2018-04-15 06:02:02

Nebeski metro ... najzad među nama ...

Đorđe Bobić RSS / 15.04.2018. u 07:02

... probali oni pre ali neumešni kako ih Bog dade i mislili samo na sebe, pa hteli tunele ispod grada, most preko Save, razbacivanje narodnih para i nšta od toga ... onda mi uz pomoć tog istog odozgo a naklonjenog nama  učinismo Beogradu pravi i izvorni, autentični, pravoslavni, naš srpski, nebeski metro ...

 

 
2018-03-20 12:56:24

Čujte i počujte!

tasadebeli RSS / 20.03.2018. u 13:56
Синоћ је на Јавном сервису РТС 2, у оквиру серијала Светски документарни хитови емитован филм Вернера Херцога "Чујте и почујте" (Lo & Behold, Reveries of the Connected World) из 2016.
 
 
2018-01-05 20:31:10

I wanna rap on your beat

Milan Novković RSS / 05.01.2018. u 21:31

U članku Nepromišljeno Nepromišljeni New Scientist nas podseća kako je još je 1925. godine filozof Bertrand Rasel otkrio toplu vodu objašnjavajući kako mi svi imamo tendenciju da mislimo da bi svet morao da se poravna prema našim predrasudama, dok bi hladnokrvan i pošten osvrt na neko suprotstavljeno mišljenje zahtevao neki ne krupan, nego sitan misaoni napor od nas, koji, onda, mi nešto i ne ulažemo, tačnije, u ogromnim i vrlo-većinskim količinama pre i vrlo-radije umiremo nego što se upuštamo i u to sitno razmišljanje na teme oko kojih su nam se sjatile predrasude.

To nam je evolucija podarila, jednim delom, iako od šume raznih obrazaca, principa i dijalektika nije lako povući liniju koja pokazuje gde jedan deo prestaje, a drugi počinje.

Delovi ko delovi, podareni, često se i preklapaju pod mešancem zvanim nature vs nurture, i po sred patnje zvane use it or loose it.

Alpha570.19325.jpg

 

Pa je ovo blog o izuzetnoj plastičnosti ljudskog mozga, koji se prevezuje i pomera, kako ga koristimo, tako da bi nam dao što bolju podršku za ono za šta ga koristimo - koska, mišić, mala siva ćelija - izgleda da nema neke velike razlike u osnovnom modelu „ponašanja" - efikasnost je prva violina među zvezdama vodiljama bildovanja svašta u nama, pa makar nam bila potrebna u podršci gledanja repriza od repriza jeftinih serija davno snimljenih.

 
Пошто на последњем Сркијевом посту под називом "Садатова крагна" коментари нестају као људи у Стаљиновој Русији, решио сам да послушам савет једног од добронамерних људи са овог Блога Б92 и да се вратим мојој омиљеној разоноди, копипејстовању сопствених и туђих коментара са Сркијевог поста у нади да ћу их тако сачувати од немилосрдног бездана у које их бацају хигијенске гумице Блога Б92.
 
 
b2ba4a5d7f9b466b52e37a57b7def079_500.jpg 
 
2017-11-22 21:48:56

[91] Život i rad Stenlija Kjubrika

bojan ljubomir jugovic RSS / 22.11.2017. u 22:48
"Loši filmovi su me ohrabrivali više nego oni dobri zato što sam mogao da kažem: 'Ne znam mnogo toga o pravljenju filma, ali siguran sam da bih mogao da napravim bolji od ovog.'"

"Iako podsjeća na pokušaj da roman Rat i mir napišete spuštajući se niz tobogan u zabavnom parku, svako ko je ikada imao tu privilegiju da režira film zna da u životu nema mnogo zadovoljstva koja se mogu porediti sa tim osjećanjem."

