Potpuno nezapaženo prolazi vest da je "zamrznut" sporazum MMF-a i naše vlade. Pojavilo se tek nekoliko anonimnih službenika u pokušajima da to prikažu kao nešto što ne donosi posledice i da će već koliko do leta stvar biti kao što je i bila. Sneg i led su jedina srpska, uspešno nametnuta tema i mediji na to koriste dve trećine vremena u informativnim emisijama.

Odlazak MMF-a znači zapravo da ostajemo bez poslednjeg mehanizma i poslednjeg sredstva kontrole naših javnih finansija. Šta to znači, tri meseca pred izbore, nije teško pretpostaviti. Znači da će Vlada i vladajuće stranke nemilo trošiti novac poreskih obveznika u pohodu na glasove.

Nas Britance prati glas da o vremenu volimo da pričamo detaljno i u svakoj situaciji. Medjutim, siguran sam da bilo koji razgovor koji se odvija u Srbiji ovih dana sa pravom ima vremenske prilike kao jednu od centralnih tema. Svedoci smo dramatičnih slika iz zavejanih gradova i opština, i borbe gradjana i komunalnih službi da se stanje normalizuje.

Uprkos lošim vremenskim uslovima i vanrednoj situaciji, odlučili smo da ne menjamo neke ranije fiksirane poslovne planove. U nedelji u kojoj je Nj.K.V. kraljica Elizabeta II obeležila svoj Dijamantski jubilej (60 godina od dolaska na tron) simbolično smo pokrenuli i proslavu našeg važnog 'lokalnog' jubileja - 175 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju Velike Britanije i Srbije.

Pisanje oko Železare se do sada svelo na to zašto je vlada "kupila" železaru za 1$. Nekako mi se ne čini da je to pravo pitanje. Pravo pitanje je zašto su nam Amerikanci prodali železaru za 1$. Nama, građanima Srbije, poreskim obveznicima.

Pozvali su vas na razgovor za posao, imate dobar CV, odlične preporuke, potrebno iskustvo. Puni samopouzdanja odlazite na razgovor. Posle nekoliko pitanja vezanih za vaše sposobnosti, znanja i iskustva, dolazi ONO pitanje.

A imate li vi decu?

Pričana je o njoj anegdota kako je Tito reč "grožđe" razumeo kao "gvožđe", pa je naredio da se ona napravi, a teoretičari zavere su pričali kako nam je pokojni premijer ubijen zbog nje. Ne verujem ni u prvu ni u drugu priču, ali se dobro sećam da smederevska železara nikada nije radila u plusu, od njenog nastanka pa sve do dana kada ih je kupio US Steel. Amerikanci su od nje napravili profitabilno preduzeće, a država je pre toga morala da železari otpiše ogromne dugove koji su se stvarali godinama.

Cini mi se da ima nešto duboko nepravedno u načinu na koji funkcioniše naplata tzv. muzičkog dinara u Srbiji danas.

Zamislimo npr. da se ne radi o muzici nego da, recimo, postoji neka firma koja proizvodi usisivače. Usisivače u firmi ne kupuje dovoljno ljudi, pa se onda ona doseti da građanima svoje usisivače šalje poštom. Ne onima koji su naručili, ne onima koji ih traže, ne onima kojima treba, nego svima, ali onako baš svima koji imaju poštansko sanduče i adresu na koju se usisivač može poslati. I onda ako se vi prevarite, pa uzmete taj usisivač koji vam je stigao (iako ga naručili niste) i krenete njime da usisavate, oni se pojave i traže vam da platite što ste usisavali njime i da plaćate svaki put kad usisavate njime.

Nije valjalo prvi put. Ne valja ni sada. Pad cena nakretnina ne treba sprečavati. On je u interesu građana.

Uzimati od poreskih obveznika koji zarađuju minimalac i poklanjati ljudima koji zarađuju do 150.000 dinara mesečno je nemoralno. Nisu vaše pare.

Da li poznajete nekoga ko ne koristi mobilni telefon? Verovatno ne ili veoma mali broj njih. Ali zato sigurno poznajete mnoge koji sobom nose i po dva (jedan privatni, drugi službeni), pa čak i tri telefona. Sprava koja se masovno pojavila u našim životima pre 10, 15 ili najviše 20 godina, postala je toliko neizostavna, da se ponekad zapitamo: Kako smo mogli da živimo bez mobilnog telefona?

Mogu se videti različite, često zanimljive situacije, a anegdote su brojne. Da izdvojim jednu staru: neki kažu da je jedno vreme Crna Gora važila za zemlju sa najvećom penetracijom mobilnih telefona na tržištu (skoro duplo više mobilnih telefona nego stanovnika). Stvar ponosa i statusa je bila imati barem jedan mobilni telefon. Ali i konfiguracija terena je doprinela tome da mobilni telefon postane vrlo popularan.

Evo jedne zanimljive ideje iz bratske nam Rusije!

Uz moju ogradu od bar dvostruko politički nekorektne formulacije (pri čemu je bitniji onaj njen deo koji sugeriše čišćenje od nosilaca gluposti, a ne samo od gluposti, mada je, hm, i ono prvo često potrebno na civilizacijski prihvatljiv način kada ti nosioci civilizacijski neprihvatljivo ne žele da išta menjaju nabolje), braći Rusima i bratu predsedniku, a budućem starom-novom premijeru moram da čestitam na ideji za to luftiranje propisa i praksi, sa iskrenom željom da im promaja ne zalupi prozor, pa da od luftiranja ne bude ništa, baš kao što se sečivo naše "giljotine propisa" negde pri (škripavom) padu zaglavilo, a i onaj njegov niži kraj, ako se i približio bar nekoj od glava stoglave birokratske aždaje, nije mogao ni da je ogrebe, jer je neko "zaboravio" da ga naoštri.

Autor: Davor Džalto

Situacija u Evropi danas je veoma dinamična, složena, zanimljiva i zabrinjavajuća.

Period mira, stabilnosti i prosperiteta, što sve jesu ideje u osnovi Evropske Unije, danas je, čini se, bar privremeno prošlost za najveći broj zemalja kontinenta.

Veoma je teško razaznati tokove i značenje istorijskih događaja u trenutku u kome se dešavaju. Smisao stvari se obično vidi samo iz budućnosti, kada smo u stanju da sagledamo ono do čega su određeni događaji doveli, ukoliko pri tome ne zaboravimo same te događaje i njihov kontekst.