Istorija| Ljudska prava| Politika

Kidnapovanje nacije

Bojan Budimac RSS / 30.12.2009. u 18:14

Postoje trenuci kada nam jedna tragedija, jedan zločin pokaže kako ceo sistem funkcioniše iza demokratske fasade.
Džon Pilger

Stealing a Nation je naslov prvog poglavlja knjige Džona Pilgera* Freedom Next Time (Bantam Press, 2006) i istovremeno njegovog (must see) ranijeg dokumentarca. Poglavlje o sudbini žitelja Čagos arhipelaga (Indijski okean), za koji većina sveta nikad nije čula, osim možda u kontekstu pominjanja najvećeg njegovog ostrva Dijego Garsija kao najveće američke vojne baze van SAD, počinje sa dva citata:


The object of the exercise is to get some rocks which will remain ours.

Foreign Office, London, 1966

Borba naroda protiv sile je borba pamćenja protiv zaborava.
Milan Kundera

Da nije Pilgera verovatno bih vrlo malo znao o toj sudbini, a vest BBC-ija o tome da su pomenuti žitelji dobili sud protiv Velike Britanije bi mi bila prilično nejasna.

Priča koja sledi je priča o cinizmu administracija dve imperije. Jedne, u doba kada priča počinje, na zalasku i druge, tada, na izlasku.

220px-Diegogarcia.jpgNajveće ostrvo Čagos arhipelaga, Dijego Garsija, leži skoro na sredini između Afrike i Azije. Arhipelag je ranije pripadao Francuskoj i Francuzi su ga u osamnaestom veku naselili robovima iz Mozambika i Mauricijusa radi održavanja plantaža kokosovog oraha. Posle Napoleonovog poraza 1815. arhipelag prelazi u vlasništvo britanske imperije, koje 18 godina kasnije ukida robovlasništvo. Stanovništvo se povećava prilivom indijskih radnika, koji prihvataju katolicizam i integrišu se u ovu kreolsku naciju. Jezik kojim govore je varijanta francuske varijante kreolskog. Šestdesetipet ostrva su, sudeći po retkim arhivskim filmovima, bila svojevrsna Šangri La za njihovo stanovništvo, koje se osim rada na plantažama, bavilo baštovanlukom i ribarenjem. Ostrvima se upravljalo sa Mauricijusa, a kad je isti sticao nezavisnost od Britanaca (1968) jedan od uslova je bio da se odrekne teritorijalnih pretenzija prema Čagos arhipelagu. U to vreme zajednički zločinački poduhvat je već uveliko počeo.

Ljudi nisu kornjače

Američki kontra-admiral Grendem (Granthem) je bio vođa izviđačke misije koja je početkom šestdesetih bila u potrazi za nečim što bi SAD poslužilo kao permanentni nosač aviona u Indijskom okeanu i osiguralo dominaciju tog dela kugle. Pošto je tada mnogo nekretnina tamo još uvek pripadalo britanskoj zalazećoj imperiji Ameri su, naravno, pitali Britance šta bi bili voljni da im rentitaju.

Prvi izbor je bio ostrvo Aldabra, deo Sejšelskog arhipelaga, bliže Africi od Čagosa, severno od Madagaskara. Međutim, ovaj izbor je nekako procurio do prirodnjaka pri Kraljevskom društvu (Royal Society) u Londonu. Naime, Aldabra je i dan-danas skoro netaknuta priroda koja ugošćava pre svega jednu vrstu džinovskih kopnenih kornjača i velik broj ptica od kojih su (neke neletačice) jedine preostale kolonije u Indijskom okeanu. Zajedno sa kolegama iz Smitsonian instituta u Americi uspeli su da naprave dovoljno (tihe) frke da se od uništavanja istog u vojne svrhe odustane. Kornjače i ostala flora i fauna su spaseni.

Sledeći logičan izbor je bio Čagos arhipelag, odnosno Dijego Garsija. Pomenuti kontra-admiral je prvi put posetio ostrvo 1961. i izrazio razočaranje – bilo je naseljeno, odnosno pored bogatstva flore i faune za nijansu manjeg od Aldabre imalo je jednu vrstu viška – ljude. "No problemo!", rekoše Britanci, "sredićemo."

Birokratija etničkog čišćenja

U momentu kada je narečeni Mr kontra-admiral posetio ostrvo na njemu je živelo preko 2000 ljudi, a groblje na kome su pokopane 2-3 prethodne generacije je jasno ukazivalo na to da ti ljudi nisu tamo od juče [Čovek nije niotkuda dok mu neko mrtav ne počiva pod zemljom. Hose Arkadio Buendija u Sto Godina Samoće, G.G. Markes]. Možda nije na odmet podsetiti da su oni bili (a preživeli su i danas) subjekti britanske krune iliti državljani Velike Britanije. Međutim, kako neuvijeno stoji u memorandumu Forin Ofisa iz 1966. to nije nepremostiv problem, jer ljudi mogu biti sklonjeni (removed u originalu), a spoljnjem svetu predstaviti scenario prema kome nije bilo stalnih stanovnika arhipelaga... priznanje da ima stalnih stanovnika bi impliciralo da tamo postoji populacija čija demakratska prava treba štititi.

Posle na početku citirane rečenice iz memoranduma (ono o steni koja će ostati "naša"), koji je, uzgred budi rečeno delo mozga Ser Pola Gor-Buta, stalnog podsekretara u Forin Ofisu, ide jedna još "bolja": "Neće biti indigenous populacije osim galebova koji još uvek nemaju Komitet (the Satus of Women Committe ne štiti galebove)." Na dnu stranice D.A. Grihil, visoki zvaničnik Forin Ofisa, koji će kasnije postati baron, je dodao rukom: "Na nesreću, osim galebova ima i nešto Tarzana ili Petkova (Man Fridays) koji će, nadajmo se biti, poželjni na Mauricijusu itd... slažem se moramo biti vrlo čvrsti."

Da bi sve ostalo daleko od očiju parlamenta (i u slučaju SAD kongresa), pa samim tim i javnosti, godinu dana pre ovog memoranduma, a u svrhu brisanja stanovništva, napravljena je mala "reorganizacija" britanskih kolonijalnih teritorija, odnosno osnovan je potpuno nov entitet British Indian Ocean Teritory (BIOT), čija osnovna teritorija je Čagos arhipelag. Ovo je urađeno reliktom iz srednjeg veka – kraljevskim (kraljičinim u ovom slučaju) dekretom, mehanizmom sa koga britanska vlada s vremena na vreme obriše prašinu i primeni ga kada želi da zaobiđe parlament**, odnosno progura neku izuzetno nepopularnu odluku [odluke da se ide u ratove 1956. (Egipat) i 2003. (Irak )su takođe donete ovim order-in-council mehanizmom]. Naime, kao što gore napisah Čagos arhipelagom se upravljalo sa Mauricijusa, ovim potezom je arhipelag praktično otcepljen od istog i stavljen pod direktnu kontrolu Kolonijal Ofisa, odnosno guvernera Sejšela.

I pored toga što je sve bilo ispod žita, glas je ipak stigao do Ujedinjenih Nacija i Generalna skupština je reagovala rezolucijom 2066, koja poziva Veliku Britaniju da ne preduzima akcije koje komadaju teritoriju Mauricijusa i povređuju njegov teritorijalni intergitet. Kao što to obično biva rezolucija je ignorisana i 1966. lord Čalfont ministar Forin Ofisa je potpisao ugovor u Vašingtonu kojim se Dijego Garsija daje Pentagonu u rentu na 50 godina sa 20 godina automatskog produženja. Dokumenti Stejt Dipartmenta koji su deklasifikovani 2005. (putem Freedom of information act-a) pokazuju da su SAD želele da se kompletno stanovništvo protera.

Rešenje je nađeno u ribrendingu ili reklasifikaciji Čagosijanaca, tajnom odlukom oni su od stalnog stanovništva postali "gastarbajteri" (contract workers). F.D. W. Braun, predstavnik Velike Britanije u UN, je 16. novembra 1965. proturao ovu laž Generalnoj skupštini. [Često se pitam koji zidovi su upili više laži, Saveta bezbednosti ili Generalne skupštine]

Slow motion etničko čišćenje

Dokumenti, sada u javnom domenu, jasno pokazuju strah konspiratora da budu otkriveni – sasvim su bili svesni zločina koji prave prema "nekoliko" Tarzana i Džejn. Modus operandi za proterivanje sopstvenog stanovništva da bi se teritorija iznajmila SAD za vojnu bazi je počeo da se razrađuje još 1964. U jednom takvom se savetuje postepenost i oprez da se ne bi izazvala sumnja.

Etničko čišćenje je počelo iz tiha druge polovine 60-tih. U početku je to bilo u formi zabrane povratka na ostrva Čagosijancima koji su nekim poslom, najčešće zbog zdravstvenih razloga išli na (najčešće) Mauricijus. Tako je Čarlesia Aleksis, koja je dovela 1967. bolesnog muža u Port Luis, Mauricijus, saznala da ne mogu da se vrate "zato što je ostrvo prodato".

chagos01.9677.jpgZatim su brodovi za snabdevanje ostrva počeli malo da preskaču, ostavljajući stanovnike bez žitarica, mlečnih proizvoda, soli, lekova itd. Dobar deo stanovništva ostaje i pored zaplašivanja bombardovanjem. Godine 1971. guverner Sejšela, Ser Brus Grejbeč (Sir Bruce Greatbatch, KCVO, CMG, MBE) koji je bio zadužen za BIOT dolazi na sjajnu ideju. Ovaj vitez, znajući vezanost populacije za njihove pse (na dokumentarnim snimcima je teško naći kadar u kome se ne muva neki pas, a osim kao ljubimci bili su korisni i kao ribolovci) je predložio američkim vojnicima, koji su već počeli gradnju baze, da pobiju sve pse na ostrvu. Pokušaji sa otrovanim ćuftama nisu pružili zadovoljavajući rezultat, pa su ih jednostavno pohvatali i u zatvorenom prostoru ugušili izduvnim gasovima svojih vozila, na očigled nemoćnih Čagosijanaca i njihove dece.

Bio je to prilično jasan signal stanovništvu. Međutim, ipak je poslednjih 200-tinak moralo biti silom ukrcano na brod Nordvaer, koji ih je jednostavno izbacio na molo u Port Luisu, Mauricijus.

Nezavisno sudstvo i njegovi dometi

chagos02.9678.jpgBezmalo 30 godina je bilo potrebno preživelim (umirali su od tuge za domovinom, kako kažu) da im se prizna status britanskih državljana i da sud presudi u njihovu korist, proglašavajući dekret iz 1965. kojim su zbrisani i pomoću kog se etničko čišćenje "ozakonilo" nezakonitim. Sa pravne tačke gledišta nije bilo prepreke da se Čagosijanci vrate. U praksi, međutim, prepreka je bila Blerova vlada, koja je istog popodneva (3. novembra 2000.) kad je presuda doneta izdala novi dekret kojim se Čagosijancima zabranjuje povratak. Dokument naglašava poštovanje međunarodnog ugovora sa Vašingtonom.

Pokušaj nekolicine da se 2002. vrate na ostrvo je neslavno završio. Britanska patrola ih je presrela i vratila na Mauricijus. Iste godine britanska vlada je napravila studiju izvodljivosti (ponovnog) naseljavanja Čagos arhipelaga, koja naravno, tvrdi, uprkos svim stručnim mišljenjima, da je ono neizvodljivo. Navedeni razlozi uglavnom izazivaju (gorki) smeh pomenutih stručnjaka. Pominju se zemljotresi, cunamiji nedostatak vode, riba, obradive zemlje i slični mambo džambo kao da tamo pre američke vojne baze nije bilo (srećnog) života. Valja se podsetiti – Vlade lažu! Marta Gelhorn.

Godine 2006. visoki sud ponavlja presudu u korist Čagosijanaca, no 2008. vlada dobija žalbu. Time je stavljena tačka na ovaj slučaj zločina protiv ljudskosti.

* Pametnjakovići koji su mi prošli put zamerili transkripciju (britanskog) izgovora Pilgerovog prezimena neka poslušaju kako se izgovara na BBC-iju.

** Sličan mehanizam postoji i u SAD tzv predsednički signing statement kojim se (zlo)upotrebljava pravo da se predsednik ne pridržava zakona koji su prošli kongres i senat. Buš je bio šampion upotrebe istih [ni Obama nije imun na (zlo)upotrebu].

******************************

Beleške na margini

Ne postoje konspiracije, postoje samo strategije i planovi za koje ne znamo ili nešto na toj liniji je jednom ovde na blogu jedna moja omiljena blogokoleginica rekla. Saglasan sam sa tim u meri u kojoj je to tačno. Naime, ljudi su skloni da nazivaju konspiracijama stvari koje to nisu. Iz neznanja. Međutim, kada vlade demokratskih ili "demokratskih" (od volje vam) zemalja učestvuju u poduhvatu koji je decenijama skriven od njihovih parlamenata/kongresa, a uz to je protivzakonit kako po mođunarodnim tako po njihovim sopstvenim zakonima, onda je teško naći adekvatniju reč.

Znam da će se naći binaroidi koji neće odoleti da počnu da prave komparacije tipa "a šta su radili Sovjeti, Kinezi i bla bla bla", pod jedan to je mašenje iz jednostavnog razloga zato što ko god da je radio zločine ovog tipa u istoriji, nije smatran, a nije se ni samoproglašavao šampionom slobodnog sveta, demokratije, ljudskih prava i bla bla bla. Kao drugo, parafrazirao bih Harolda Pintera iz njegovog nobelovskog predavanja: Svako zna šta se desilo u Sovjetskom Savezu i širom Istočne Evrope tokom posleratnog perioda: sistematska brutalnost, rašireni zločini, bezdušna represija nezavisne misli. Sve to je potpuno dokumentovano i provereno.
Međutim, moja tema je da su zločini "slobodnog sveta" u istom periodu samo površno zabeleženi, nisu dokumentovani, nisu uzeti k znanju, a i uopšte nisu ni priznati kao zločini.

Isto tako ne bih voleo da mi se objašnjava real-politika, jer sam je apsolutno svestan, ali jednostavno ne pristajem da se u ime "viših ciljeva" (ma šta i ma čiji oni bili) odreknem svih "civilizacijskih tekovina". Might is right nije princip na kome su te tekovine izgrađene.

Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svagde. Martin Luter King

Atačmenti



Komentari (130)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski nsarski 04:11 01.01.2010

Re: jeeee!

Nisam. Jbg-a kad moras da naglasis da je "ozbiljno pitanje".

Jbg. You should (read the book).
srdjan.pajic srdjan.pajic 04:13 01.01.2010

Re: jeeee!

nsarski
Nisam. Jbg-a kad moras da naglasis da je "ozbiljno pitanje".

Jbg. You should (read the book).


Pa procitao sam na wikipediji o cemu je, sto, jel' nije dovoljno?
E, vuce me zena na ulicu, primice se Nova godina.
nsarski nsarski 04:14 01.01.2010

Re: jeeee!


Pa procitao sam na wikipediji o cemu je, sto, jel' nije dovoljno?

Nope.
To sto si ti procitao na wiki je o filmu (Isto kao kad bi rekao da si isao na fine dining u McDonalds).. Originalna drama je sasvim drugo - posebno zavrsni deo o srebrnim japanskim lisicama....
dolybell92 dolybell92 02:53 31.12.2009

Chagos people





ddsonik ddsonik 07:12 31.12.2009

brutalna 'demokratija'

jos jedan odlican tekst i jos jedna nazalost tuzna prica...ali borba Davida i Golijata se nastavlja.
hvala puno

sve najbolje u Novoj godini

puno pozdrava iz Shanghai-ja
Dusan
Rejlem Rejlem 09:25 31.12.2009

Odlican tekst

Bojane, sve najbolje Vam zelim u 2010!
Vlasta92 Vlasta92 09:37 31.12.2009

filmić

mariopan mariopan 12:02 31.12.2009

Re: filmić

To, da je svet kakav znamo izgradjen na gomili kostiju sam znala oduvek, ali me brutalnost zaprepasti svaki put kada procitam kako je to zaista uradjeno.

Neko rece "kamencina u moru"..pa i da jeste kao sto nije, to je dom. Ljudi su tu najvazniji ali i one pse sto su pobili ..uh!
Hvala Budimac na ovom poucnom tekstu.

Sve najbolje u Novoj
hajkula1 hajkula1 11:59 31.12.2009

Hvala

Hvala za informacije. Nesto malo sam cula o Sejselima i problemima, ali ne dovoljno da bih znala o cemu se tu sve radi.

Bio je pre par godina neki film o ,,potrebi,, da se rasele stanovnici nekog ostrva i njihovoj borbi da ostanu. Tada sam cula komentar da je to slicno ali nisu umeli da mi kazu o cemu se sve tu radi.
Tek 2000 ljudi valjda mali broj da bi bilo interesantno. Pa onda i taj deo vidjenja, oni su, jel`te, doseljenici, da ne kazem dodjosi. Strasno. Da ne pominjem, sto su njihove bake i deke dovedeni kao robovi, neko se i danas igra sudbinama.

Teorije zavere. Nema sta da verujem, vidim. A ti, sta se branis, kad znas.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 15:03 31.12.2009

Eksperti,...

... srećna vam 2010.

Ima ovde eksperata za realativizaciju svega.

A Dijego Garsija ostrva ima svuda po svetu. I u Evropi, i u bivšoj Jugoslaviji.

Teško je reći genocid, masovno istrebljenje i proterivanje, zločini, ...kad su u pitanju ONI a a strašno je lako to reći kad smo u pitanju MI. Osim ako ne zamuljaš stvar (vidi gore) i prihvatiš novu realnost.

I zato je bolje ćutati kad su pitanju veliki. Ako već pišeš moraš da imaš oba uha i oba oka. A još da nisi licemeran....
I nepodnošljivo je slušati jednooke i jednouhe ljude, naslušao sam ih se.

U stvari, srećna vam stara 2010.

Budimac, hvala ti na dobrom tekstu.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 16:38 31.12.2009

Budimac

dobro nam se vratio
dok smo živeli u ithaci mala sam prilike da sretnem jednu ženu koja je poreklom odatle. držala je jedno predavanje grupi žena kojoj sam pripadala na Cornel University. zanemeli smo od potresnih priča i ličnih sudbina ljudi. tad sam shvatila da postoje bede i nesreće koja dolaze u živote nevinih ljudi baš onako ničim izazvani. sad sam tražila da vidim dal čuvam neke brošure koje nam je dala al nažalost nisam mogla da ih nadjem, skeniram i postavim ovde.
gorran2 gorran2 17:05 31.12.2009

Srećna nova, Bojane...

Lepa priča, ako sme tako da se kaže.
Nažalost, ni po čemu čudna, nesvakidašnja, ili neuobičajena... I danas imamo svakodnevne primere - ubijanja civila, masovnih nepravdi, brutalnosti, licemerja i cinizma.
Sa opštepoznatim počiniocima, a kojima ne može niko ništa. Moć silnih, moć bogatih, nastavlja da radi ono što je uvek i radila.
A ni oni manje moćni nisu ništa bolji. Na svakom spratu ljudske piramide imaš zlikovce, lopove, varalice, lažljivce, zavidljivce koji kinje i zakidaju one na nižem spratu. Tu se malo šta menja - jedino piramida raste.
Onaj ko bi danas rekao da svetom vladaju principi dobra i pravde, opravdano ne bi bio smatran razumnim.
Pa čak ni onaj koji bi tvrdio da će nešto takvo uslediti u budućnosti.
Neki se, eto, teše "priraštajem"... Blago njima.

Nama, koji smo odavno iščupani sa svog kamena na sred mora, ostaje da nosimo kamen na srcu. I da ga, eventualno, povremeno, nesistematično, u zgodnoj prilici, podmetnemo u zupčanike sistema zla.

Pozdravljam te na tvom usamljenom kamenu, i želim ti puno sreće i uspeha.
Pozdrav i od LC:

NEVER MIND

The war was lost
The treaty signed
I was not caught
I crossed the line

I had to leave
My life behind
I had a name
But never mind

Your victory
Was so complete
That some among you
Thought to keep

A record of
Our little lives
The clothes we wore
Our pots our knives

The games of luck
Our soldiers played
The stones we cut
The songs we made

Our law of peace
Which understands
A husband leads
A wife commands

And all of this
Expressions of
The High Indifference
Some call Love

The High Indifference
Some call Fate
But we had Names
More intimate

Names so deep
and Names so true
They're lost to me
And dead to you

There is no need
That this survive
There's truth that lives
And truth that dies

There's truth that lives
And truth that dies
I don't know which
So never mind

I could not kill
The way you kill
I could not hate
I tried I failed

No man can see
The vast design
Or who will be
Last of his kind

The story's told
With facts and lies
You own the world
So never mind
Bojan Budimac Bojan Budimac 18:13 31.12.2009

Re: Srećna nova, Bojane...

Hvala ti Gorane za lep komentar, divne fotke i predivnu pesmu, kao i za želje koje iskreno uzvraćam.
Sve najbolje u poslednjoj godini prve decenije 21. veka. (Naravno, ovo se odnosi na sve)
Filip2412 Filip2412 17:54 31.12.2009

.. lc

svaka cast Gorane, odlicna pesma pravo u centar
Unfuckable Unfuckable 19:19 31.12.2009

100

ha!
Bojan Budimac Bojan Budimac 19:35 31.12.2009

Re: 100

Unfuckable
ha!



evo ti slikica

lilit66 lilit66 20:02 31.12.2009

Sve najbolje Budimac!

Hvala na postovima o Iranu, bratskom nam narodu, mnogo sam naučila! I ne samo o njemu, naravno...i ovaj post je veoma poučan...
Sve najbolje u sledećoj godinici, puno ljubavi sa svih strana...
Veliki pozdrav iz Milana...mi konačno posle pet dugih godinica idemo bez dece da igramo i pevamo...vidimo se u novoj deceniji...
NNN NNN 21:07 31.12.2009

Odličan tekst, kao i obično

Ono što je svetu neophodno je još jedna američkavojnabaza ne bi li njihovi poreski obveznici imali na šta da bacaju milijarde (ili kako oni vole pogrešno da kažu - bilione) dolara.
Aldabra je i dan-danas skoro netaknuta priroda koja ugošćava pre svega jednu vrstu džinovskih kopnenih kornjača i velik broj ptica od kojih su (neke neletačice) jedine preostale kolonije u Indijskom okeanu. Zajedno sa kolegama iz Smitsonian instituta u Americi uspeli su da naprave dovoljno (tihe) frke da se od uništavanja istog u vojne svrhe odustane. Kornjače i ostala flora i fauna su spaseni.
Pre par decenija na Mauricijusu (i okolnim ostrvima) je živela jedna od najugroženijih i najređih vrsta ptica -
Mauricijuski kliktavac (falco punctatus)

Poslednjih decenija je (iznenađujuće) uspešno razmnožena u zatočeništvu (obrati pažnju na slici na prstenje na nogama), ako ne veruješ pitaj Albicillu

Ujedno da ti čestitam Novu godinu:
Bojane, sve najbolje u 2010.
ninasimone ninasimone 23:33 31.12.2009

Independence is overrated?

Ima i obrnutih slucajeva kao sto je ostrvo Mayotte izmedju Madagaskara i Mozambika gde su resili da ostanu Francuska teritorija. 97% stanovnistva su muslimani i to dosta konzervativni (mnogozenstvo i tako to) a kad 2011 postanu i departman Francuske, takvi zakoni ce se menjati. I opet glasase za.... go figure.
adam weisphaut adam weisphaut 23:35 31.12.2009

Re: Independence is overrated?

Tags: sloboda, suznji, pevanje...
vishnja92 vishnja92 00:25 01.01.2010

Re: Independence is overrated?

dosta konzervativni (mnogozenstvo i tako to)

:)))

konzervativnost i mnogozenstvo su u relaciji - kojoj?
ninasimone ninasimone 03:25 01.01.2010

Re: Independence is overrated?

vishnja92
dosta konzervativni (mnogozenstvo i tako to)

:)))

konzervativnost i mnogozenstvo su u relaciji - kojoj?

u kojoj su relaciji kontekst i cepidlacenje?
btw, kako bi ti napravila razliku izmedju muslimana koji striktno postuju sarijat i onih koji ne?
Domazet Domazet 09:25 01.01.2010

Demarginalizacija margine...