Stenli Kjubrik

Na planeti Zemlji vjerovatno ne postoji niti jedan ozbiljan reditelj ili istinski ljubitelj filmske umjetnosti koji nije pogledao bar jedan film, po mnogima ako ne najboljeg, onda najinovativnijeg i jednog od najkontroverznijih reditelja u istoriji filma, Stenlija Kjubrika [Stanley Kubrick (1928-1999)]. Pojedinačne detaljne analize većine njegovih filmova zaista bi zasluživale i zahtijevale znatno veći prostor od jednog bloga a ja sam se trudio, pripremajući ovaj opširniji tekst o Kjubriku čitanjem knjiga, tekstova i intervjua te gledajući filmove i dokumentarce, da spomenem samo najvažnije i meni najzanimljivije stvari vezane za njegov život i rad.

   Stenli Kjubrik je rođen 26. jula 1928. godine u Bronksu, Njujork u porodici američkih jevreja, austrougarskog porijekla. Njegov otac Žak je bio ljekar tako da je Stenli odrastao u udobnom okruženju srednje klase u Bronksu gdje se i školovao. Kao tinejdžer, polaznik srednje škole Taft, izuzev fizike, nije pokazivao veliko interesovanje za učenje (često je prepisivao tuđu domaću zadaću te je čak pao iz engleskog jezika) i sa veoma lošim prosjekom ocjena po završetku mature nije mogao da konkuriše niti na jedan ozbiljniji koledž da bi nastavio školovanje. Umjesto da radi školske zadatke, nakon što mu je otac poklonio fotoaparat, Kjubrik se kao srednjoškolac samostalno obrazovao na polju fotografije i još je prije mature uspio da časopisu Luk (Look) proda svoje dvije foto-priče i vrlo brzo sa svojih sedamnaest godina dobije prvi posao u Luku kao fotograf u kojem provodi punih pet godina (1946-1951) tokom kojih, oslobođen školskih stega, počinje mnogo da čita po slobodnom izboru i potpisuje preko 300 fotografija od kojih se preko stotinu danas čuva u kolekciji Kongresne biblioteke u Vašingtonu (Library of Congress) a neke od njih, u kojima se prepoznaje izuzetan talenat za pričanje priča i osjećaj za trenutak, mogu da se vide ovdje.

 
2017-11-07 10:25:10

Najviše dobijate kada dajete

Dragan Pleskonjic RSS / 07.11.2017. u 11:25

Želeo bih da sa vama podelim nekoliko stvari koje sam delio na raznim mrežama.

1. Knjige, besplatno
My_Books.png

Nekada davno smo kolege i ja uživali u pisanju knjiga (skripti/udžbenika). Tiraži nekih knjiga su se rasprodali, doštampavanje je skupo, a trebalo bi i ozbiljno da

 
 У духу времена... У недељи за нама... Док нам "пар идиота мењају начин живота"...
 
 
 
2017-06-03 19:26:22

Aplikacija Akvinski

amika RSS / 03.06.2017. u 20:26

АПЛИКАЦИЈА АКВИНСКИ

„… Тржиште је преплављено апликаци­јама, развија се и нова генерација кортагената који се стављају и на врх лобање, а не само иза ушију, тако да пријем менталне апли­кације више није везан за један улаз у сферу свести. Догађај игре или садржаја апликације већ постаје вишеструко сложенији него кад смо почели са Мондријановим ПП-ом. А свакако можемо све брже да урадимо кад нас је само троје.

Девојка је зачкиљила. Веберинг је то приметио и благо се осмехнуо.

– Четворо нас је овде – исправио га је Веберинг и погледао удесно ка холограмској пројекцији жене која је титрала бледопла­ вичастим сјајем, повремено се осмехивала и климала главом, а онда се окренула ка свом мужу и рекла дубоким, заносним гласом филмске диве:

– Волим када то кажеш.

proxy.php?image=http%3A%2F%2Fwww.mobiholo.com%2Fmobile-holographic.jpg&hash=b62ee28deec0606f2f441ef8afb8678e 

 
2017-05-22 11:11:54

Apple Watch

Saša Zorkić RSS / 22.05.2017. u 12:11

applewathc.jpgUčim sat. Ali prvo da kažem nešto.

Već neko vreme verujem da ovaj svet nije realan, a dokazi za takav moj stav samo se roje. Poslednji u nizu je Eplov sat koji sam dobio prošlog meseca od svoje porodice. Paa, neke funkcije tog sata su zaista sasvim nemoguće. Molim vas lepo, sat da meri moj puls, koliko kalorija sam potrošio, da prima poruke... U toj kutijici? Ta to je smešno i pomisliti.

Postoji set nekih programa koje možete da dodate po želji, a taj set se zove, pazite sad: «komplikacije». Komplikacije! Tako nešto blesavo postoji samo u snovima. Komplikacije! «Instaliraću neke komplikacije da mi bude jednostavnije». Svašta!

Zato ja mislim da sve to nije realno i da takav uređaj još nije izmišljen. Uostalom nema ga ni u Zvezdanim stazama. Ne-re-al-no! Osećam se kao moj deda Živko koji se našao u čudu kad je prvi put video mali tranzistorski radio aparat na baterije. Bio je potpuno sluđen. Zamišljeno je išao kroz kuću i mrmljao podignutih obrva: «Ajde razumem radio, on se bar u zid uključi, a ovo čak i nema žice. A ipak svira». I štagod da smo mu govorili on je samo mrmljao: «Razumem ja šta ti govoriš, ali nije mi jasno kako? KAKO!?

 

xeuAQ2lPD3NWWo2rhrthWSQ5Rq85IDFtkw-YmY-GGgjv2MM45Pjk-i_jzXe3xmGO4cI798iwNxuGj3OraSWwdP9lKUmmNT7ttRTPnG_xBYZqP8hrbcwMdhmJYpTNhBWCstiMQXt8krM42VQgGG98YK8cXHNOH0FGmVgGxdfVrLOTB4utmQeEKZ7WMiPUNVY-NHAt_HYwSbCF5lUhN7ACr6dw5dV3wH8oN-b8tuPP26OalTEjxZgjxSjHSDb75E0x1zByn9ghVo9-qmMrtVLtPQ8lrbU8ifzss80ipPYUHCHMJL1vJF7fSqKxPKkzDVEt7w9WFix0OfbyV3cWk8uDK485RNN40_T1_rJD_R4Un0DPpvvzy07CPXLD3HuVWqG0RKewSjQsnZ2LuJS589_29RvY7NjRuZWpOmFfXOez9MOFI3TSzUtsweITgY4C3XQ2qWNcENmlbPuy3-_SJ7JP3NcC92IricCKLU2DxDho87dp2OQ_fNcGNvnGLNU9WrpXCmwqiAXBmOJta3b3PAIYRmeye9Ih8Do6PCidmh2yjiNK79fQ8Y_NH-uCYdbxeST4Mlia0f0OYwbkYmzzFoDyKaXvA5A7sxCG3lk7MNK9qyCCzGFQNMuFKA=w270-h406-no?.jpg

... dok tražimo ključ do produhovljenog iskustva u divljini.

Na nedavnom IoT (Internet of Things) sajmu u Londonu je bilo mnogo preduzeća iz celog sveta, što su nešto doneli da pokažu, negde između 100 i 200 preduzeća, 20,000 posetilaca i preko 200 prezentacija. Teško je znati tačan broj pošto se pod istim krovov skupilo preklo 500 preduzeća u 5 ICT (Information and Communication Technology) donekle karakterističnih disciplina, IoT je jedna od njih, i mnoga preduzeća su registrovana u jednoj discipline, iako su imala da prikažu svašta u više njih.

Svet se žestoko uvezuje, IoT će po obimu posla u ne tako dalekoj budućnosti prestići mobilnu telefoniju. Oko godine 2030. se godišnji obim posla procenjuje na oko $3,000 milijardi.

Bilo koje gusto uvezivanje je nabijeno fenomenima, ovom prilikom nas je na jedan micro nivo brzo spustio čovek do nas koji je došao, u ime svoje firme, sa prostom solucijom za podizanje kvaliteta života starim ljudima sa demencijom - tako smo I naučili da je demencija ogromna Stavka u UK NHS (National Health Service) budžetu, dok je NHS najveći državni izdatak britanske vlade.

Na štandu pored izloženog čovek je imao uramljenu fotografiju žene, portret, jako lepog lica i izuzetno blagog i prijatnog osmeha. Pitali smo ga da li ta žena ima demenciju i on rekao je da nema.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana