Oni što kukaju za neizvršenim vojnim udarom '91 (a tražili bi vrišteći smrtnu kaznu posle mesec dana za one koji bi taj vojni udar izvršili); 
i oni što nariču za 6. oktobrom dvehiljadite (obožavaoci "naših navijača" do 10 oktobra i pljuvači Đinđića zbog njih od 11. oktobra) - to su isti koji su prizivali i prizvali 13. mart.
Taj 13. martje bio dan bez Đinđića, kad on više nije mogao da se brani od novih vlasnika njegovih stavova i mišljenja, dojučerašnjih pljuvača i podsmevača onome što je radio.
Oni sigurno nisu Đinđića ubili direktno ali se podsmevaju i hnjemu i svemu što je on gorovrio i radio čitavog svog života.

 

 


5154cf18-1f5a-410b-9d11-4710545a2263.jpg?width=765&height=402

 
2024-02-27 09:05:08

England, oh England

principessa_etrusca RSS / 27.02.2024. u 10:05

 
2024-02-22 03:23:51

Free Julian Assange NOW!

principessa_etrusca RSS / 22.02.2024. u 04:23

 
2024-02-20 14:52:39

Svaka simetrija je potpuno neverovatna

maksa83 RSS / 20.02.2024. u 15:52

Prolog
 
Artur Libert je bio nemački neokantovski filozof rođen kao Artur Levi u Berlinu 1878. godine. Kada su nacionalsocijalisti došli na vlast 1933. godine pobegao je u Beograd gde je predavao filozofiju na univerzitetu u Beogradu. Bio je lepo dočekan, tu je radio i živeo. Njegovom sinu je ovde bilo toliko lepo da je naučio srpski, prešao u Pravoslavlje i čak i ime promenio iz Wofgang.u Vuk. Univerzitet je molio da dobije državljanstvo ali je policija ipak bila za to da se protera. Proteran je 1939. godine. Sin Vuk je bio bolestan kada se to desilo pa je zemlju napustio na nosilima. 


Epilog:

 
2024-02-19 09:05:01

Prva runda gotova - kako stojimo?

little_radojica RSS / 19.02.2024. u 10:05

Рат је ултимативна коцка, нема већих улога. Одлука да се иде у рат значи и прихватање последица те одлуке. Рече лепо нешто у том смислу још ономад један од незваничних богова те дисциплине, Гај Јулије Цезар, прелазећи Рубикон. Оно што није рекао је да кад следећи пут дођеш на ред (ако дођеш) можеш и да не бациш коцку. У људским односима не постоје непоправљиви односи иако су сујете и осећања уопште велика препрека, а у односима целих друштава још мање јер су и та осећања деривати, а они који друштва воде се тиме баве занатски и тренирани су да (донекле) потисну емоције. Свакако је тешко, али није ни немогуће ни незамисливо.
Мој је утисак, и са тим иде и још једно разочарање у Европу пре свега, али и цео колективни Запад као сферу у којој и ми интелектуално бивствујемо, да у новој рунди неће бити искоришћена прилика да се ситуација деескалира. Ту пре свега мислим на сукоб у Украјини који је значајнији за глобални поредак, али периферним погледом гледам и на Газу где је страдање цивила и последице по локалну популацију још трагичније. Путин је још једном оставио простор за решевање ситуације преговорима иако сад тражи више, мада изгледа ни он више не верује да је анти-руска хистерија у Европи и Америци излечива у овој генерацији. Узрок рата и јесте та скоро патолошка анти-руска хистерија, без ње не би било НАТО-а, без ње не би било потребе за ракетним штитом.
Не улазећи сад детаљно у генезу те фобије од Русије питање је како је могуће да се тако нешто деси у напредном свету где се (номинално) разум цени високо изнад емоција, у свету чија напредност потиче управо од усвајања хуманистичких принципа одбацивши успут многе религијске догме.
Тај свет сад полако у својој рационалној анализи долази да спознаје да ипак нису довољно ресурса посветили уништењу Украјине и Русије. Ако се нешто брзо не промени, ако се брзо не пређе скроз на ратну привреду оде маст у пропаст и Путин ће обновити Руско царство и окупирати једну по једну европску земљу како то веч иде заплет у бајкама. Није никакво олакшање, али јесте отрежњујуће да исти људи који су Србији и Србима говорили да се окану емоција и принципа, него да прихвате "реалност нна терену", сада исто тако упорно одбијају да и сами примене свој савет. Кад кажем то не мислим да само прихвате мењање граница као да се ништа није десило већ да приступе озбиљним реформама светског поретка, безбедносних уговора и међународног права.

 
2024-02-07 07:49:13

ništa bez muzike ...

Đorđe Bobić RSS / 07.02.2024. u 08:49

GFt8qWSXAAATBhk?format=jpg&name=900x900

 

Strašna priča koja to nije (upozorenje na zastrašujući sadržaj, nije za osetljive ljude). Veliko slavlje međ pristalicama EU i NATO, dobili su prinovu!! Beba ima već mesec i po a ne namerava da poraste, ona je, što bi rekli na CNN-u - umrla, u Gazi, ovih dana. I beba je pošla da se sahrani. I šta, nikako da nađu čija je to beba, da li neko zna kako se zove, odakle je. Ali džaba, nema pa nema. Ide beba od srušene bolnice do preoranog groblja, od gusenice buldožera do nekog već ohlađenog novinara. Ide kroz čuvene tunele kao da ih sve zna. Pucaju na nju radosno vojnici IDFa, ništa

 
 
2023-12-28 12:52:17

a kako mi ovde ... ?

Đorđe Bobić RSS / 28.12.2023. u 13:52

GCYDNj4WMAAmG3P?format=jpg&name=900x900

 

U važećem Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, u članovima 2 i 3, doslovce piše:

 Član 2

Pravo na prebivalište u Republici Srbiji, u smislu ovog zakona, imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije.

Član 3

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) građanin je državljanin Republike Srbije;

2) prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana