Autor: Rodoljub Šabić

Juče sam opet pisao ministru zdravlja. Još jednom na jednu „staru" temu - da bih upozorio na neophodnost i hitnost donošenja podzakonskih akata predviđenih Zakonom o transplantaciji organa.
Nesporno je da je doniranje organa sa humanog aspekta izuzetno vredan fenomen. Zato je svaka aktivnost usmerena na njegovu promociju, odnosno s njim u vezi važna aktivnost. S razlogom je, dakle, predmet brojnih promotivnih kampanja koje, opravdano, angažuju rad mnogih ljudi i odgovarajuća finansijska sredstva. Ali baš zato je neprihvatljivo da „druga strana medalje" bude pravna neuređenost i neusklađenost sa zakonom, dakle nešto što može biti, zapravo jeste, izvor ozbiljnih rizika masovne povrede osnovnih ljudskih prava.

Autor: Rodoljub Šabić

Juče popodne dobijem SMS: „Hteo sam da Vas zamolim da se čujemo oko sistematizacije žandarmerije i pitanja da li može da se proglasi službenom tajnom? Srdačan pozdrav, novinar ..." Pozovem ga i zamolim da baci pogled na www.poverenik.rs i pročita saopštenje od 09. januara, pa da se posle toga čujemo. On zove posle pola sata, kaže: „znači haos, problem s aktom o sistematizaciji žandarmerije je sitnica, imamo sistemski problem."
Saopštenje koje pominjem dato je povodom pisma koje je Poverenik na drugu godišnjicu primene Zakona o tajnosti podataka uputio Vladi Srbije, a u kome ukazuje da je stanje normativne uređenosti u oblasti klasifikacije tajnih podataka takvo da podrazumeva ozbiljne rizike i za ostvarivanje prava javnosti ali i u još možda većoj meri i za bezbednosne interese zemlje i opštu pravnu sigurnost.

Nakon neuspelih antimiloševićevskih demonstracija 9. marta 1991. novokomponovani vođa je uz podršku „prodanih novinarskih duša" krenuo u obračun sa novinarima. Svima onima koji su ODBIJALI da svoj rad, znanje i talenat stave u službu ratne propagande, čiji su epilog bili monstruozni ratni zločini.
Glavni Miloševićev plen bila je Radiotelevizija Srbije. Najpre je 31. jula 1991. godine Skupština Srbije po hitnom postupku usvojila Zakon o Radioteleviziji Srbije. Tri ranija centra - u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, uključujući i mrežu lokalnih RTV stanica, stavljeni su pod jedinstvenu kontrolu.

I kako da ja, usebiiznutra građanin ekvatorijalnožarkovrelog pojasa izdržim i preživim ovo što se dešava u Beogradu, zemlji Srbiji i šire???? Izgledam, k'o mongolska mlada, pardon mongolski mladoženja, što bi rekao Jelicin Žmu. Ponatrp'o sam na sopstveno mi zmijsko tijelo u sobi sedećeg, počev od dvoje vunenih čarapa tipa Sirogojno, potkošulju, crni statičnoelektričnopucketavi džemper, košulju od samta, što bi rekla da je živa tetka Mira iz Bosanske Krajine i povrh toga, ručno pleteni od strane ribareve žene sa otoka Malte a kupila ga i donela mi na dar moja draga tašta, ogroman vuneni džemper. I šta biva, šta se dešava?

Kultni film "Prohujalo sa vihorom", hrvatski distributeri su maštovito preveli kao "Zameo ih vjetar".

Gledajući šta nam radi zima na samom početku februara, setih se te inačice. Zima je, pa šta. I snega ima, pa šta. No, tridesetak santimetara snega u Beogradu i nešto više u unutrašnjosti Srbije, praktično je paralisalo život i pokazalo da nešto debelo ne valja u sistemu.  Naše se vlasti, ova centralna i one lokalne, upire da pokaže kako čine sve da nas spsu napasti, ali im to ne polazi za rukom. Mediji i marketing, veština pretvaranja mana u vrline i širenje optimizma bez pokrića ne idu, jer ko god izađe iz kuće naiđe na zatrpane ulice,blokirane automobile, suoči se sa činjenicom da gradski prevoz ne radi.

Autor: Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje kojim je privremeno zabranio Društvu za marketing i usluge Apex Solution Technology obradu podataka o ličnosti, konkretno serijskog i alias broja personalizovanih SMART kartica u okviru sistema za naplatu karata i upravljanje u javnom prevozu u Beogradu, tzv. Bus Plus sistem.
To rešenje je, zapravo, sasvim (ne)logičan nastavak priče kojom sam se već bavio i na ovom blogu - U autobusu nema mesta za velikog brata i Koristi li veliki brat gradski prevoz.

Rat u Bosni i Hercegovini trajao je od 6. aprila 1992. do 14. septembra 1995. godine. S obzirom na trajanje, broj žrtava, razaranja i počinjene ratne zločine, rat u Bosni i Hercegovini predstavlja najveći oružani sukob u Evropi nakon završetka II svetskog rata.

Još malo „gunđanja" zbog BusPlusa i isplativ predlog Konzorcijumu

Pišu u osam ruku: savesni građani J. S. i Hansel i službenici Direkcije za javni prevoz i BusPlusa 

Pre desetak dana pisao sam ovde (kao jedan od mnogih u javnosti) protiv zaprećenog tretmana građana koji imaju uredno dopunjenu BusPlus personalizovanu karticu, ali su propustili, ma iz kog razloga, da je validiraju pri ulasku u vozilo gradskog saobraćaja. Preti se, po važećim odlukama, blokiranjem kartice, obaveznom deblokadom i izbacivanjem iz vozila ako ste u njega ušli s blokiranom karticom (recimo da niste stigli da je deblokirate), iako ste, podvlačim, kartu blagovremeno dopunili potrebnim mesečnim iznosom.

Dok u istim tim odlukama nigde ne piše da li će se deblokada i koliko naplaćivati, u novinama smo mogli da pročitamo da će, pored toga što će biti izbacivani iz vozila, i ovi putnici biti kažnjavani kao i oni koji se voze bez karte.

Kada te događaji sustižu... večeras sam na FB napisao sledeće:

„Eh, ne bih da kvarim zabavu, stvarno mi je milo zbog sva tri finala! Stvarno, iskreno, veliko bravo!!!
Ali...
Cela slika nije ni malo slavljenička. Batinaši caruju, ubice šetaju slobodni, opskurni tipovi dolaze na kej da oskrnave svako normalno sećanje na žrtve parnjaka navedenih opskurnih tipova, sramoti se ime mog grada ali se nižu sportski uspesi - TRIJUMF VOLJE, eto to mi pade na pamet... kakav bi film sada snimila Leni Riefenstahl? A?"

Pozvali su vas na razgovor za posao, imate dobar CV, odlične preporuke, potrebno iskustvo. Puni samopouzdanja odlazite na razgovor. Posle nekoliko pitanja vezanih za vaše sposobnosti, znanja i iskustva, dolazi ONO pitanje.

A imate li vi decu?