2015-03-24 12:48:51

došo šejtan u sarajvo

elis RSS / 24.03.2015. u 13:48

 

Nedavno sam se opet ukoričio, zbirkom satiričnih vinjeta došo šejtan u sarajvo. Bez trunke kurtoazije, moram pohvaliti izdavača, TKD Šahinpašić, za hrabrost da iskorači iz konvencionalnosti i pristane na objavljivanje ovog štiva, na više načina neobičnog.

 
2015-03-21 09:28:22

шљивик у хуму

elis RSS / 21.03.2015. u 10:28

знател ви, драга џецо, да сам ја некад више волио циеџену шљиву нег циеџену лозу? а сачу вам исприповиедат и како се та моа љубав прометнула и изокренула. једном сам ја, а билое то таман оно задње љето прие овог нашег задњег рата, шврљо по околини стоца. фин је то вакат био, нема барикада а камол минских поља, што би се рекло могое инсан на клупи у парку спават. те сам ја волио поранит и устат зором, попит кахву у уни па пут подноге баш ко онај рахан штое окрето нож на камену кад не би знао у ком правцу треба поч. само што ја нисам окрето нож јер да неволим хладно оружие веч бих окрето упаљач док кахвенишем. па џе упаљач покаже тамо се и ја запутим

 
2015-03-13 16:47:57

Čovek kao homo-ne-ekonomicus

Goran Nikolić RSS / 13.03.2015. u 17:47

Dramatične promene koje dolaze, najsnažnije posle neolitske i industrijske revolucije, će suštinski da redefinišu prirodu naših ekonomskih (i društvenih) interakcija. Transformacija će uklјučiti revolucije u biološkim, nano i digitalnim tehnologijima, zajedno sa socijalnom revolucijom koja će bitni umanjiti geografske i kulturne barijere. Ono što je razlićito je da će za razliku od prethodnih transformacija ova uklјučiti fundamentalnu promenu naših ekonomskih i društvenih odnosa.
Uobičajeno, ekonomisti smatraju da je svako homo-economicus: dakle, ponaša se u skladu

 
2015-02-26 09:23:16

1000

freehand RSS / 26.02.2015. u 10:23

... dana sa našim Predsednikom, Tomislavom Ignjatom Nikolićem, bajčetinskim Glembajem.

 

rsz_tomislav_nikolic_1392505745_446153.j

 

Čestitam svima koji slave.

 

U brzom čitanju jednog članka o ključnim idejama zapadne filozofije dođem do dela gde spominju Žižekovo tamo-negde gunđanje na temu šireg i pasivnog prihvatanja poraza marksizma i kapitalizma, gde bi on prvi poraz preispitao, a drugi iskoristio.

Uopšte mi nije potrebno da idem i tražim šta je on i gde napisao - tj nisam imao vremena - da bih u toj jednog rečenici prepoznao i veliki deo svog sentimenta.

Od marksizma, preko komunizma do Zvezadnih Staza.

A kako me je komunizam doveo do zvezanih staza tu su odjednom i rituali, kojih je serija prepuna u što igri mašte, a što pokušaju da se iz tog nekog budućeg lepšeg sveta ne zatre ljudska jednačina, da ono što nam je lepo i uzbudljivo do te mere da nam dotiče efemernu egzistenciju na ritualan način -iracionalan do nivoa gde ne da se uzročno-posledične veze potpuno gube nego, u stvari, nema ni mesta gde bi se udenule - ne bude isto tako efemerna pojava čije će tragove buduće čovečanstvo samo prebirati po nepreglednom moru istorijskih zapisa. Ili će dede i babe roboti prepričavati unucima robotima.

6a0e834ed8.jpg 

Pa onda pročitam članak koji kaže da je nama privrženost ritualima evolutivna osobina, čak toliko jaka da ajd, za odrasle bi se reklo da se radi samo o pripadnosti grupi, i potvrdi te pripadnosti, a grupa je važna, ali kod dece, malecke, su primetili dobrim delom neobjašnjivu pristrasnost u kopiranju i izvođenju radnji i rutina koje su negde videli, a kod kojih uzročno-posledičnost njima nije jasna ili vidljiva. Rutine koje razumeju nisu toliko interesantne.

 
2015-01-22 08:55:57

Vrata percepcije

bocvena RSS / 22.01.2015. u 09:55
Ceo život ih priželjkujem.

