2015-05-07 15:51:23

Prebiti ministra

Neven Cvetićanin RSS / 07.05.2015. u 16:51

Nasilje je konstanta ljudske istorije. Od pećinskog doba sve do doba lasera i svemirskih brodova. Ljudski rod je možda napredovao u tehničkim postignućima i otkrivanju univerzuma, ali su mu navike ostale nepopravljivo iste. Nasilje je nekad stihijsko, kao u doba kada su se jurili čopori naših šarmantno violentnih prapredaka. Nekad nije i ne mora da bude. Država kao institucija je izmišljena upravo zato da nasilje ne bude stihijsko, već da u njemu bude reda i da njega budu pošteđeni oni koji hoće da mirno žive i rade, a da se nad svima drugima primenjuje uz pomoć pravnih obrazaca i po zakonu. Pravna država je jedno od najvećih dostignuća civilizacije. Država kao šerif. Ugledni ljudi sa kredibilitetom kao sudije, ne u svoje lično, već u ime sistema. U takvom sistemu bilo ko, šta god mislio o nekome drugome, mora da drži ruke u džepovima, a da "pesničenje" ostavi državi. U Srbiji su u proteklih nekoliko dana napadnuti u malom, tipično našem, lokalnom, pesničenju jedan ministar (Tasovac) i jedan pomoćnik ministra (Šuvakov) i, ako je verovati medijima, izvukli su deblje krajeve. Ima onih koji se slade, ima onih koji se groze, ima raznih mišljenja, jer mi - ko mi - o svemu mislimo u sto kolona. Međutim, šta god ko mislio - ovo je jako loše za sistem. Koji upravo muku muči, već bezmalo decenijama, da se legitimiše kao sistem u pravom značenju te reči. U kojem će se svi građani osećati sigurno.

 
2015-05-05 15:56:15

"Praslikar" u Ciglani!

bocvena RSS / 05.05.2015. u 16:56

11187367_804361086327244_820366402183677

 
2015-05-01 10:17:35

Maks Veber, navijači i država

Neven Cvetićanin RSS / 01.05.2015. u 11:17

Maks Veber, jedan od najčuvenijih sociologa, definisao je državu kao entitet koji ima „monopol na legitimnu upotrebu nasilja". Veber je preko noći postao popularan u političkoj eliti Srbije i naši političari novoga doba se često pozivaju na njegove uvide, jednako kao što su se „starovremenski" političari u doba komunizma pozivali na Marksa. Kako ne bismo sa Veberom prošli kao sa Marksom, od koga smo uzeli ono što nam je odgovaralo (teza o diktaturi proletarijata), a odbacili ono što nam nije odgovaralo (teza o emancipaciji društva i pojedinaca), valja da Vebera pročitamo ozbiljno, kada nam je, eto, on, trenutni ideološki uzor. A Veberova glavna teza je pre svega ona o državi kao „monopolu na legitimnu upotrebu nasilja", a svi ostali „protenstantizmi" su tek meko tkivo njegove teorije. To praktično znači da za Vebera samo i isključivo država može da koristi fizičku silu na legitiman način, a da bilo kome drugome nije dozvoljeno kamenčić da baci na drugoga čoveka sopstvenom (samo)voljom. Jer je takvo nasilje nelegitimno i, shodno tome, mora biti od strane države sankcionisano.

 
2015-04-13 18:17:52

Sećarnik: `48.

Dr M RSS / 13.04.2015. u 19:17

Prvi radni dan u Narodnoj banci, posle tolikih godina, Radi je ličio na početak nekog filma u kome glumica zaspi  u 1938., na peščanoj plaži rajskog ostrva, sa livrejisanim poslužiteljem koji je vodi do radnog stola, čajem i sendvičima koje raznosi servirka u 11 sati, u kancelariji sa tepisima i lusterima...pretapanje...i budi se na goloj hridi na obali sivog, ledenog mora, u Radinom slučaju u prizemlju zgrade Poštanske štedionice na kojoj su još rupe od metaka,  na uglu Cvijićeve i Kneza Pavla koja se sad zove 29. novembra, u velikoj

