa puno para kome se nije sviđalo da država ograničava sa kojim bizmisom i u kom procentu on, sav takav odličan, može da se bavi. Šta da radi jedan such bizmismen u such situaciji?

Postoji nekoliko mesta na svetu kojima bi se rado vratio. Avganistan je jedno od njih.

Upoznao sam Engleza koji u Kabulu zzivi od 1945 od kako ga je tamo zaboravila nekakva jedinica avijacije kojoj je pripadao. Kaze da mu nikada na pamet nije palo da se vrati kuchi.

Moj prijatelj Amir Shah mi je jednom rekao kako je najveci problem Avganistana "to ssto su ljudi zaboravili da rade." "Rat je, znas, predugo trajao, i niko se visse ne secha svog pravog zanata. Sve moramo da uccimo ponovo."

FeedbackVodim ovaj blog vec tri meseca, pa k'o velim, da rekapituliram. Trebalo mi je neko vreme da se uhodam, pisao sam o svemu i svacemu, nekad bih ub'o pravu temu (kao na primer Liban), nekad bih pisao nesto potpuno bez veze s mozgom (kao na primer ono o apstinenciji). Jednom recju, bio sam poprilicno nekonzistentan.

Setam se ja danas popodne po Bratislavi, kad mi pridje jedan gospodin (srednje) azijskog izgleda i pita me (na engleskom):

"Poznajete li vi mene?

Gledam ja coveka, prolazi mi od nekud kroz evidenciju ali nikako ne mogu da ga smestim ni u vreme ni u situaciju.

Onda me on pita:

"Da li ste pre jedno tri godine ziveli u Kabulu u ulici Wazir Akbar Khan i da li vam je cesto crkavao generator?"

Ili razlozi za eskapizam (Pres, Kurir, strah sudije…)

Vratio sam se sa odmora. Hvala na pitanju, bilo nam je lepo. Kako i treba da bude na odmoru, uostalom.

Robert MapplethorpeOdavno sam postao dete Hiprtexta, apsolutno van kontrole na pomen ADLS-a i zavisan od madonnalicious.com. Internet je moj pravi svet u kome Ja mogu da budem ono što jesam i gde srećem ljude koji govore ono što u van Neta nisu. Ipak, Internet je samo deo priče. Ovo je više neka druga priča. O Vašem tati, bratu, dečku. Ovo je priča o tome šta oni rade na Internetu.

Mislili ste da znate sve o Srbiji – varate se?
Mislili ste da znate sve o Beogradu – varate se?
Mislili ste da znate sve o ljudima oko sebe – varate se ?
Pročitajte ovaj blog i saznaćete mnogo više!
P.S. Ovo je priča koja pobija stereotip da su gejevi opterećeni sexom. Ovo je priča o hetero muškarcima koji maštaju o gejevima.

Sali se jedan moj prijatelj (koji je otisao u inostranstvo na skolovanje) kako mu je jako tesko tamo, jer ljudi ne znaju ko je Branko Kockica i on nema o cemu da caska sa njima.

Ovaj blog je posvecen jednoj od najdragocenijih emisija nasih prostora.

Zato sto je promovisala drugarstvo i znanje na jedan kvalitetan nacin.

Zato sto je nasa.

Branko Milićević

Dejan StankovicKnjiženi prevodilac stalno nastanjen u Portugalu.

Diplomirao arhitekturu u Beogradu.

Preveo, izmedju ostalog, portugalskog nobelovca Saramaga na srpski (toplo preporučujem – izvrsna književnost)