...tvrditi da je ama bash sve usrano a da bi se to usrano promenilo na bolje i ima nekog smisla. Mada, ako je bash sve usrano kako onda mozemo biti sigurni da znamo shta je to bolje? Ako se to, medjutim, chini da bi se pokazalo koliko je mali kamen na kome se skupljaju lokalni neusrani onda se to sve pretvara u prepucavanje o tome da li se kamen nalazi u Anadoliji, Koloradu ili u Indijskom okeanu. Lokal(anti)patriotizam...
lilit66 lilit66 12:09 01.01.2010

Re: Demarginalizacija margine...

Oh, Domazet, prosto nije ova decenija mogla da započne bez tebe i tvojih sofizama...

Domi, a da malo pojednostavimo sve i ne tražimo baš pod silu boga neke skrivene razloge te da se ipak zaustavimo na ovome:

...tvrditi da je ama bash sve usrano a da bi se to usrano promenilo na bolje i ima nekog smisla


Sve najbolje Domazet u ovoj nam novoj godinici!
Domazet Domazet 03:33 02.01.2010

Takodje Lilit...

lilit66
Oh, Domazet, prosto nije ova decenija mogla da započne bez tebe i tvojih sofizama...

Domi, a da malo pojednostavimo sve i ne tražimo baš pod silu boga neke skrivene razloge te da se ipak zaustavimo na ovome:

...tvrditi da je ama bash sve usrano a da bi se to usrano promenilo na bolje i ima nekog smisla


Sve najbolje Domazet u ovoj nam novoj godinici!
...takodje! A inache odbijam da prestanem da trazhim skrivene jednostavnosti. Narochito kada se sakrivaju iza razlozhne visheslojnosti...
lilit66 lilit66 14:15 02.01.2010

Re: Takodje Lilit...

Dragi Domi,
po nekad je tako lepo imati po neku sigurnost za koju se prihvatiti...a ti to doista jesi...
A da me malčice iznenadiš, for example?
Domazet Domazet 22:52 02.01.2010

Izvini Lilit...

lilit66
Dragi Domi,
po nekad je tako lepo imati po neku sigurnost za koju se prihvatiti...a ti to doista jesi...
A da me malčice iznenadiš, for example?
...ja prekidoh komunikaciju jerbo su me na susednom blogu totalno iznenadili otvorenim propagiranjem kanibalizma. Dugo te nije bilo?
lilit66 lilit66 00:12 03.01.2010

Re: Izvini Lilit...

Samo uživaj, hopely ne u kanibalizmu...

Eh, moj Domazet, sitna dečica, velika kriza, mora da se rabota...u Italiji još malo pa kao kod tebe, sve manje posla...a i malo se više čita a manje bloguje...više se ide u bioskop i pozorište, imam sve više veoma interesantnih prijatelja...
Nego mi se ovaj Budimac mnogo svideo nekim svojim postovima, njega sam redovno pratila u ono malo vremena što imam na raspolaganju...nisam baš sigurna ali mi se čini da sam primetila, NEUOBIČAJENO za tebe, neke zajedljive komentare kod njega pa mi nikako nije jasno počemu?

Drago mi je da te ponovo sretnem u ovom virtuelnom svetu...

Šta ima kod tebe?

Domazet Domazet 04:48 03.01.2010

Eh, sta kazes sitna deca...

...chekaj samo da pristignu u pubertet.

A kod mene novo sto obecase nauci neke pare pa izgiboh od posla. Ostalo sve po starom. Vozim ceru, na smenu sa zhenom, na Dance i natrag. Sin mi je vec trecu godinu na koledzu pa ga ne vidjamo chesto mada je tu u gradu. Da mi nije ipoda i mp3 knjiga odavno bih se odmetnuo u hajduke.

A ovo oko Budimca, ma to ga ja samo keep honest. Ponese ga zhar pa zalichi na malog Pajica u ogledalu. Nema smisla da ga pustim da nachisto propadne...
lilit66 lilit66 19:37 03.01.2010

Nego kako...

Nema smisla da ga pustim da nachisto propadne...


Ajoooj, viđe velikodučnosti, šta ti je čojstvo...

Ti mu dakle doeš neki Autorithy za intelektualno poštenje (a mož biti i ne samo intelektualno, moram da pazim ondak... posle da me bije loš glas)?

Nego Domi, pošto smo se, kako bih rekla, sudbinski sreli za Novu godinu, čta ćemo sad?
Da predjemo na private session?

Arhiva