2015-08-07 22:03:46

Može li se "napraviti" sportski genije?

jedi-knight RSS / 07.08.2015. u 23:03

 ff_mindgames2_m.jpg

 

Pogleda uprtog  negde između koša i odbrambenog igrača koji ga čeka u odbrambenom stavu, rašinerih ruku, dok u reketu sevaju laktovi u borbi za prostor, naizgled ležerno tapše loptom negde u visini desnog kuka. Najednom, zamahuje čitavim telom kao da će loptu baciti negde desno, preko tribina, dok mu pogled fiksira neku tačku negde dole, u visini nečijih patika, iskoračije levom nogom i celo telo okreće u pravcu bacanja, slika se zamrzava, svi zastaju i gledaju imaginarnu putanju lopte - negde desno, možda van terena. U tom zamrznutom trenutku sledi sasvim neočekivan pas o zemlju, negde levo, kroz sredinu reketa i šumu nogu. Lopta udara u pod i zamrznuti kadar kreće, ovaj put ubrzano. Niotkud, utrčava igrač, po levom boku, lopta mu sama ulazi u ruke, skače i …. i veša se o obruč uz ovacije čitave hale. 

 
2015-08-04 19:30:35

Dileme budućnosti

Dragan Pleskonjic RSS / 04.08.2015. u 20:30

Prošle nedelje, grupa stručnjaka iz oblasti veštačke inteligencije i robotike pozvala je na zabranu ofanzivnih autonomnih oružja (engl. offensive autonomous weapons), tvrdeći da bi globalna trka u razvoju oružja baziranih na veštačkoj inteligenciji (engl. Artificial Intelligence) mogla dovesti do jeftinih robota koji se mogu anonimno angažovati da ubijaju hiljade ljudi. Međutim, drugi kažu da bi zabrana autonomnih oružja bila uzaludna, jer neće sprečiti postojanje takvih sistema i, štaviše, određena robotizovana oružja bi mogla zaista ostvariti bolje rezultate od naoružanih ljudi u borbi, što bi rezultiralo manjim brojem žrtava.

 

Pre skoro tri i po godine pisao sam ovde o tada otvorenoj javnoj raspravi povodom Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Tada zakon nije donesen. Prema današnjoj informaciji na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u periodu od 3. jula do 23. jula 2013. godine sprovodi se javna rasprava o (novom) Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti.

Ovim zakonom se uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i određuju se nadležni organi za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite.

 

kao što sam pokušavao da nagovestim u nekim ranijim mrežnim unosima, moje mišljenje da je Srbija neslobodna od svog komunističkog, titoističkog nasleđa, i da je to sprečava da se integriše pravilno i lepo, recimo poput jedne Češke ili Slovačke, na Zapad, da očuva svoj slovenski identitet a da opet pametno žongleriše na vetrometini interesa, kao jedna mala zemlja i poklekla ekonomija na putu kojim gaze Supersile. kada mislimo o Zapadu koji nas tlači, treba misliti, pre svega o sistemu koji tlači eksjugoslovenski, udbaški, ulizički kvazikomunistički sistem.

 

 
2015-06-08 00:33:04

lepa vest, Erdoğan sucks a blow

Srđan Fuchs RSS / 08.06.2015. u 01:33
Turkish voters delivered a rebuke on Sunday to President Recep Tayyip Erdogan as his party lost its majority in Parliament in a historic election that ended, for now, his ambition to rewrite the Constitution and expand his powers as president.
It was also a significant victory to the cadre of Kurds, liberals and secular Turks who found their voice of opposition to Mr. Erdogan during sweeping antigovernment protests two years ago.
 
Turski birači su zveknuli šljagu u nedelju Predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, budući da je njegova partija izgubila većinu u istorijskim izborima koji su okončali, zasad, njegovu ambiciju da prepravi Ustav i proširi svoje predsedničke moći. To je takođe značajna pobeda za kadar Kurda, liberala i sekularnih Turaka, koji su pronašli svoj glas opozicije prema g. Erdoganu, tokom brišućih antivladinih protesta pre dve godine.
 
 
Next in the regional line are likes of Mr. Netanyahu, Mr. Vučić, and similar but localized neocons.
 
 

Taman sam zaboravio na svoju fascinaciju outoputem sa šest traka u jednom smeru, svih šest napakovanih, gde skoro svi voze prebrzo, ne drže ni približno bezbedno odstojanje od kola ispred sebe, pa onda neki od vozača što telefoniraju dok voze, što jedu, vode ljubav, igraju kriket, vaterpolo i slično, i nije to fascinantno nego činjenica da nema saobraćajnih nesreća. Tačnije, ima ih jako malo s obzirom na sav taj haos u koji je ta ravan realnosti u tom trenutku uronjena.

Capture.JPG 

 

I kako sam zaboravio na to naleteo sam na vest da su Google autonomna vozila, bez vozača i ne šinska vozila nego ulična i drumska, AI, imala više desetina udesa, recimo 50-60, u poslednjih nekoliko meseci.

