Srđan Fuchs

možda spava, sa očima izvan svakog zla
 


izraelska turistička industrija, xiv bg gimnazija, punk nature, no cause i hate ya.

građanskih ubeđenja, demokrata, u ljudskom, ne političkom smislu.

Nuremberg in 1945: "Individuals have international duties which transcend the national obligations of obedience. Therefore individual citizens have the duty to violate domestic laws to prevent crimes against peace and humanity from occurring."

Био једном неки зао дух, један од најгорих - сам ђаво. Једног дана, у свом нарочитом расположењу, направи огледало у коме се све што је лепо и добро потпуно расплињавало и губило, а оно што не ваља и што је ружно је постајало још горе. И природа и људи у њему су били толико искривљени да се готово нису могли препознати. Ђаво је био врло задовољан и лепо се забављао.

И његови ученици растрчаше се по свету са том направом, те најзад више није било ниједне земље и ниједног човека који нису имали криви одраз. Но то им све беше мало, па им паде на памет да полете у небо, да и тамо направе дармар.

Летели су све више и више, толико високо да се огледало наједном страховито затресло и испало им из руку. онда је треснуло на земљу и разбило се у парампарчад.

Сада тек настаде права несрећа! Комадићи величине зрна песка разлетеше се по свету. Када би некоме таква трун упала у око, тамо би и остала. Људи би после све око себе видели наопачке, или би опажали само оно што је лоше и искривљено, јер је свако парченце имало иста својства као и цело огледало. Некима су се ти парчићи заривали дубоко у срце а оно би се онда претварало у комад леда!
- Х. К. Андерсен

Kada smo se vratili s putovanja, željela sam nešto više saznati o Srđanu, pa sam ga zamolila da mi napiše svoju biografiju s nekim detaljima za koje bi želio da uđu u putopis. Evo Srđanova životopisa njegovim i mojim riječima. Srđanovi su roditelji sa očeve strane bili Židovi iz Slavonskoga Broda, a sa majčine Srbi i Austrougari, Vojvođani. Baka je bila profesorica hrvatske književnosti prije Drugoga svjetskoga rata u Brodu, a nakon rata roditelji su živjeli u Beogradu, otac kao projektant u tvornici Minel Kotlogradnja, a majka kao daktilografkinja u pravnome odjelu tadašnje savezne vlade. Srđan je odrastao mirno u Beogradu sve do, kako sam kaže, „tmurnih i tragičnih“ događaja s kraja 1980-ih. Baka mu je cijeli život govorila hrvatskim jezikom, pa tako Srđan jednako dobro poznaje hrvatski i srpski književni jezik. U kući se govorilo o svemu osim o Talmudu i menori, koji su stajali na polici s knjigama. Srđanu je bilo čudno zašto se baš o tome šuti, čak i subotama kada je provodio vrijeme s bakom, pa je tako, sa svojih petnaestak godina, počeo sam čitati.

Knjiga koja je Srđanu promijenila život bila je Izvor (The Source) Jamesa A. Michenera. Sve o čemu je ta knjiga govorila, o povijesti židovskoga naroda, o povijesti vjere, o borbi i žrtvi za vjeru, tako ga je fasciniralo da je poželio otići živjeti u Izrael, na što je kao sin Židova imao nasljedno pravo. To je i učinio 1995., kada je napunio 20 godina. Počeo je uz rad učiti hebrejski jezik, ivrit, kao preduvjet za ulazak u akademski sustav Izraela. Upisao je studij biblijske teologije na američkome koledžu Caspari Center for Biblical and Jewish Studies, a kada je pred kraj studija godine 2006. prvi put vodio neke goste prigodom otvaranja novoga kompleksa Muzeja Holokausta, shvatio je da posao vodiča, ili putujućega učitelja kako se ta profesija naziva u Izraelu, objedinjuje sve za čime je čeznuo od prvih stranica Michenerova Izvora. Dodatno je završio i visoku školu za turizam Sveučilišta u Haifi, položio državni ispit i dobio licenciju za rad turističkoga vodiča. Taj mu je posao, kako sam kaže, donio sve: zaradu, ugled, mogućnost da radi ono što je oduvijek želio, a to je, Srđanovim riječima, izgradnja mostova mira među ljudima, spoj modernosti i duhovnosti. Ima i divnu obitelj. Nedavno su kupili malo imanje u Novome Sadu, u Vojvodini, i počeli živjeti životom modernih, globalnih nomada, s domom tamo gdje je najljepše i najsigurnije, a s poslom na posve drugome meridijanu svijeta, u svojoj duhovnoj prijestolnici, Jeruzalemu. Eto, to je Srđan koji će nas voditi kroz Svetu Zemlju i pričati nam o njoj.

____
Razmjenjujući elektronička pisma sa Srđanom nakon povratka s hodočašća i raspitujući se o povijesti pravoslavnoga samostana na Brdu kušnje, Srđan je iskoristio priliku da još jednom posvjedoči svoj svjetonazor u kojemu se ekumenizam povezuje s kulturom dijaloga i mira. Napisao mi je da ne voli dijeliti sveta mjesta na katolička i pravoslavna, jer je to iz njegove, izraelske perspektive, nevažno. Važno je samo to da „pod svim tim samostanima i hramovima (haram, na semitskome svetište) počiva u biti sam Gospodin Krist, Ješua HaMašijah ili Ješua Ben Josif HaNocri, a on svakako nije imao na umu podjele i sukobe, nego zajedništvo među ljudima, zasnovano na samosvijesti, uzajamnome razumijevanju, poštovanju i bliskosti po načelu da smo stvoreni da budemo stvaratelji, a ne razaratelji“. Isti svjetonazor Srđan zastupa i u rješavanju izraelsko-palestinskoga sukoba, pa nam za vrijeme putovanja, osobito u Jeruzalemu, gdje u vrijeme našega boravka traju nemiri, prenosi svoje uvjerenje da židovska država mora naći rješenje za palestinsko pitanje.
- Dubravka Oraić-Tolić, Peto evanđelje, Matica Hrvatska, 2016.

Srđan Fuchs

Srđan Fuchs
Datum rоđenja:  20.09.1975 Pol:  Muški Član od:  17.07.2006 VIP izbora:  136 RSS RSS Feed