Čitam natpise po novinama.

„BEOGRAD - Danilović i Filipović su cele večeri sedeli za istim stolom, nazdravljali i pili! Predraga Sašu Danilovića je nožem, oko 2.30 časova u etno-restoranu „Kafanica“ na Košutnjaku teško povredio najbolji prijatelj i vlasnik „Kafanice“ Branko Filipović, zvani Fido!”

Gost autor: St.Jepan

Škužajte, moraće mali uvod:

Mnogo toga je do sada napisano o društvenim mrežama. Slobodno može da se kaže da su novi mediji informativni, bitni, besmisleni, pozitivni, subverzivni, zanimljivi, zabavni, dosadni, elementarni, razvijeni, kao i da su sve to podjednako. I da, naravno, donose promene. Ono što je potpuno izvesno je da će biti tu, oko nas, još dugo vremena. Zato je moje pitanje danas, da li vlade treba da urade više u tom polju? I, na kojim platformama konkretno?

#tvitomanija regionalni skup, održan u Hrvatskoj prošle nedelje, okupio je najbitnije tviteraše i one koji bi da to postanu. Zoran Stanojević (@zozast) dao je pregled liste učesnika u prošlonedeljnom Vremenu . Na listi su novinari, privrednici, PR menadžeri, umetnici, a provukli su se i neki (hrvatski) političari. Ali nije bilo diplomata.

Rada nije upoznala Banetovog, dve godine mladjeg brata Miomira sve do 11. novembra. Sećala se tog datuma zato što je to bio dan završetka Svetskog rata, dvadeseta godišnjica, i bio je petak pa se još prethodnog dana pročulo da će ih pustiti sa posla već u podne. Bane je predložio da sa posla dodju kod njega, pojedu nešto posno, jer petkom se u toj kući, zvanično, postilo, a nezvanično su, oni manje revnosni u postu od gospodje-Olge, posle odlazili u kujnu i od gospa-Andje, starije služavke, dobijali moču sa komadićima mesa od jušerašnjeg ili sutrašnjeg pečenja;

"Kakva je korist čoveku ako sav
svet zadobije a duši svojoj naudi "

Ove reči Hristove bivale su, kroz vekove, svakom čoveku koji ih je čuo i njihov smisao ozbiljno shvatio, pobuda da svoj život na ovom svetu upravi zadobijanju neprolaznog Carstva Nebeskoga, zbog čega ih je Gospod i rekao. Primivši hrišćanstvo, srpski narod je kroz vekove, imao i siromašnih i bogatih, i prostih i učenih koji su, ili u braku ili bezbračnosti, ovaj cilj dostizali i ostvarivali.

„Zato što je bio antifašista on 1936. odlazi u Španiju. Mislio je, mada u to nije bio u potpunosti uvjeren, da će fašizam, ako ne bude zaustavljen u Španiji, zagaditi cijeli svijet.
Po dolasku on u početku nije znao šta bi trebao raditi. Naravno on ništa nije znao ni o borbi, ni o ubijanju, ni o smrti. Ali on je bio dobrovoljac.
U španiji on je sreo ljude za koje je antifašizam bio život, san i hrana, ljude koji su neumorno radili na njegovoj pobjedi."

Španska lekcija, Milton „Milt" Volf (posljednji komandant bataljona Abraham Linkoln, XV Internacionalne brigade)

Danas je 33 godine od smrti Tita.  Na sahranu doživotnog jugoslovenskog predsednika, došlo oko 700.000 ljudi, među kojima 209 državnih i partijskih delegacija iz 128 zemalja. To je bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Poslednju poštu Titu, koji je bio i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, tada su odali 31 šef države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika skupština. Iz sveta podeljenog po hladnoratovskim linijama, došli su državnici iz oba bloka.

Da je znao koje će sve dileje doći posle njega molio bi Sv.Petra da ne umire.Dopdušre, danas su svi na ovim prostorima mnogo religiozniji nego onda pa se mole svojim bogovima ali mala vajda jer osim što se masovno krste i klanjaju valjda treba nešto i raditi.To se pre svega odnosi na političke elitice posle njega a bogami i narod , nego narod je slepoverovao onima koji su mu prodavali rog za sveću i bogatili se dok je narod siromašio, tukao se međusobno a da i ne zna pravi razlog nego ih zavadili i naterali. Sada verovatno većina naroda vidi ali ga stiglo ono da se kasno kajati.Za ove 33 godine Jugoslavija ne samo da se raspala nego su svi nazadovali dok je normalan svet napredovao.

Mnogi moji nekadašnji gosti, a sadašnji prijatelji kao i oni koji su mi prvo postal prijatelji a zatim i gosti, a ponekad i prijatelji prijatelja i prijatelji gostiju mi se veoma često obraćaju sa najavom svog dolaska. Sadržaji tih najava variraju u listi pitanja koja postavljaju ali svima su uvek zajednička pitanja koja se odnose na političku klimu i samom Egiptu a i u celom regionu. Uvek ista pitanja postavljana na raznim jezicima. Sadržaj bi se od prilike uvek svodio na isto: “Ajde, molim te mi reci šta se to u stvari ZAPRAVO događa tamo?”