2014-11-21 17:08:23

Stiglo mi je

mikele9 RSS / 21.11.2014. u 18:08

Za dlaku je izbegao da mi se pridruži i drago mi je zbog toga. Mnogo stvari je ostalo koje će morati da obavi a vidim da mu je krenulo. Kako vidim? Vama koji ste živi ne bih mogla ni delić da objasnim pa da vam pričam sve do kraja sveta i Vasione. Ovde to nije najvažnije, govorim o njemu. Ne sećam ga se s Akademije iako je na trećoj godini bio u klasi do moje, ali se on mene sećao. Govorio mi je da sam bila prelepa devojka veselih očiju ali uzdržana, pocrvenela bi na svaku reč, na svaki pokušaj komunikacije. Manje, više, ostala sam takva do kraja života. Osetljivost

 
2014-11-21 14:16:28

Aranđelovdan

Jelica Greganović RSS / 21.11.2014. u 15:16

1509050_739030126175635_4787670069990980 

Pre tačno sto godina, na današnji dan, poginuo je Života Milenković. Na položaju Arapovac, u velikoj Kolubarskoj bici koja je tek počinjala. Života Milenković nije bio ni general, ni oficir uopšte, nije bio ni neznani junak. Bio je pešadinac. Vojnik IV čete, II bataljona XI pešadijskog puka, I poziva. Jedan od onih koje je bitka u kojoj je pao zapamtila samo kao jednog od mnogih desetina hiljada poginulih. Sahranjivanih mahom zajedno, onako kao što su sa ovog sveta i otišli.

 
2014-11-07 13:31:43

11 izgubljenih godina

krkar RSS / 07.11.2014. u 14:31

Seselj-i-Vucic-620x400.jpg

Gde će, odnosno kome će, umreti pokojni vojvoda Šešelj dr Vojislav? (Od čega će izgleda da se zna).

Da su u ovih 11 godina i 8 meseci otkako je VŠV (samo)sklonjen iz Srbije bilo Međunarodni krivični sud za bivšu jugoslaviju (ICTY-TPIY-MKSJ-TPNJ), bilo Srbija (kao nevoljko samostalna država odnosno ostatak ondašnje takozvane SRJ) imali mozga, muda, znanja, intelektualnog poštenja... odgovor na ovo pitanje bio

 
2014-11-01 18:07:24

DNO

mikele9 RSS / 01.11.2014. u 19:07

Većina od vas se dobro seća sarajevskih Nadrealista. Ipak ću vas podsetiti na jednu epizodu. Parafraziraću po sećanju.

Dr Nele Karajlić u ulozi TV reportera: Dragi gledaoci nalazimo se pred vratima jednog od solitera na Grbavici, evo pozvonićemo, pritiska zvonce, da vidimo kako žive i kako se snalaze naši sugrađani. Vrata se otvaraju, scena prikazuje ukućane, mislim da je domaćin bio Branko Đurić (?), kako glođu noge od stolica. Dobro veče, kaže Dr Nele, domaćin ne ispuštajući poluoglodanu nogu od stolice, odgovara, dobro

 
2014-10-31 07:57:03

O smislu

KRALJMAJMUNA RSS / 31.10.2014. u 08:57

Evo jednog od mnogih načina da obesmislite Blog i da ga pretvorite u oglasnu tablu.
Objavljivati  tekstove na Blogu a da je onemogućeno komentarisanje - sa donjom napomenom ili bez nje – je tužna praksa kod nekih blogera. Pokazala se kontarprodukrivnom pre svega po čitanost.
Ovo mesto se polako gasi. Gas je pušten a mi koji mislimo da idemo na kupanje pišemo posmrtne poruke. Posebno mi, naravno, koji smo pod pseudonimom, naravno, što umanjuje osećaj odgovornosti, naravno,...   

