Aj’ da pokrenem diskusiju ovde, da li nam treba nova luka, deset puta veća od sadašnje (s planiranih skoro 900 ha, približno površine Novog Beograda) ili nam je potrebniji već predložen pa potom stopiran zaštićeni rezervat prirode i plavno područje koje prima višak vode i ublažava i visinu plavnog talasa i brzinu kojom udara u beogradske obaloutvrde?

Povede me juče jedan drugar na radno popodne sa sobom, i tako, svašta nešto sam čuo, uglavnom o mizernim uslovima u kojima ti rehabilitacioni centri rade, uglavnom zasnovani na velikom entuzijazmu personala uposlenog tamo, verovatno sa mizernim ili nikakvim primanjima, sa jadnim ili nikakvim budžetima. To nije ništa neobično za Srbiju, koja je jedna pogođena i poharana ekonomija, što spoljašnjim što ličnim zaslugama.

Nakon tih razgovora sa ljudima koji su mozgovi i ruke egzekucija rehab-programa, ovde kod nas u Vojvodini, otišli smo i do jednog od tih rehab-centara, gde sam bio u mogućnosti da se sretnem sa momcima koji prolaze kroz program izlečenja od zavisnosti - program koji nimalo nije naivan niti lagan.

Tu sam čuo priče od momaka koji su odlučili da dođu u centar, neki od njih novopridošlice, koji su koliko pre par dana ubrizgali sebi doze od više grama heroina. Međutim, nisu samo zavisnici od heroina pohađaoci rehab-programa. Tu su i ovisnici o kokainu, kocki, internetu, alkoholu... Najpotresnija mi je bila priča jednog mladog momka, izbeglog iz Hrvatske, preko Srbije u Australiju, i odraslog u metropoli Sidneju. Momak je lep kao slika, čak i sada, kada su ga kristal met i koka odveli u stanje deluzija, mlad, zgodan. Jako me je rastužila njegova otvorena ispovest, i čak i u ovom momentu dok pišem, osećam duboku žal nad destrukcijom koja se nadvila nad mnogobrojnim mladim životima naših ljudi, lepih i kvalitetnih devojaka i momaka, nekada, pre devastacije.

Овај текст (тј серија текстова) се дуго "кува", јербо је ствар крајње амбициозна ако се прича не заустави на уобичајеном синониму за јапански храну - сушију. Суши јесте аутентично јапанско јело које је освојило свет, међутим, Jапанци суши једу много ређе него што се генерално верује, а има их доста који живу рибу једноставно не могу ни да смисле. Па шта онда једу? Зашто су толико здрави? Хајде да видимо.

На слици: Гјуудон-шаке теишоку (донбури са говедином и лососом) - ланац ресторана Јошиноја, раширен по целој земљи. Што је цена хлеба за нас у смислу оријентира за инфлацију, то је гјуудон (без лососа) за Јапанце (прошле године поскупео за десет јена након двадесет пет година, са 280 на 290 јена)

Piše u novinama , ponovno uvodjenje smrtne kazne u Turskoj bi značilo kraj njihovog puta u EU.

Smrtna kazna je ukinuta u Turskoj konačno 2004. godine kao deo pregovora o pristupu toj istoj EU.

Sa druge,  strane 31 states u Sjedinjenim drzavama jos uvek ima smrtnu kaznu koja postoji i na Federalnom nivou.

саучешће страдалим комшијама. 

 тежак земљотрес уништио италијанска села

Već se puno puta ovih godina dešavao smak sveta. Evo, ponovo se proriče, priziva, ukrašava se novim detaljima... Više od polovine mog komšiluka za to zna već danima. Ja saznadoh tek jutros, u kratkom druženju s njima, uz kafu bez ratluka, ali sa znamenitim rečima. Saznadoh, i to samo u nekim šturim fragmentima. Na časak, uprkos mom hroničnom, melanholično-spokojnom poimanju sveta, ne beše mi svejedno. Pogledah upitno, u komšijske oči, kao u staklencad u kojima se čas

Kako mi u Izrael dolaze uglavnom ljudi koje interesuje istorija religije, susrećem se sa najrazličitijim svetom, i često, na žalost, se suočim, sa duboko uvreženim predrasudama i o Izraelu samom, i  o jevrejskom narodu. Dok sam, sa drugim narodima radeći, te gluposti  uspeo da akumuliram i nadvladam zahvaljujući što urođenom šarmu što urođenoj dobroti, kod Srba me je to, taj fenomen gluposti i mržnje, uvek bolelo na neki teži način, valjda zato što je bolelo iznutra, a ne spolja kao neki puki ubod razbesnele ose, ili nešto.

Uglavnom, evo jednog takvog mogućeg izraza gluposti i mržnje, i uopšte, prošarajte kroz sajt, naprimer ovo,  Забрањена историја, njihovu FB stranicu je lajkovalo preko 48 hiljada ljudi, uključujući i moja dva frenda sa FB liste, od čega je jedan u pokretu Dosta je bilo, a drugi aktivan član Ribolovačkog druš... pardon, Jevrejske opštine u Beogradu. Tako, ljudi nikada da prestanu da vas iznenađuju svojom sklonošću da padnu nisko. Uglavnom, tajni plan za Slovene, prema Crvenim beretkama: