2018-02-19 19:58:51

FREJA

kosta.babic RSS / 19.02.2018. u 20:58


Bože kako me ponekad nervira ta kuja.Svi kažu-kako je pametna. Pa jel to pamet da otvara sve kvake na vratima i ulazi gde hoće a ja moram posle da izmišljam kako da je sprečim u toj nameri.

 
Vozim ja juče bajs gradom, jednim velikim bulevarom, koji kasnije prerasta u auto-put (sa druge strane posmatrano, auto-put ulazi u grad i postaje ulica, bulevar). I, na 50 m pre uključenja puta iz pravca autobuske stanice, zastaje policijski auto (koji je, znači, išao iz pravca stanice i uključivao se na put kojim sam ja išao) i pandur vozač daje mi rukom znak da stanem. Ja, približavajući im se, usporim, da bih video da li sam to dobro skontao (što bi me zaustavljali, jel' te...), a on mi ponovo dade znak rukom.

I stadoh ja 2-3 metra ispred njih, a pandur mi reče

 
2018-01-15 16:49:21

Brevet, biciklistički maraton

ulicni-muzicar RSS / 15.01.2018. u 17:49

26733397_2013608925518130_443456209828483355_n.jpg

Za brevete sam saznao tek pre 2-3 meseca. To su biciklistički maratoni. Ali nisu trke, jer nema pobednika. Treba samo da se stigne na cilj u okviru zadatog vremena.

Najčešće

 
2017-12-28 20:55:19

Ja, biciklist - 4. deo: Koreni

ulicni-muzicar RSS / 28.12.2017. u 21:55

Nakon vožnji do Beograda i Đavolje Varoši ostalo mi je bilo još nekoliko dana boravka u Leskovcu, pre nego što ću se vratiti svom porodičnom životu, pa sam ih iskoristio za još neke kraće ture po okolini.

* * *

Najpre Sijarinska Banja.

IMG_20171017_144738.jpg

 

 25. i 26. decembar

- Ovih dana koristim akumulator. Mnogo sviram, a i glasniji sam, pa bi se one male baterije brzo potrošile. Glasniji sam zato što sviram na trgu i nikome ne smetam, a veće su gužva i buka, pa i moram. Ovaj akumulator mi u kombiju služi i za punjenje baterija na telefonu i tabletu, a na njega prikačim i led lampu. A kada vozim, dopunjujem ga (sproveo sam jedan kabl iz mašine).

IMG_20171226_031006.jpg

 
2017-12-04 14:47:30

[93] Intervju: Tonjo Čousa

bojan ljubomir jugovic RSS / 04.12.2017. u 15:47

tono.19283.jpgDok pripremam intervju sa jednim zanimljivim filmskim autorom iz Beograda, evo prilike da objavim jedan stariji, nadam se interesantan, razgovor koji sam vodio sa drugim autorom kratkih filmova iz Barselone koji je originalno u engleskoj verziji svojevremeno obavljen na portalu Q-Sphere u organizaciji našeg dragog blogera Milana Novkovića iz Londona kojem se ovom prilikom i javno srdačno zahvaljujem (ukoliko sam to propustio u našoj internoj komunikaciji) što mi je pružio priliku i ukazao čast da, pored drugih blogera, pišem za njegov portal. Razgovor sam preveo na srpski i prenosim ga uz minimalne korekcije.

