odrastanje u saveznoj državi virdžini

 
devojčica sa šibičičicama

 
Već sa devet ili deset godina, jer period pre vezan je samo za pelene i sline, postala sam iskrena izvođačica, kao čuveni izvođači radova, ceremonijalne magije. Bilo je tu svega, aromatičnih sveća kojima sam palila mirišljave papiriće, nehigijenski trend među devojčicama tih godina, indijskih štapića dogorelih ispred malih oltara od štapića sladoleda koje sam revnosno sakupljala ali nikada nisam poslala kako bih dobila stan ili auto. Zatim ozbiljnijih momenata s eteričnim uljima lavande i limunovog drveta ispred malo većih oltara, posvećenih punjenim životinjama, sve do otkrića tamjana. Ako bih htela da odredim početak mojih psihodeličnih iskustava, to je definitivno miris smole za kađenje. U jednom periodu života mi se toliko svidelo da idem u crkvu, verovatno zbog zadovoljavanja olfaktornih pobuda, da su moji inače pobožni roditelji kao i moje starije sestre, bili ozbiljno zabrinuti. Počela sam da volontiram, labavo uzevši, kao neki crkvenjak. Nemam pravu reč za moju tadašnju poziciju u hramu božijem pošto nije predviđeno da devojčice osnovnoškolskog uzrasta služe u crkvi, bilo čemu, ali lokalni paroh je bio meka duša, što bi sam za sebe rekao. Na sve to valja dodati da su mantijaši, naročito oni s fakulteta, bili na lošem glasu po pitanju malih dečaka, dok su za devojčice ipak čekali da odrastu i da im porastu sise, pa da ih skidaju, recimo, njihovim studentima, koliko mi je poznato iz sredstava javnog informisanja. Ne znam koliko vas su posvećeni vernici ali istina bi trebalo da bude i vaša vodilja.   
 
 
 
 
2021-01-20 14:29:37
Društvo| Hronika

Aska i Vuk

angie01 RSS / 20.01.2021. u 15:29

images?q=tbn:ANd9GcR33r0Sm5XW0tHCaVhkDgeWI495CmSuXcaF8g&usqp=CAU
 
 
 

25. novembar

127655321_10221047987404157_5124975233415126061_o.jpg

Kola idu pravo prema mom šatoru. Primirila sam se, skoro i ne dišem, kao da bi to moglo pomoći da me vlasnik ovog imanja, koji je u njima, ne primeti. Samo kad bi okrenuo auto tako

 

Може и оно у множини - „А шта су чекале до сада?!“ 

Ових дана српску јавност потреса случај силованих и на друге начине напаствованих девојчица, девојака у глумачкој школи неког лика који је вешто злоупотребио образовање, религију, уметност ... и, изнад свега, нежно младалачко поверење - како би реализовао своје изопачене склоности.

 

Kada sam, svojevremeno, pisao tekst o neurozama sumornih nedelja. nisam mogao ni pretpostaviti da će doći vreme kada će  nam i svi ostali dani u sedmici biti prilično neurotični. Naravno, to nisu mogli znati ni čuveni psihijatar dr Lajoš Ferenci, a ni štovani slobodni umetnik Reže Šereš. A, evo, prokleti virus je učinio svoje. Radimo od kuće, radimo on line, ne izlazimo, ne družimo se... i što je najgore ne dodirujemo se, ne kontaktiramo... na distanci smo. Sećate li se, npr, kada ste poslednji put zagrlili one koje volite i koji su vam bliski - majku, oca, dedove, bake, braću, sestre, unuke, prijatelje, ljubavnice....? Čini se da umesto neuroze sumornih nedelja, gotovo čitavu prošlu godinu možemo govoriti o neurozi svih sedam dana u sedmici.

Davno napisan test o neurozama sumornih nedelja prenosim u celini, tek toliko da se podsetimo koliko je nekada život bio jednostavniji - ljudi su samo nedeljom bili pomalo neurotični.

 


Pitanje je postavljeno veoma davno, oduvek je to bilo u fokusu a posebno je postalo važno pre vek ili dva kada je ono što bi se nazvalo začetkom građanske klase osvojilo pravo da glasno kaže šta misli i to sa svoje parcele kao njen vlasnik. Takođe, kapital je postao dostupan svima koji su bili sposobni da se njime bave i stiču ga, kao manjina, osvajajući sve više prostora kao vlasnici pre svega. I onda je pitanje postalo bitno i tražilo je odgovor: ko je stvarni vlasnik grada a u nastalom, ovom vremenu biva od najvećeg značaja i obeležava epohu u kojoj grad i svet opstaju. Prema knjigama u katastru jasno je naznačeno ko je vlasnik čega u gradu, zgrada, zemljišta, puteva, žica za struju i onih cevi što vodom opslužuju ili onim drugim što prljavštinu odnose i sa tog aspekta sve je jasno, dobro, skoro sasvim jasno jer uvek ima nekih začkoljica oko imovine. Naime, katastar kaže ko je vlasnik kuća, placeva i svega što jeste proglašeno privatnom imovinom pojedinih građana ili nekih firmi pa je nastao i pojam privatnog interesa.

 
2021-01-17 16:17:47
Život

Čele

mikele9 RSS / 17.01.2021. u 17:17

Na FB jedan moj kolega je objavio da mu je njegov otac koji je isto studirao na Akademiji likovnih umetnosti, osamdesetih godina rekao: Više neću da idem u Cvijetu Zuzorić, muka mi pripadne kad čujem ijekavštinu! Naravno da svako ima pravo na svoje mišljenje ali me čudi da njegov otac nije znao da je Vuk Karadžić govorio i pisao ijekavicom! Glupavo, šta reći. Citiraću Njegoša:

Lipo, ljepo, lepo i lijepo, bilo, bjelo, belo i bijelo-

listići su jednoga cvijeta, u pupolj se jedan odnjihali.

Kad bijasmo đeca, često smo ljeto provodili

 
2021-01-17 07:59:05
Društvo| Obrazovanje

Besplatni udžbenici

niccolo RSS / 17.01.2021. u 08:59

Jedna od retkih tema u poslednje vreme koja nema veze s koronom ili sveprisutnim političarima jesu udžbenici koji su besplatno dostupni na sajtu Fondacije „Alek Kavčić“. Kavčić je inače bivši đak Matematičke gimnazije i profesor na Karnegi Melon univerzitetu u SAD, dok je cilj njegove fondacije obezbeđivanje besplatnih udžbenika za osnovce u Srbiji.

 

Prvi udžbenici okačeni na sajt su udžbenici za treći i sedmi razred u izdanju Zavoda za udžbenike.

 
2021-01-15 19:36:55
Društvo| Moj grad| Politika| Život

GRAĐANI ILI PODSTANARI

Đorđe Bobić RSS / 15.01.2021. u 20:36

394-PODSTANARI-U-SVOM-GRADU-F-2-1024x487.jpg

 
2021-01-15 10:27:11
Društvo| Moj grad| Umetnost| Život

Radovi

FINAL ROUND ART RSS / 15.01.2021. u 11:27

Ta rupa postaje sve veca. Molim te pozovi Ljubu.

Tako to moja cura radi. Vidi problem, odmeri snage, iskoristi resurse. 


Uzmem pozovem Ljubu. 

Ljuba dolazi, pogleda rupu i odmahnu glavom. Ako se bude sirila pozovi me, ok?

Naravno. Sta drugo da kazem. Hocu, ukoliko ista primetim.


Prolazi su dani, nisam ni obracao paznju dok me Iva nije pozvala u predsoblje i rekla da je zid zinuo. Bio je govnjiv dan. Jedan od onih kisnih, pracen grmljavinom, gomilom posla i detetom koje trazi dodatnu paznju. U tudjim pesmama zidovi cute, u nasoj zinu, ne pustaju

 

Da me ne shvatite pogrešno. Možda sam ja manjina manjine, ali imam utisak da sam stranac.

Stranac na planeti Zemlji.

Stranac u zemlji Srbiji.  

Jedan "Stranac" završio je na giljotini, valjda neću i ja.....digresija...sklon sam tome nešto večeras.

Imam visok prag tolerancije. Razumem da je komplikovano, ili nemoguće svima objasniti sve. Razumem da se mora biti čvrst i radikalan ponekad, ali vredja me, jako me vredja , svaka laž?

Nemojte me lagati zaboga! 

Ovde, na ovom blogu, upoznao sam  bisere.

Nisam ih  dostojan, ali

 
 
2021-01-12 05:25:15
Kultura| Literatura

Tajm-aut za NIN-ovu nagradu

amika RSS / 12.01.2021. u 06:25

 

ТАЈМ-АУТ ЗА НИН-ОВУ НАГРАДУ

Понавља се прошла година

Неколико писаца, потписника прошлогодишњег бојкота Нинове награде, одлучило је да и ове године не дозволи да њихове романе вреднује исти жири, пренео је Телеграф.рс.

 
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana