Ма није уопште проблем сексуална оријентација.

Није проблем ни дедина националност.

Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..

Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...

Sada već davne 2011. godine, nakon suđenja, na sajtu B92 izašla je vest o presudi Mijajlu Mijailoviću za ubistvo švedske ministarke Ane Lind. To ubistvo je imalo ceo niz aspekata i nagađanja (zašto i kako i čemu i zašto baš tada...) ali to nije danas tema mog interesovanja.

Nakon izricanja presude Mijajlo Mijailović je izjavio:

 "Osećao sam mržnju prema političarima, i švedskim i srpskim. Smatrao sam ih odgovornim za svoje neuspehe."

Takođe

Ja sam osnovao Internacional nekontrolisanih torpeda.

I mi ćemo da napravimo beskrajno mnogo beda.

Mi ćemo da eksplodiramo, ali ni sami ne znamo kada. 

Možda kada čujemo "ne", ali možda i kada čujemo "da".

Aleksandr Brener                                                                                                                                                                                                 

(Prvobitno sam bio predvidio da tekst o postmodernizmu u pedagogiji ide uporedo sa izlaganjem ideja, principa i stavova samog postmdernizma, no ubrzo sam uvidio da to kao prvo, razbija priču i o jednoj i drugoj problematici i kao drugo, da takav pristup od svega pravi jednu teško svarljivu kašu. Sve u svemu od prvobitnog plana sam morao odustati. Ovaj dio bavi se postmodernizmom, prvo ide najkraći mogući prikaz njegovih osnovnih postavki sa pokušajem kritike, a zatim njegov uticaj na kulturu i sadašnjost.)                         

Број 3,5 милијарди евра има посебан значај за мене последњих година. Шта год ми радили и шта год да влада ради непотрошених 3,5 милијарди евра намењених финансирању инфраструктуре се не мења. Наводи се и у ваљаном контексту и ван њега и тај број као да живи свој независан живот. Како се мој мандат овде приводи крају и да је нама,

Нисам сигуран да је то могуће, али било би добро када би сви Срби на овом свету, без обзира да ли живе у Србији или негде ван Србије, свој матерњи  језик називали искључиво и само српски језик.

И никако другачије.

Пунктум.

(Што би рекла жена Симе Милутиновића Сарајлије коју су сви због тога звали Пунктаторка.) 

Panama: Umro bivši diktator Manuel Norijega

Panama -- Bivši diktator Paname, Manuel Norijega, preminuo je u ponedeljak kasno uveče, u 83. godini, javio je Rojters.

Vest o smrti Norijege, koji se nije oporavio nakon operacije mozga, na svom Tviter nalogu objavio je sadašnji predsednik Paname Huan Karlos Varela. "Smrt Manuela Norijege zatvara jedno poglavlje u našoj istoriji", napisao je na Varela.
Rojters podseća da je Norijega vladao Panamom od 1983. do 1989. Bio je blizak američki saradnik, ali su mu SAD okrenule leđa zbog tesnih veza sa najvećim švercerom droge Pablom Eskobarom.

Norijega je poslednje dve decenije proveo u zatvoru - jednu u SAD, a drugu u Francuskoj - zbog krijumčarenja narkotika i pranja novca, a kaznu je služio i u Panami zbog uklanjanja političkih protivnika. U tom zatvoru je i umro.

(Вест са сајта Б92.)

ЛИНК НА ВЕСТ

Neophodan papir za dobijanje radne vize za posao nastavnika u Kini je fakultetska diploma. Pošto sam svoj original davno izgubila, a kopija ne može da se legalizuje, to sam uz pomoć prijatelja krenula u proces vađenja duplikata. Neko bi pomislio da je to jednostavno: odeš na fakultet, popuniš formular(e), predaš i u nekom razumnom roku dobiješ traženi papir. Ali ne.

Diploma se najpre mora oglasiti nevažećom u Službenom glasniku. Ok, ima logike. Ali ne shvatam logiku da je potrebno da prođe pet nedelja od tog oglašavanja da bi se pristupilo izdavanju nove. Oglas sam predala

О анатомији једне деструкције... У зони сумрака... С оне стране ума...

Izvodi iz intervjua koji je za portal Znaš ti zašto vodio novinar Igor Mihaljević

Hajde malo da pričam i sa građaninom, a ne umetničkim direktorom ili kustosom Milenkovićem ― zašto si pre mesec dana bio skeptičan u vezi sa protestima Stop diktaturi?

Ne znam da sam bio skeptičan, tebi je tako delovalo. Izlazio sam na proteste jer sam to smatrao svojom obavezom, potrebom, zadovoljstvom, kako god. Ali činjenica je da iako protesti nisu bili adekvatno artikulisani ― oni svakako jesu bili korisni za društvo. U tom kontekstu bi možda morali ući i u domen ne dnevne, nego nevidljive politike.

Šta je nevidljiva politika?

Pa ona koja se ne vidi. Problem našeg društva i politike u njemu, jeste u činjenici da politika kao prostor kreiranja ideja ili strateških vizija ovde ne postoji. Postoje samo parapolitičke organizacije koje se lažno predstavljaju kao političke stranke, i kojima su važnije pare nego politika.

Zar politiku ne čine i interesi?

Tek na kraju. Pre interesa valjda dolaze ideje. Ako nema ideja i ideala već samo interesa ― to onda nije politika nego pijaca na kojoj ne vlada red, već opšti grabež. Kada bih te, recimo, pitao da li u ovom društvu postoji neka institucija koja tebi kao građaninu uliva poverenje…?

Morao bih debelo da razmislim.

Vidiš, to i jeste problem. 

Позвао ја родитеље једног малог неваљалца у школу прошле недеље.

Дошла мајка. Ја јој испричам шта јој све мамино злато ради у школи, какве су му оцене, како се понаша...

Ћути јадна жена, не зна шта да ми каже...

Тек после неког времена прозбори:

"Разредни, причам ја њему исто као и ви.  Такав се родио, џабе му ја причам. Сваки дан му причам. Језик ми к'о да сам силиконе у њега ставила..."