Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она сезона кад је крајем 90-их ФК Обилић уз подршку Аркановог пиштоља упереног у судије и друге фудбалске делатнике и уз редовна васпитна шамарања освојио титулу првака, а Дејан Станковић који је тада наступао за Звезду и након насилно изгубљене утакмице која је директно одлучивала о прваку огорчено изјавио да што пре одлази из нашег фудбала... Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она гнусобна, застрашујућа сцена кад насилник, руководећи „навијач“ Партизана незадовољан игром и залагањем силази са трибина и одлази до капитена Партизана да му одузме капитенску траку, а овај траку скида са руке и најнормалније му је даје у знак послушности и у знак узалудности,
Svima su nam poznata nasleđa ovih prostora, ali, zar ubrzanje istorije kome trenutno i sami svedočimo ne postavlja između ostalih i pitanje da li u međuvremenu možda ne nastaju i obrisi nekih novih Balkana. Jer, koliko god da je možda vekovima stvarno i predstavljao mesto frontalnog sudara Zapada i Istoka, da li je danas ta granica ipak pomerena nešto više prema istoku.
Sada kada smo konačno uzeli sve(t) u svoje tradicionalno krvave ruke, došlo je vreme da makar pokušamo da govorimo istinu i samo istinu. „Makar". Eto, tako to zvuči kad se mi namerimo da govorimo istinu istine radi. A opet, kao i svaka biljna ili životinjska vrsta pred izumiranjem spremni smo na sve, pa i na istinu samo radi istine, bez ikakve koristi. Makar tako sebi delujemo, malograđanin uvek ima o sebi bolje mišljenje od onog koje drugi imaju o njemu.
Za stotinak godina, kad sa svojim pričama iz nepričave pretpostavljeno nestanemo sa namučenog lica zemlje, možda će
Пад подршке ЕУ у Србији и пад подршке Русији. Једни сувише близу, други сувише далеко. И једни и други Србији мало дају и сувише траже. Ни без једних ни без других не можемо. И једни и други могу без нас, али ни једни ни други нас не испуштају. Пад подршке и овима и онима. Волели себе или мрзели себе, јер и ту изнутра је уграђен раскол, Србији остаје само Србија?
Да ли је ово 1914? Да ли је ово 1941? Да ли је ово 2022?
Stidljivo, bojažljivo, znatiželjno gledanje preko paleži, nakon Apokalipse. Svet je dosegao svoj doseg. Opštavilo ima ciklus: u jednom času više i nema potrebe da se po svaku cenu održava trajanje.