Sa njima su mi svi uvek bili lepi. I deca, i žene i muškarci. Posebno muškarci:) Čovek bi očekivao da studentkinja književnosti/bibliotekarka oćoravi na vreme. Ali neee! Meni je trebalo punih 45 godina života, stotine knjiga i 10 godina buljenja u računar da ih se dokopam.
Od juče sam ponosna vlasnica nekih fensi šmensi crvenkastih naočara za čitanje! I siromašnija sam doduše, ali prava ljubav nema cenu!
 
2015-01-10 17:41:06

O ", ali"

little_radojica RSS / 10.01.2015. u 18:41
Структуру и садржај овог света оваквог какав јесте и какав ће још дуго, дуго бити, немогуће је описати без - ", али". Кад бисмо били сасвим искрени, и према себи и према другима, ретко која реченица би могла да нам прође без ", али". Што се природних појава тиче - још и некако, што се друштвених појава тиче - скоро никако. И не треба се брецати на оне који ", али" употребљавају, већ треба пажљиво слушати све што долази после разних ", али". У једно сам сигуран (, али - ви не морате бити!), људи којима је искрено стало до ", али", који умеју да се принципијелно и истрајно придржавају ", али" би то исто урадили и кад држе пушку  уперену у некога. Рекли би: ", али да ли ће смрт овога у којег сам уперио пушку имати икаквог смисла?". 
 
2015-01-01 17:56:16

Molim da na ovom blogu ne dolaze

razmisljam RSS / 01.01.2015. u 18:56

               Dakle, dvojac bez kormilara ( a bojim se i bez kompasa:(  /Objašnjenje sledi na kraju teksta. /):


               Kada nas je razmišljam angažovala da joj gostujemo na blogu, dugo smo razmišljali na koji način možemo da poboljšamo njeno blogovanje našim gostovanjem. Na kraju smo se složili da je razmišljam mnogo fina, svima poželi dobrodošlicu u svoje blogodvorište i sve tako.
               Naravno da je odmah postalo jasno da moramo da uradimo sve što je u našoj moći da unapredimo njeno blogovanje. Pre svega tako što će da zabrani pojedincima, grupama i veštačkim inteligencijama da dolaze na njen blog.

 
2014-12-12 22:38:48

Pljevlja, "Lovćen" i Dire straits

freehand RSS / 12.12.2014. u 23:38

Dere se neko... Neka budala se dere. Mora biti da je budala. U stvari - dve budale, najmanje. Pročkiljim na jedno oko i pogledam na sat na kaseti koja mi je pored glave: pola šest. 

PA POLA SEDAM IM MAJKI MAJČINIH DA IM MAJKI ...


O jebem ti život i svet u kome se budale svađaju nedeljom u pola šest kad će truba tek za pola sata?! Vidim da su još neki poustajali I gledaju kroz prozor scenu koja se odigrava ispred paviljona: dvojica se, otimajući se oko nečega što ne vidim onako podignut na lakat , psuju na stranom jeziku.  
„Šta je ovo, koji im je qrac?" - pitam.
„A ništa, treba drva da se cepaju." - sležući ramenima kaže mi nepoznati, plećati momak.
„Mmmm, znam." - kažem pokrivajući se po glavi. „Niko neće... Pa i ja bih nekom jebo mater da me sad na ciču istera."

Pogleda me sa smeškom. „Ma jok  Oni se otimaju za sekiru. Slovenci." - slegne ramenima. - "Ustaju u pet da bi se domogli sekire."
Tog dana sam saznao da su nas u goste primili pripadnici odeljenja alpskih izviđača. Ili čete, možda. Nisu baš svi bili Slovenci, a samo su šestorica bilo reprezentativci u  nordijskim disciplinama. Nisam ni zano da se Jugosalvija takmiči u nordijskim disciplinama?! Čak ni da je cepanje drva zorom po ciči jedna od njih. 

pecka_50_Copy.jpg

 ...

 

живио једном, драга џецо, у градичу зеници неуспоредиви пианица и пропалитет коег су звали симо мрак. симое био толко приљежан и марљив у свом пропаличком и пианичком послу да би га комотно могли звати узоритим, толикое био супериоран спрам оне нај чешче врсте пропалитета и пианица, оних без стила и особитости, да некажем персоналитиа

симое чак и у пиесму ушао, матере су своу не послушну и за учење лиену џецу препадала стиховима - ако ниси добар џак одвешчете симо мрак