 
2015-03-28 21:39:41

Sećarnik: Plan

Dr M RSS / 28.03.2015. u 22:39

Nije život samo plakanje, čak i kad prolazi u sivom Beogradu `47. Osuše se suze. Bio je već treći mesec  u kome su dogurali do prvog bez pozajmica, Branko P...... , pasionirani fotograf, često je dolazio da slika Mišu (Miša sa medom, Miša sa belim šeširićem, stotinu slika budućeg genija kako prelistava knjigu) , sve dok ga Rajka, posle petominutne dremke u ćošku, ne bi podsetila da I oni imaju dete kod kuće pa bi oboje uzjahali Brankov motor I odjezdili niz Varšavsku. Njihovog sina, Banetovog imenjaka, skraćeno zvanog

 
 
2015-03-12 21:28:46

Vašar hipokrizije

freehand RSS / 12.03.2015. u 22:28

Ovog jutra, 12. marta 2015. godine blog b 92 osvanuo je bez ijednog teksta o njemu. Nijednog. Kao da je Zoran Đinđić dočekao smirenje i kao da više nije važno.

djiki.jpg?w=529

A tog jutra, 12. marta 2003. Demokratska stranka imala je jednocifreni procenat podrške u biračkom telu. Zoran Đinđić i manje, verovatno. Stranka je bila Žuto preduzeće i agentura, on sam mnogo više od toga. U zavisnosti šta se čita, gleda ili sluša mogao se, kroz opise i optužbe zahvatiti pun krug: od levičarskoig lunatika do liberalnog dželata. Nemačkog čoveka i agenta CIA do novootkrivenog velikosrpskog nacionaliste i šoviniste. 

 
2015-02-25 21:49:08

Sećarnik: Sudbina

Dr M RSS / 25.02.2015. u 22:49

Čovek kome je Rada otvorila vrata, negde pred podne, bio je, tačno onako kako ga je Tonka opisala, suv, crnpurast, omanji, sa kapom koju je gužvao u ruci, kao da je došao na vrata da nešto moli. Oči su mu bile sitne i tužne a izmedju tankih usana provirivali su žućkasti zubi okorelog pušača. Rada ga je gledala nepoverljivo iako neznanac nije izgledao kao skitnica, košulja je bila čista a široke pantalone ispeglane, mada ne baš tog jutra.

„Gospodja Rada P........“?, upitao je tihim, dubokim glasom , dostojnim basovske  arije u operi. Zastao

 
2015-02-14 19:53:35

Sećarnik: April u Beogradu, `46.

Dr M RSS / 14.02.2015. u 20:53

Na neki način, šivenje Banetovog novog odela postalo je i politički čin. Krojač  je lako odabran, bio je to jedan od onih najboljih, koji mogu da izvuku odelo za čoveka visokog preko metar i 80 iz tri metra štofa. Izbor materijala je bio daleko složeniji čin.

„Kad ne znaš šta ćeš, kupi najbolje“, predlagao je Pera. „Nabaviću Ti kod Engleza pravi engleski štof, i ne mora da bude samo tri metra, 10-20 santimetra više, da bude i za široke revere i za manžetne“.

„Ih, bre, Pero, pa da me odma` proglase za engleskog špijuna, je

 
2015-01-13 09:55:09

Sećarnik: Novo odelo

Dr M RSS / 13.01.2015. u 10:55

Čudan niz naoko nepovezanih dogadjaja doveo je dotle da je Bane, u proleće  `46., dobio novo odelo.

Prvo ga je, jednog sumornog novembarskog jutra, šef pozvao u kancelariju, zaverenički zatvorio vrata koja, inače, nije zatvarao i, sve u pola glasa, saopštio  da napušta mesto Predsednika zadruge.

„Teraju me. Nisam im po volji, hoće da nameste onog Boru šnajdera, on je sad njihov, a onoliko pričao...ma znaš šta je sve pričao, te bašibozuk, te lenštine i nikogovići, e, sad se pere tako što će da zatvori  Zadrugu, kao, svi mi kapitalisti, vlasnici