Ono što je pozadinski šum ovog sad tranzicionog civilizacijskog doba u kom živimo je komentar autora vesti: „skoro ni u jednom slučaju nije vozilo bilo krivo".

 
2015-05-20 20:25:45

Sail ahoy!

nsarski RSS / 20.05.2015. u 21:25

lightsail-solar-sail-kickstarter.jpg?143

 Svemirska jedrilica u akciji

Da nekoherentna svetlost (kao ona što nam dolazi od Sunca, na primer) može da pokreće materiju znalo se još od vremena Keplera. Naime, on je primetio da kometa, prilikom prolaska oko Sunca, uvek se kreće tako da joj je rep okrenut suprotno od Sunca. On je tu pojavu protumačio uticajem “svetlosnog vetra” koji lagani rep komete oduva od sebe. U jednom

 
2015-04-15 09:19:02

The University of Google

little_radojica RSS / 15.04.2015. u 10:19

Можда нисам ја тај који треба да пише на ову тему. Јербо, ствар може да испадне сасвим претенциозна. Нисам ни први који начиње ову тему. Но, листајући "Правопис српскога језика" Матице српске баш у тренутку кад ми у приватној поруци од пријатеља стиже једно разочаравајуће "поДпуно се слажем", једна ми је мисао прошла кроз главу: зашто ова значајна књига нема своје издање тамо где је најпотребнија - на интернету? Признајем да би мом пријатељу било неупоредиво мучније да, ако је и имао дилему у вези са гласовним променама (које сви с времена на време имамо), одговор потражи на једином правом месту, у књизи. Прво, можда нема књигу. Друго, можда му није при руци иако је има. Треће, можда му је напорно да је претражује на превазиђен начин. Даље, у 2015. години, у земљи Србији, далеко је већа шанса да ће оставити писани траг негде на интернету, у брзини, него на неком папиру, полагано, уз проверу лектора и коректора. Логично се онда намеће питање: да ли користимо модерне технологије адекватно? За који нам је мој интернет, и Гугл, и на крају крајева, рачунари и информатика уопште?

 
2015-02-18 16:29:33

Duhovi iz prošlosti

Dragan Pleskonjic RSS / 18.02.2015. u 17:29

Kada se nešto ne uradi kako treba na vreme ili u pravo vreme, onda dugovi dođu na naplatu pre ili kasnije, uz dodatnu cenu i moguću štetu. Propusti i greške, bilo da su svesno ili nesvesno učinjeni ranije, pojave se najčešće u nevreme kao svojevrsni duhovi iz prošlosti.

Tako je u raznim oblastima života, pa i u razvoju softvera. Problemi prouzrokovani greškama i propustima u starom programskom kodu, od kojih su neki sa vrlo ozbiljnim posledicama, iskrsavaju sve češće. U ovom tekstu navodim nekoliko primera koji su se pojavili prošle i ove godine. Nakon toga slede preporuke kako bi ubuduće mogli da se umanje ili izbegnu ovakvi problemi.

Jedan od nedavno otkrivenih propusta u softveru dobio je, na interesantan način, upravo ime GHOST ili, u prevodu, duh.

 
2014-11-19 23:32:04

Haos i ludilo

Saša Zorkić RSS / 20.11.2014. u 00:32

Bez ikakve namere, nekako spontno, ušao sam u fazu vrlo interesantnog, čak inspirativnog haosa i ludila. I to na dva nivoa. Prvi se tiče tehnologije, a drugi spoznaje.

O prvom (haos):

Za one koji su na svet stigli sredinom prošlog veka, pa čak i kasnije, moderna tehnologija je sve misterioznija i nerazumljivija. Hoću da kažem: možda je sve to nekom klincu danas jasno, ali ja sam prilično siguran da ovaj svet jednostavno nije realan. Jer kako je moguće da Vikipedija i takve stvari postoje? Danas odleti raketa na Međunarodnu svemirsku stanicu a to već piše u Vikipediji, sve sa slikama. Vide se kosmonauti kako lebde i mašu nam. Pa nemoguće je da se svakodnevno, već više od decenije, ažurira milion raznih članaka i to još volonterski. A Viki je samo jedan banalan primer. Uzmite komunikaciju. Deset hiljada godina su se za sporazumevanje na daljinu koristili dimni signali, pa glasnici, golubovi pismonoše, dozivanje i dovikivanje s brda (ojha! ej!) itd. sve do modernog doba kada su se pojavili telefon i telegraf. E, ali danas je već i to moderno doba s telefonima i telegrafima davno prošlo vreme. Pluskvamperfekat. Znate ono: „behu jednom telegrafi". Kada sam kao mlad prvi put video magnetofon Revoks nedelju dana sam imao groznicu od uzbuđenja zbog savršenstva tehnologije i ulicom sam išao u bunilu, kao somnabulist. Jednom skoro da sam se izgubio, ali sad, to je druga priča. A danas mladi ljudi i ne znaju šta je to magnetofon. Kao načuli su nešto, videli u nekom istorijskom filmu, ali nisu shvatili tačno čemu to kad je nepraktično i kada se zvuk može snimiti digitalno.