INTERVJU: Tonjo Čousa

Tonjo Čousa (Toño Chouza), scenarista i reditelj iz Barselone je prvi gost na Q-Sphere portalu; neki od njegovih ranijih radova poput kratkometražnih filmova "Ljubav" (De L'amore, 2009.) i "Ujutro" (In the morning, 2010.), malih priča o ljubavnim parovima mučenim problemima veze koje su izražene poprilično nervoznim, nesmirenim stilom kamere iz ruke, sa rediteljevim posebnim interesovanjem za stanje svijesti i unutrašnji život protagonista - privukli su moja "umjetnička" čula i zaokupili mi pažnju. Ali ima tu još nešto. Prikaz nezavisne, erotične i sobom zaokupljene mlade žene koja živi sama - iz kratkog videa pod nazivom "Usamljena" (Seule, 2012.), pobjedničkog rada na Evropskom festivalu kratkog filma 2012. godine (Shortfilm European Festival) - upakovan u finu vruću estetiku, daje dijagnozu poprilično hladne prirode materijalistički orijentisanog svijeta u kojem živimo, a poslednji projekat, "Stvari koje nisu postojale" (Things which didn't exist, 2012.) predstavlja kratku, lucidnu i kompresovanu (gotovo slajd-šouovsku) autobiografiju jednog španskog izumitelja čija se životna priča čini toliko nestvarnom da je zaista teško u nju povjerovati.

 
2017-12-02 12:25:54

Ja, biciklist - 3. deo: Đavolja Varoš

ulicni-muzicar RSS / 02.12.2017. u 13:25

Kao što sam napisao u prethodnom tekstu (Leskovac-Beograd za 1 dan), nakon jednog dana odmora i sređivanje bajsa, usledila je najlepša, a vala i najteža avantura u mojoj nevelikoj biciklističkoj karijeri: put do Đavolje Varoši, preko planine Gajtan, pa natrag u Leskovac preko Prokuplja (sve ukupno 200 km).

Nakon Beogradske (2 puta po 300 km), sve ostale ture izgledale su mi nekako lagane i premalene. Kao kada, recimo, nakon finala SP u fudbalu, treba da gledaš

 
2017-12-01 10:05:02

Ulica Jeban Smer

tasadebeli RSS / 01.12.2017. u 11:05
како је то својевремено говорила једна мени најдража персона на свету научивши да чита, па док су је шетали градом читала табле са називима улица и саобраћајне знакове.

 
А за оне који ми замерају на вулгарности, нека наслов буде:
 
 Digitalna (personalizovana) propaganda u kontrasmeru
 
Приметио сам да је ова тема изазвала велики одзив блогерске јавности (хм... шта год то било), па реших да се гвожђе кује док је још вруће, те да отворим нови пост на којем би се та тема могла натенане проучавати у нади да  ће се доћи до ваљаних закључака емпиријским поступцима потврђених и рационалистичким методама синтетизованих.
 
То је ионако само још једна од сличица у мозаику који зовемо наша Република. (Уан Рипаблик?).
 
 
pk4j6tU.jpg?1 
 
 
 
 
 
 
Kao što sam već pisao u prethodnom postu (link: http://blog.b92.net/text/27902/Ja-biciklist---1-deo%3A-Mala-istorija/ ), tokom leta sam malo trenirao i kovao planove o svom prvom dužem putovanju biciklom, višednevnom. Ja već imam 51 godinu i niko ništa mi ne garantuje, u smislu zdravlja, tako da sam baš bio rešio da se upustim u avanturu tog tipa. Dok još mogu. Na kraju krajeva, uvek je bolje da se u životu kaješ što jesi nešto uradio (ako nije ispalo kako treba), nego da patiš što nisi. Što
 
2017-11-08 21:07:56

Ja, biciklist - 1. deo: Mala istorija

ulicni-muzicar RSS / 08.11.2017. u 22:07

U naredna dva posta, nakon ovog, opisaću vožnje od Leskovca do Beograda (za 1 dan) i nazad, preko planine Gajtan do Đavolje Varoši, kao i neka kraća putovanja u proteklom mesecu, ali najpre uvodni tekst o mojim biciklima i vožnjama u prošlosti.

* * *

Naučio sam da vozim bicikl (u Leskovcu obično kažemo bicikla, u ženskom rodu) negde oko 7. godine. Na kevinoj bicikli, bila je zgodnija jer nije imala ram, kao muške. Naravno u stojećem stavu, pošto mi je sedište bilo previsoko. I, naravno, leđa izguljena od tog istog sedišta. Kasnije su već došle Poni bicikle,

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana