2016-05-23 21:36:24

Ah taj naslov!?

selica_nena RSS / 23.05.2016. u 22:36

Nego, gde ono stadoh? A da, kupac. Nije se javio jedno mesec dana. Šta da ti kažem, kako koji dan prođe, meni se malo okruni ona stena što mi pritisla dušu. Ma bre, ujutro kad oči otvorim, prvo se pomolim bogu da mi ga ne dovodi na prag. Poslednja misao pred san mi bila zahvalnost što sam još u svojoj kući. I taman kad sam se ubedila da je opasnost prošla, eto ti njega.  Doveo i ženu da gleda kuću. Kakva je bila? Šta da ti kažem, jedna nafrakana gospođa, a još joj praziluk... Nije mi se svidela, ali nije ni imala šansi da mi se svidi kad se nameračila da mi otme kuću. Dobro,

 
2016-05-22 18:54:45

Skype

jednarecfonmoi RSS / 22.05.2016. u 19:54

 jNmuTZe.jpg

 

 Kratko i jasno, kako je Skajp izmenio nase živote?

 Odjednom smo svi tako blizu, tu smo negde kao u komšiluku, pijemo čaj i kafu zajedno, sviramo, pravimo ručak uz savete.Sa bitnom razlikom da možda u tom trenutku neko sedi u Japanu a druga osoba u sred Srbije.Razdaljine, nema ih..
 Kao da nestaju gradovi i svi se spajaju u jedno mesto.
Izmislio ga je švedski gospodin u duetu sa dancem.Nije ni čudo da je sunce od početka medu ikonicama.

 
2016-05-21 20:18:04

Formular

jednatanja RSS / 21.05.2016. u 21:18

Krenem da popunjavam formular na ćirilici za dečiji letnji kamp u Srbiji.

Za one koji ne znaju, živimo u Nemačkoj.

Počnem da popunjavam IME DETETA.   Već kod prezimena mi treba koncentracija.  Dete dobilo očevo prezime.  Otac ga je dobio od poljskog predaka. Sve bi bilo u redu da poljski predak u nekom momentu u XIX veku nije odlučio da se otisne preko okeana.  Na Elis Ajlendu ga pitali kako se preziva, on im odgovori "Gczxyywski".  Nije tako rekao, ali su ovi tako čuli.  Pa su onda, željni da procesuiraju dugu kolonu sa broda,

 
2016-05-21 12:33:00

Rep, rad i disciplina

Milan Novković RSS / 21.05.2016. u 13:33

SoulMates.18754.jpg

Ako ne računamo statističke repove, sex, boks i slične đakonije, gde su neki mišići ponekad prirodno zategnuti, crni pojas deseti dan danas odnose, bar ponekom od nas u kasnijim adolescentnim godinama, oni koji umeju da nas nasmeju do bolno zategnutih trbušnih i oklolnih mišića, opuste u prirodnom osmehu pametne i kreativne osobe, bez obzira na prazne reči koje, možda, tačno znaju gde idu u svojoj nepotrebnosti, dok niko na njih ne obraća pažnju, iznenada veselo urade iracionalnu stvar, uzbuđeno skuvaju nešto dobro, pevaju do prijatnosti uz dobru muziku bez obzira na kanonično odsustvo izvođačkih kapaciteta, igraju uz ritam ako ne uz graciozno njihanje celog tela a ono bar uz oštro cimanje glavom sa prihvatljivo malim faznim kašnjenjem u odnosu na muziku, ... ima svašta, sve u svemu.

Oni što umeju da bleje sa iskrenim osmehom na licu, da se izrazim na književnom prigrevačkom (lažem, ovo sam maznuo od Beograđana).

U invaziji raznih informativnih gremlina što su donele godine blagih tehnoloških zima, svaki intelektualac (ili intelektualka, the singular includes the plural, he shall include she, and vice versa) koji drži do sebe u preletanju preko znanja koja nemamo mi, nego drugi, uz pomoć premalo proverenih obrazaca da nova znanja stavimo gde im je mesto, će prvo pokušati da uradi sve da bi se podigao na viši nivo.

Koji nivo?

 
2016-05-20 08:24:38

PALAC

G.Cross RSS / 20.05.2016. u 09:24

 

Dok sam gledao ovaj spot pomislih, eh i ljudi su mogli da budu takvi da im se palac nije odvojio.

 
2016-05-19 17:12:43

Nije namerno časna reč, nego jače od mene

zilikaka RSS / 19.05.2016. u 18:12

 stock-video-21052332-hd-video-funny-seni

Znate onu situaciju kad morate da sedite na nekom mestu, kad neko nešto izlaže, predaje, al to nešto vas ili potpuno ne interesuje i ne postoji situacija u kojoj bi vam neki od izloženih podataka dobro došao, il predavač svoj posao radi izrazito loše, pa vam je sve veći napor da ga slušate, čujete, ostanete budni.

A oči vam se same sklapaju.

 
2016-05-14 10:35:31

Beograd, pogled u cvet

jednarecfonmoi RSS / 14.05.2016. u 11:35

 jUCmTvC.jpg?1

   Jednom davno mama mi je rekla da su dvorske dame čuvale latice cvetova koje su dobijale od udvarača u malim kutijama. Kasnije sam saznala da mogu da se poprskaju parfemom. Kao što fotografija zarobi vremenski trenutak, tako latice zapamte nečiju naklonost, sačuvanu u kutijici.


   Nekog cveće voli, nekog ne. Mama je obozavala cveće, a i ono nju. Sve joj je uspevalo. I sve bi bilo u redu da me jednom nije probudila u šest da vidim kako se "otvorila" ruža.

 
2016-05-13 20:32:52

Poze od bronze

docsumann RSS / 13.05.2016. u 21:32

OakBronzed.jpg

 

Što manje treniram to više imam potrebu da pišem o weightliftingu. Kao da se opravdavam pred samim sobom... samom po sebi. Kad bih bar znao da je ta uzročnost dvosmjerna  kolko danas bih prestao da pišem ... No ne znam. Prestanem ja na dan-dva,  al' ništa ...

 
2016-05-11 10:02:45

SOCIJALIZAM 21. VEKA

G.Cross RSS / 11.05.2016. u 11:02

_89641464_emailbed_cut.jpg

 

Opšte je poznato da Francuska ima najkraću radnu nedelju ( 35 sati ) i da im je pauza za ručak najduža.

Kao da to nije dovoljno, večni beskrajni štrajkovi budžetskih institucija ( železnica, gradski saobraćaj, bolnice, škole ) dovode nenavinute strance u Francuskoj do ludila.

I na kraju beskorisni pokušaji zaustavljanja istorije,  kao na primer violetna borba taksista protiv Ubera .

 
2016-05-06 22:35:24

A dobar naslov? Hmm...

selica_nena RSS / 06.05.2016. u 23:35

Ej, s mukom smo tu kuću pravili. Znaš kad radiš nešto što ti se ne mili, pa sve ide naopako. Mića pogodio gradnju s nekim majstorima Crnotravcima, kaže nema boljih, al’ stalno nezadovoljan. Ma znaš kako to ispadne kad nisi tu da nadgledaš, a on pedanterija, ne može da podnese fušeraj. Jednom ih nater’o da ruše pregradni zid, kaže iskrivili ga. I neka je, samo mene znoj obliva kad pomislim kol’ko je para stucano u ništa.Tim majstorima nisam  kuvala, a k’o da jesam, tol’ko mi bilo teško. Išli deca i ja da pomažemo i da uštedimo neku dnevnicu što bi plaćali fizikalcima i šta da ti kažem? Naradimo se k’o sezonci, iskilavismo se od posla, a on i dalje nezadovoljan. Opet se uvalismo u kredite, rasprodasmo ono njiva što je ostalo posle svekrve, ali ta kuća k’o rupa bez dna. Završetak ni na vidiku, a mi više nemamo šta da prodamo, nemamo gde ni da se zadužimo. Stadoše radovi, a moj Mića sačuvaj bože. Ne spava, ne jede, samo puši i uzdiše. Vidi i on da se zeznuo, ali ne zna kako da se uzvuče.