  
“P. S. Pošto nisam u prilici da sve vreme kontrolišem

 
2014-10-22 00:02:01

Nastavnici umiru

nurudin RSS / 22.10.2014. u 01:02

Данас је преминуо мој некадашњи одељењски старешина. Предавао ми је математику, сагоревао је на часу – није штедео ни себе, ни нас. Није ми био један од омиљенијих наставника, јер ми ни математика није била омиљени предмет. Једном сам плакао, толико ме је разљутио да сам плакао све време на путу од једне до друге школе, јер нисам имао стрпљења да сачекам педагога који је био у другој школи. Хтео сам истог часа да тужим наставника. Био сам седми разред, идем путем – а суза сузу стиже, јецам. Ево, сећам се тих суза и данас, али правог и ваљаног разлога за моје хистерично понашање и излив беса не успевам да се сетим. Још увек памтим његове рецепте исписане након неуспелих домаћих задатака: 3x1 вежбање дневно, пре оброка. Био је бескомпромисан. Забранио нам је да му ма какве поклоне доносимо. На крају осмог разреда, када смо изразили жељу да му поклонимо нешто за успомену, рекао је:  ,,Мени је највећи поклон да положите пријемне испите и упишете жељене школе.“ Тако је и било. Донео је преко сто ружа из сопственог ружичњака како бисмо сами направили букете за наставнице и другарице. Био је духовит. Био је посвећен свом послу. Били смо му последња генерација. Радио је са нама као да је био на почетку свог радног века – пун ентузијазма, наде, енергије. Тада нисам успевао да разумем његове методе – а из данашње перспективе бивају ми све јасније. Човек је покушавао да изгради систем који није постојао. Био је један од највећих радника које сам имао прилике да упознам. Сад разумем. Човек се читав свој радни век борио са ветрењачама. Недавно сам га срео. Рекао сам му да радим у школи, да сам сад са оне стране катедре. Само што није заплакао. Потапшао ме је по рамену, и готово посрамљено, али одлучно, посаветовао: ,,Молим те, штеди се, штеди се колико год можеш. Не вреди, не вреди...“

 
2014-10-21 06:40:14

Rezervni položaj

uros_vozdovac RSS / 21.10.2014. u 07:40

Što kaže Albicila - nema više B92. Bilo je lepo dok je trajalo. Šta je nama činiti? Pitanje koliko će portal, pa i ovo mesto da opstane, a i ako ostane ja da doprinosim još jednom Pinku - neću. Pa se mislim ili da se izljubimo ili da smislimo rezervni položaj.

Vučko, Pleskonjić i ja smo jedno načeli priču na tu temu, mislim da je vreme da podrgrejemo, ima  nekih ideja,  predloga?

 
2014-10-20 20:43:15

"Nema više b92"

albicilla RSS / 20.10.2014. u 21:43

Kažu, "gasi se poznata televizija". Kada mi je odstreljen tadašnji urednik, rešio sam - i ostvario to, da napustim zemlju. Potom sam bio glup da se vratim. Sada ... kao da je bilo nekad...

 

Деца су чудна. Мени су у ствари чудна. Јер сам на жалост одрастао. Не покрећу ме више исте ствари као њих, није ми све занимљиво, имам предрасуда. Тужно је али тако. С друге стране, ја као одрастао, уређујем свет. Не деца. Тужно је али тако. Боље би по свет било да је другачије, некако сам то схватио и кад год могу трудим се да се прилагодим њима. Ипак они боље бирају. Тако је скорије Заводљива изабрала да оде рано у вртић- чим сване. Да буде прва, пре свих другарица. Прилагодио сам се (тако што сам подржао Сунце у томе да њих две устану рано и оду у вртић у 7).

Резултат?

 
2014-10-10 11:54:58

Pomerena istorija

Drago Kovacevic RSS / 10.10.2014. u 12:54


Godinama, svakoga 20. oktobra  odem na groblje Oslobodioca Beograda.  Istom stazom u krug obiđem humke i spomen ploče sa imenima hiljada vojnika što dadoše svoj život za Beograd i osolobođenje od fašizma. Ateista sam i ne palim sveće, ali ćutanjem i mislima usmerenima ka oslobodiocima dajem svoj mali doprinos opštem poštovanju koje su zaslužili. Smatram tu kulturu sećanja svojom moralnom obavezom.

Beograd su tog 20. oktobra, 1944. oslobodile jedinice NOVJ i jedinice Trećeg ukrajinskom fronta Crvene armije. Već sledećeg dana, najpre VI lička, a onda