Autor: Stefan Basarić, student srpske književnosti i jezika

1/5 Obućar

došo zmaj u sarajvo, pa pravo u onaj mutvak kod kože na cijedženu pivu. tamo se zabegeniso s jednom košpom, pa malo ašikovali, a onda otišli do jekovca da gledaju čaršiju

- hoš da ti pokažem optičku varku? pita je zmaj

- hoču, kaže ona

došo zmaj u sarajvo, pa šeta ferhadijom i razmeče se. kad je prolazio uvrh štrosmajerove, ustavi ga jedna košpa s mikrofonom, a sa njom nekakav laufer s kamerom

- dobar dan, gospodine, cvrkuče košpa. mi smo sa televizije, anketiramo prolaznike. za koga čete glasati na predstoječim izborima?

- za onu partiju što je vodi onaj što šuška, spremno odgovori lijeva glava

- jes, al malo morgen, kaže glava u sredini. glasaču za partiju od onog što frflja

Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam:ili je to bilo zbog kakvog iselenija, ili su Turci narod rasterali, ili je kuga pomorila.

Prota Mateja Nenadović

Šta ćeš da učiniš vladaru moj? Kuga je svuda oko nas. Šta ćeš da preduzmeš? Umiru ljudi svakodnevno. Neki su već odavno pobegli, vladaru moj, a ovi koji su ostali sede i čekaju. Valjda tvoju odluku, tvoju pomoć. Ili pomoć od Boga. Eno, crkve su pune. Hiljade se mole i iščekuju milost. Ispred tvoje palate, stoje mnogi drugi. Obećao si im život, a smrt im svakodnevno na vrata kuca i decu im poziva.

Dobar dan. Imate li malo vremena.

Ne, ne traje dugo. Imate priliku da se okušate u nečem jedinstvenom.

Ne mogu da vam kažem detalje, ali u pitanju je igra.

Odmah ću reći ono što dobri blogeri, verovatno, kažu na kraju: Aleksandar Hemon je vrlo zanimljiv čovek. Vanserijski, što bi rekli gimnazijalci. O njemu ćemo još slušati i čitati.

Da počnem od običnih stvari - od njegovog imena i prezimena. Ja volim ime Aleksandar, ma koliko ono bilo staromodno, jer u meni uvek izaziva interesantne asocijacije. S druge strane, prezime Hemon mi je prilično prosto, i ne kaže mi ništa, premda ja volim kratka prezimena, od dva sloga.

      Poznato je da hartija sve trpi. A kako li je tek onome što u našoj svakodnevnoj komunikaciji već uveliko zamenjuje hartiju? Kad jedan od rodonačelnika postmodernizma odluči da se stavi u kožu elektronske knjige, kalambur je neminovan...