2016-02-03 12:42:53

VEZENA MARAMICA

docsumann RSS / 03.02.2016. u 13:42

gost autor: dr zurin otac

                                              …majkama!

16301-1l.jpg 

 Udjenu iglu, a onda je nakratko  ophrva san.

U snu je dodirnu ledena ruka smrti i ona pomisli: " Bože, kolika sam to do sada umiranja vidjela?! ... I ono kada je mrtvacu čaršaf bio prekratak uprkos potezanju bijele tkanine, čas do ispod nogu mu, čas iznad glave mu?...Sve sam to vidjela - pomisli - ali da sam život proživjela, toga se ne mogu sjetiti!"

 
2016-02-02 15:54:55

кратке приче

elis RSS / 02.02.2016. u 16:54

једна веома кратка прича

живио тако у зеници чоек по имену радован караџич. и живио. и ондае дошо рат. радовану ко и свима. и шта стим? ништа. радован преживио рат и тое добро. а што би то занимало иког осим радована? тачно тако, што би то иког занимало. а штое ова прича кратка? због срече. какве срече?

 
2016-01-28 19:44:19

Darovi i uzdarja

Snezana Radojicic RSS / 28.01.2016. u 20:44
Na samom ulazu u selo, iz kuće iza žičane ograde, jedna žena upravo je izašla da nahrani kokoši. Grabeći priliku, požurila sam da je upitam za dozvolu da kampujem na placu preko puta. Ostaci nekoliko kamenih zidova pružili bi mi dovoljan zaklon od vetra iz kojeg god pravca da noćas udari.

Umesto potvrde koja je u Turskoj uvek dolazila brzo i lako, bez suvišnih pitanja i dugih objašnjavanja, žena je odmahnula rukom, što je moglo da znači mnogo toga, ali je meni ponajviše ličilo na odbijanje,
 

јесам ли ја вама, драга џецо, икада причо причу о кројачу кои их је убио седам једним ударцем? шта, знате ту причу? ма не, ние то онај храбри кројач кои је затуко седам муха па се тиме хвалио а чељад помислила дае затуко седам дивова. сједните ту и будите мирни, а ја чу вам исприповиедати ову страшну а посве истиниту приповиес

 
2016-01-26 20:51:44

Na metar od B.Brstine

FINAL ROUND ART RSS / 26.01.2016. u 21:51

Petak je

Sedim u pabu i upravo sam naručio burbon

uz treće pivo

Slušam čoveka u crnoj košulji

nauljene

unazad začešljane kose kako svira usnu harmoniku

 

Za šankom sedi  jedan od poslednjih

bardova srpskog glumišta

 

Otpijam

Posmatram kako elegantnim pokretima i uz osmeh

nesto objašnjava sankeru

 

Dve kocke leda i bluz

 

Nemoguce je koliko jednostavnosti

dolazi sa svakim njegovim pokretom

Kao da zna mnogo više od bilo koga u

 
2016-01-24 16:32:39

цртица о одгоју

elis RSS / 24.01.2016. u 17:32

ние да меџу вама, драга џецо, нема и оних кои су фино и кучно одгоени ал данас је опчи тренд да су џеца не васпитана па неустају старијима у аутобусу, сваџају се с родитељима и говоре ружне а посве неразумљиве риечи. а некад то ние било тако. у титин су вакат, рецимо, џеца углавном била васпитана путем родитеља, школе, савеза пионира а богами и путем страха од народне милицие јер да се џеци стално говорило да че их милициа одвес ако неслушају

 

био једном један краљ кои је мудро владо једним малехним ал сречним краљевством састављеним од двие грофовие те једног слободног и једног рањеног града. ако чемо право краљ ние сам владо своим краљевством, уз њега су владала и два поткраља а њих су троица свако по године предавали круну један другом укруг. један гроф сталное приетио да че се дич на устанак против краља и извес своју грофовиу из краљевства и био би то веч учинио само дае знао џе дае изведе упичкукраснуматерину. други гроф је у немочи и очају кршио руке јер је његова влас била спутана самовољом десеторице феудалаца кои су управљали своим малехним покраинама и стално нешто зановиетали. у слободном граду цвиеталае трговина ал њени су цвиетови били у само једној боји, црној. а у рањеном граду цвиеталое незадовољство свих боја и оснивала су се удружења попут оног за спас и удомљавање тролова луталица и удружење за права јебаних џевица.

 
2016-01-18 19:46:22

ПИСАЦ БЕЗ МАСКЕ

Nebojša Milenković RSS / 18.01.2016. u 20:46

ISLEDNIK-NIN-nagrada.18475.jpg

О роману Иследник Драгана Великића (Лагуна, Београд, 2015)

                                             Гласови мртвих нису мртви гласови.

Иван В.Лалић

 

Није ли свако писање подношење извештаја? Пре свега себи? Да ли се писац увек разоткрива? Зашто неке писце волимо више него друге? У којој мери учитавамо властите предисторије, и није ли најпоузданије мерило утицаја неког писца управо степен самосаживљавања?  Ово су само нека од питања са којима се пажљивији читалац суочава већ с првим страницама новог, до сада најличнијег, романа Драгана Великића.

 
2016-01-08 09:22:38

Metamorfoze

elis RSS / 08.01.2016. u 10:22

I

Ne spadam u čeljad od one zatvorene, pred drugom čeljadi uplašene vrste. Prijatelja imam toliko da sam neke od njih već počeo zaboravljati. A nekim se čudom udesilo da su oni među najbližim mi prijateljima posve nezainteresirani za tjeranje lopte nogama, pa sam svoju naklonost ka crno-belom stroju upražnjavao najviše kao jedinka. Čak i na tribinama bio sam jedinka. Ja, koji gledam Partizana i šačicu nekih neznanaca na terenu, a oko mene gomila jednako neznanih ljudi. Dobro, razumijem da to nije baš uobičajen navijački stav, ali stvari isto stoje i sa religijom. Nečiji vjerski zanos doživljava svoje ispunjenje u kolektivnim svetkovinama ili čak u vojnim pohodima i pokoljima u slavu svog božanstva, a nečiji opet cvjeta u osamljeničkom misticizmu u kojem ima mjesta samo za ljubav i radost.

 
2016-01-05 15:33:37

Kralj i kokoš

elis RSS / 05.01.2016. u 16:33

Hvalospjev literarnim adeptima, njihovim epigonima i cijenjenom publikumu

Dvoranu kao da ispunjava plavičasta svjetlost. Dnevni ceremonijal tek što nije započeo.

Utrčavaju dvadesetičetiri paža, svaki u rukama noseći po kokoš. Staju na podijum sa obje strane trona i stavljaju prst kokoškama u dupeta. Kokoši svečanim glasom pjevaju

Na koljena, na koljena, na ko-lje-naaaaa! Ide kralj, ide kralj, ide kraaaaalj! Čaa-kšii-reeeee do-ljeeeee!