Pljusak u ravnici.

Skrivena ispod žalosne vrbe, nekoliko koraka od druma, prekrivena preko glave navy blejzerom koji je već sasvim bio mokar, namerila je do grada. Podnevni autobus joj je opet pobegao, za malo. Tražeći pogledom prozor među nimbostratusima, očekujući tračak sunčane nade, nije primetila VW type 2, koji se pojavio niotkuda i zaustavio blizu nje. Kratki zvuk sirene, kako bi joj skrenuo pažnju. Okrenula se, nabacila osmeh na lice i već je skakutala ka spasonosnom prevozu. Veliki drečavi peace sign se odbacivao od njene još veće grudi. Zanosila je bokovima, a okvašena kosa, vezana visoko, klatila se i levo i desno. Obrisala je kapi sa obraza. Bila je to kiša.

- Možeš da me odbaciš do grada?

Već se bila uhvatila za kvaku i presavila blejzer u drugu ruku.

- Mogu…

 

за шанфару из јеменског племена езд неки веле дае био јунак а неки опет, склонији посмодернистичким тумачењима и оним некаквим деконструкциама, тврде дае он био несречник ако веч не и трагичан лик и плод стицаја чудних и неповољних околности. шанфара ко посве ситно џете допаде сужањства код племена селаман које гае одгојило те је шанфара виерово дае и сам селаман. једног дана веч увелко замомчени шанфара замоли џевојку из куче у којој је живио да му опере главу и при том је назове сестром. она га ошамари и каза му неке тешке и презриве риечи те тако шанфара откри страшну истину и схвати дае обичан роб

 
2016-09-15 16:30:02

MAJČINA SUZA

docsumann RSS / 15.09.2016. u 17:30

 ?ui=2&ik=df217787d4&view=att&th=15727f253d958238&attid=0.2&disp=safe&zw

ANGEL  KARALIJČEV

Prevod s bugarskog : drzurin otac

 

 

Zarominjala je sitna jesenja kišica. Žuto lišće po baštama je zasvijetlilo. Veliki grozdovi  loze na odrini su nabubrili i već im je počela pucati kora.

Sagnu svoj cvijet i plavi drijemovac nad truhlim granjem u šumi.Sklupča  se na dnu ćupa mala lastavičica i zadrhta od hladnoće i tuge...

 

 

 

alan_ford_by_ferwar.jpg

images_52.jpg

 

 

Стрип Алан Форд никада није преведен на енглески језик. Ни у остатку света где је превод покушан, стрип није успео да преживи више од пар почетних епизода, па га зато ни најозбиљнији познаваоци стрипа у земљама широм света нису ни регистровали и најчешће не знају за тај стрип. У Француској Алан Форд је имао само 12 епизода, па се угасио. У Македонији исто, у Бразилу три издања, у Данској 6 издања, на Косову пет издања.

 

 
2016-09-13 21:46:55

ŠTA SVE MOŽEŠ NA LETOVANJU KADA SI MRTAV

horheakimov RSS / 13.09.2016. u 22:46

Prvo jutro me je probudila pesma crnaca. Tužna pesma. Crnorizi bluz. Crna pesma. Zvuk zvona sa tornja prodirao je kroz otvorena vrata terase na kojima se lagana zavesa njihala u ritmu naleta vetra. Jugozapad vani. Severoistok unutra. Ritam sekcija - vetar, melodija - zvona, glasovi - crnorizo bratstvo.

            Bila je nedelja.

            Ležao sam u krevetu kao mrtav. Leđa na dušeku, čist čaršav, glava na jastuku, čista jastučnica, ruke uz telo. Odsutan pogled u tavanicu popunjenu lamperijom. Kao na odru. Jedan život je gotov, počinje zagrobni, srazmerno kraći i lepši. Blagog osmeha na usnama jer ne može ovo letovanje biti toliko loše. Kada si već mrtav ništa ne može biti toliko loše. Opušten sam, kao pre nego li nastupi rigor mortis. Razmatram da li da ustanem ili da prvo pogledam poruku na telefonu. Ponuda roaming tarife. Ignorišem. Kucam prijateljici, pre nego li besplatni komšijski wi-fi signal odumre, poruku: Bon voyage i u nastavku kačim poster filma Back To The Future... Srećan put natrag u budućnost. Ona se iz smrti vraća u Švajcarsku. Bila je na letovanju u rodnom kraju, obišla groblja, pričala sa mrtvima, zapalila sveće. Zapalila je i svećice. Iste je i ugasila. Bolje bi joj bilo da je poželela da se ne vrati iz Ženeve, sem na letovanja. Ipak, njen život još nije potvrđen. Pa opet, ako ti je sudbina da budeš mrtav, bolje biti mrtav na Ženevskom jezeru.

 

Hladan zimski vazduh košava je dodatno ledila tako da je Drago odmah po izlasku iz kabine uvukao dugački vrat u svoj železnički šinjel. Podigao je kragnu i vratio kapu na glavu, koju je skinuo dok se zbog svoje visine provlačio kroz vrata kabine.

Čuvaj se Drago, odjeknuo je glas kolege koji ga je napuštao preko garažnog koloseka. Vrata iza kojih se skupljalo staro društvo pustila su na kratko, dok je kolega ulazio, snop svetla i oblak toplote stare kaljave peći iz ugla zajedničke prostorije odmorišta, koji je vetar trenutno progutao. Drago je za sobom čuo snažan zveket zatvaranja metalnih vrata i treperenje stakla na njihovoj gornjoj polovini, žutog peskiranog stakla koje je propuštalo na beton zagasito svetlo iznutra. Okrenuo je glavu od svoje ne tako blistave prošlosti u potpuno izvesnu, blisku, košmarnu budućnost. I pored svesti kakav je danas dan i kakav će i sutra biti, nije mu padalo na pamet da se okrene ili predomisli. Trudio se da usredsredi svoje misli samo na jedno. Bila je to teretna kompozicija koju će prekosutra uveče povesti sa ranžirne stanice, gde već treba.
Ispred vrata ostao je da stoji starac sa plavom kariranom švercerskom torbom koja mu je visila sa štapa, ručno izdeljanog, prebačenog preko ramena. Stajao je tako da je samo torbu hvatala žuta prigušena svetlost koja je dopirala iza vrata. Gledao je za Dragom, slojevito obučen, ali samo u vunenim čarapama.

 
2016-08-30 12:51:14

Fanfiction

bocvena RSS / 30.08.2016. u 13:51
 Fanfiction-For-Dummies.jpg
Fenfikšn je ozbiljan internetski fenomen. Svaki film, serija, crtani, anime, manga, igrica ili knjiga ima milione anonimnih dopisivača na netu. Od kratkih priča do Super Smeš Bradersa sa preko 4 miliona karaktera ili oko 9000 stranica! Devet Ana Karenjina o Super Mariju i Gokuu!
Dakle, anonimni autori pod nikom, raspon godina od 12 do 30, pišu fikciju inspirisani svojim omiljenim likovima iz popularne kulture. To je paralelni svet. Sa svojim žargonom, kategorijama, žanrovima, pravilima. Grupisani su na dva najveća sajta - FanFiction.net (FFN) i Archive of Our Own (AO3), a popularni su i LiveJournal i Wattpad (uporedna analiza ovde).
 

Jutro se prolomilo kroz polomljen prozor,

Sunce je promolilo obraz

Hladno je, u meni se prelomila nada

Prelomila se kao Najlepše želje, na više najlepših željica

 

 

 

 

Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.

У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.

Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.

Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле

 (Дубровачки поклисар - Јован Дучић)

 
2016-08-25 05:16:50

Bugojanska cesta

docsumann RSS / 25.08.2016. u 06:16

   tetrijeb-CC-dpalmer_md.jpg                                                   

gost autor: dr zurin otac

Kada neko jednom te istom cestom prolazi punih pedeset i više godina,
onda, s vremenom, primjećuje samo to koliko se sama cesta izmijenila - i to nabolje! A on sam, nažalost, ne samo suprotno od toga, već se našao i na kraju svega: svenuo, pogurio se, a volja i mašta posustale i skoro netragom nestale...

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana