Neophodan papir za dobijanje radne vize za posao nastavnika u Kini je fakultetska diploma. Pošto sam svoj original davno izgubila, a kopija ne može da se legalizuje, to sam uz pomoć prijatelja krenula u proces vađenja duplikata. Neko bi pomislio da je to jednostavno: odeš na fakultet, popuniš formular(e), predaš i u nekom razumnom roku dobiješ traženi papir. Ali ne.

Diploma se najpre mora oglasiti nevažećom u Službenom glasniku. Ok, ima logike. Ali ne shvatam logiku da je potrebno da prođe pet nedelja od tog oglašavanja da bi se pristupilo izdavanju nove. Oglas sam predala

О анатомији једне деструкције... У зони сумрака... С оне стране ума...

Izvodi iz intervjua koji je za portal Znaš ti zašto vodio novinar Igor Mihaljević

Hajde malo da pričam i sa građaninom, a ne umetničkim direktorom ili kustosom Milenkovićem ― zašto si pre mesec dana bio skeptičan u vezi sa protestima Stop diktaturi?

Ne znam da sam bio skeptičan, tebi je tako delovalo. Izlazio sam na proteste jer sam to smatrao svojom obavezom, potrebom, zadovoljstvom, kako god. Ali činjenica je da iako protesti nisu bili adekvatno artikulisani ― oni svakako jesu bili korisni za društvo. U tom kontekstu bi možda morali ući i u domen ne dnevne, nego nevidljive politike.

Šta je nevidljiva politika?

Pa ona koja se ne vidi. Problem našeg društva i politike u njemu, jeste u činjenici da politika kao prostor kreiranja ideja ili strateških vizija ovde ne postoji. Postoje samo parapolitičke organizacije koje se lažno predstavljaju kao političke stranke, i kojima su važnije pare nego politika.

Zar politiku ne čine i interesi?

Tek na kraju. Pre interesa valjda dolaze ideje. Ako nema ideja i ideala već samo interesa ― to onda nije politika nego pijaca na kojoj ne vlada red, već opšti grabež. Kada bih te, recimo, pitao da li u ovom društvu postoji neka institucija koja tebi kao građaninu uliva poverenje…?

Morao bih debelo da razmislim.

Vidiš, to i jeste problem. 

Позвао ја родитеље једног малог неваљалца у школу прошле недеље.

Дошла мајка. Ја јој испричам шта јој све мамино злато ради у школи, какве су му оцене, како се понаша...

Ћути јадна жена, не зна шта да ми каже...

Тек после неког времена прозбори:

"Разредни, причам ја њему исто као и ви.  Такав се родио, џабе му ја причам. Сваки дан му причам. Језик ми к'о да сам силиконе у њега ставила..."

Čitam vest da se srpski ambassador vraća u Francusku, jer su se stvari promenile. Jasno je da je u pitanju još jedan pokušaj srpske politike da se jebe a da nam ne uđe – pošto s jedne strane moramo da izbesnimo kad puste Haradinaja (ili tako nekog), ali nam ne odgovara da stvarno pogoršamo odnose sa državom poput Francuske, 

Jaz između Revolucije i Restauracije će u početku biti nepremostiv, te će ovaj jaz prvi pokušati da hrabro premosti, noseći konture nove sinteze vremena, Napoleon Bonaparta. To će ga smestiti u ulogu tragičnog heroja epohe, budući da vreme još nije bilo zrelo za sintezu koju je nudio, te on ostaje verovatno najvećim u nizu modernih državnika koji će biti, u najbukvalnijem smislu, ispred svog vremena.
Bonaparta će, štaviše, biti jednim od retkih modernih državnika koji će ne samo biti, već koji će i ostati ispred svog vremena, stalno trčeći brže nego što je društveno tlo dozvoljavalo i moglo da apsorbuje.

Iznenađen sam činjenicom da ovde još uvek nije otvoren neki blog na temu finiša istorijskih izbora u Francuskoj, pa čak ni sada kada su oni završeni, a rezultat se zna, tako da sam rešio da malo preuzmem stvari u svoje ruke, obrišem prašinu i patinu sa svoje autorske opcije, i lično pokrenem ovu temu. Srbija je kandidat

"Svaki čovek ima cenu, ali ja ću, ipak, novac ulagati u one levo i desno. Jer, dokle god čujem žamor sa obe strane čini mi se da sam na dobrom putu."

Nemoguće je danas posmatrati postizborne proteste u Srbiji, a ne setiti se sličnih postizbornih demonstracija  po američkim gradovima u novembru  prošle godine. apolitička, antistranačka histerija    kao sastavni deo  bunta protiv korumpirane vlasti naravno nije srpski fenomen , I ona se desila Americi, doduše nešto ranije.

Pobeda Trampa na predsedničkim izborima izvela je na ulice u novembru prošle godine desetine hiljada demonstranata nezadovoljnih izbornim rezultatom i izbornim sistemom. Medju protestantima bio je veliki broj onih koji na novembarskim