2015-07-26 21:10:49

zašto baš sada osuda o genocidu?

Srđan Fuchs RSS / 26.07.2015. u 22:10

nekako se prepucavamo već danima na ovu temu, međutim, nigde nisam video neko ozbiljnije tumačenje zašto je Srbija došla na udar, upravo sada, 20 godina kasnije, i to posle jednog perioda decenijske vladavine levih snaga u zemlji, gde se tim snagama, Demokratskoj stranci konkretno, sigurno ne može opovrgnuti da jesu radili na defašizaciji javnog mnjenja u zemlji, i to ozbiljno, i to tako da danas, 2015. godine, i deca uzrasta od 7 godina smatraju da je rat glupost. reč "genocid" je toliko puta besmisleno upotrebljena prethodnih nedelja, tako da oni koji u novijoj istoriji u ovoj zemlji zaista jesu pretrpeli genocid - o kojem broju ljudi koji nose takvo iskustvo je reč? 2 miliona ljudi, pretežno Srba?! - nekako kao da osećaju uvređenost ovim namernim i svesnim obesmišljavanjem stvarnog Genocida te da se toliko buke pravi oko jednog ratnog zločina, svakako strašnog i neodgovornog, bahatog po duhu kakav je bio i duh raspadajućeg se sistema, komunizma, ili njegove izveštačene izvedbe koju smo živeli u prethodnim decenijama. došlo je i do jednog, sigurno postmodernog i novog bezobrazluka - da pojedinci sa sumnjivom totalitarnom biografijom prigovaraju realnim potomcima realnih žrtava Holokausta da su - genocidni?! koliko neko treba da bude perfidan da bi radio tako nešto? ostaje dojam da je neko izdao direktivu da se opali po Srbiji iz svih raspoloživih oružja. pitanje je zašto se to dešava uprava danas i upravo sada?

 
2015-07-24 21:46:51

Pasje vrućine

myredneckself RSS / 24.07.2015. u 22:46

Gledam neki dan moju ulicu. Pusta, bez vesele dečje graje, bez tupih udaraca dečačkih skejtbordova o asfalt, bez ptica, bez uobičajenog saobraćaja, bez daška vetra. Pritisli  sparina  i sunce moju bačku ravnicu sa svih strana, pa nas dinstaju na tihoj vatri danima. Povremeno promakne po neko, valjda samo onaj ko baš mora. Sve se to  ovih dana spustilo na Dunav, ili  traži zaštitu u klimatizovanim prostorima. Grad je prazan, a zamislite, šoping centri puni. U to sam se uverila neki dan kad sam morala da svratim u BIG, i kad sam jedva našla slobodan parking. Pomislila sam prvo, da nije njegova prvosveštenička ekselencija, prajm minister, iznenada odmrznuo novce a da ja to ne znam, pa je  narod u euforiji i k'o pušten s lanca počeo da kupuje sve i svašta?! Ubrzo su me razuverili prazni butici i besposlene prodavačice. Punom parom radili su samo kafići u kojima se vodila borba prsa u prsa za stolice i slobodno mesto, i šetači, šetači, šetači...Ljudi šetaju sa decom, onako porodično, i hlade se. Šta će?! BIG je ovih dana postao instant  korzo, pravi rock'n'roll posle toliko vremena,  jer nas već drugu nedelju ne napuštaju strašne pasje vrućine.

 
2015-07-13 11:38:10

Pachanga - Novi Sad chao!

Srđan Fuchs RSS / 13.07.2015. u 12:38

u-_UYWY26ibdHQDnQXvLOlfHNxx700buSo4znSNS

 

Postoje momenti u ovom našem gradu kada se u gradu misteriozno otvore portali svetova i kultura i kada grad postane jedva velika i posvemašnja planetarna - Pachanga, жураја kolokvijalno. 

Nedavno su nam bili drugari iz Hrvatske, naseljeni sada u Rijeci, inače rodom  iz Zapadne Slavonije, iz dela koji je razoren bio ratnim sukobom. Nisu nikada bili u Srbiji, i o Srbima su se borili da ne misle onako kako im je okruženje nalagalo: kao o zlim ubistvenim četnicima koji haraju iza ugla spremni da ih pojedu i raščereče. Moji drugari pripadaju onoj generaciji koja je bila dovoljno stara da se rodi u Jugoslaviji, ali previše mlada da bi shvatila ratnu stihiju što im umalo nije razorila živote a jeste razorila okvire društva u kojem su otpočeli svoje mlade živote.

Tek, kada su sišli s druma, s ovu stranu Zapadne Civilizacije i Sveta, uprkos napetosti i uzbuđenim iščekivanjima da se dogodi najgore kada upadnu u ruke ovog genocidnog Naroda, drugari su našli nešto sasvim drugo - opušteni, srednjeevropski gradić, s prelepim ženama i nasmešenim momcima, grad dobroćudnih i pitomih ljudi, spremnih i ornih uvek za Pachangu.


 

 
2015-07-10 12:25:24

Serbian Historical No to the West

Srđan Fuchs RSS / 10.07.2015. u 13:25

Hronologija:

 23:00h Velika Britanija objavljuje da "nevoljno preuzima odgovornost na sebe  da napiše Rezoluciju o genocidu",

23:05h Dodik i Nikolić izjavljuju da je "rezolucija ispolitizirana, a i da je njen krajnji cilj da optuži samo jednu stranu, srpsku, te da je u krajnjoj meri meta sama Republika Srspka",

23:10h Tadić kaže da je "Srbija kasno reagovala na pisanje rezolucije" (помишљам због чега Борис није искористио своје вишегодишње председничко искуство и свој патриотизам те упутио Канцеларију Председника да реагује благовремено?),

 

... što nam ne može biti više blisko nego što jeste - loš opis reči „kvalija", načina na koji neopipljive stvari postoje za nas, ali ne na nivou kolektivne svesti nego pojedinačne. Recimo bol, crveno, sreća, grčka kriza.

Dobro, grčka kriza možda ne bi trebala tu da se smesti, ali mi, u gramzivosti za brzim kvalitetom nebitne dubine, lakše „operišemo" ako je tu stavimo.

333544_525091580840169_946935153_o_610.1 

Ima dosta blogova i ja se guram među društvo kraćim prilogom pošto tamo, na tim drugim blogovima, mogu samo da preletim preko komentara pošto nemam dovoljno vremena za pažljivije čitanje:

  • Grafikoni i tabele su ušli u populano blogovanje! Ispravno, i pozdravljam! Nije grčka kriza nešto preterano specifična. Evo TABEL'CE!

 
2015-06-30 18:43:50

Maslačke ostavite ovde

myredneckself RSS / 30.06.2015. u 19:43

Kad jednom čujete moje metafore, nećete ih nikad zaboraviti. Kroz moju ljubav prema rečima, idejama i metaforama, mogu vas ubediti u neobične  i neverovatne stvari.  Dinosaurus se zaljubio u svetionik - eto metafore! Kad to čujete,  odmah se javlja želja da pročitate tu priču. Zanima vas šta se dalje desilo. Sve velike svetske priče su metaforičke, i zato se zauvek pamte. Današnje pisanje, posebno za pozorište i film, se ne pamti, jer nema metafora. To je boljka modernog pisanja - ono opisuje realnost, a realnost već znamo. Moj posao je da realnost opisujem metaforički,  da je lakše možete progutati.

Tako je otprilike govorio  Ray Bradbury - a dedicated madman.

 
2015-06-22 16:55:21

svedok terorističkog napada u Jerusalimu

Srđan Fuchs RSS / 22.06.2015. u 17:55

упозоравам да је овај мрежни унос испуњен сценама насиља те да није препоручив за нежне људе. 

 

juče u Jerusalimu sam bio svedok terorističkog napada. napad je izgledao ovako:

 
2015-06-15 22:10:33

Let the Sunshine In!!!

little_radojica RSS / 15.06.2015. u 23:10

Пошто се СВИ бавимо одрживошћу, свако из свог угла и свако једнако неуспешно (засад), ценим да нема боље теме за блог у овом моменту у Универзуму. Да бисмо дошли до неког смисленог решења морамо добрано продрмати усађена и наслеђена уверења јер, слутим, проблем није у технологији, већ у наслеђеном моделу по којем овај свет функционише. Зато ћу се бестидно усудити да дирнем у саму светињу, свету великомученицу Пољопривреду! Мислим да је она крајње неефикасна, а има и бољих начина да се заради брух...

 
2015-06-02 08:20:45

Pejsaž u (ne)vremenu ...

Đorđe Bobić RSS / 02.06.2015. u 09:20

Bila je pećina na južnoj padini brda obrasloj gustom šumom, ispod padine prostrla se dolina sa neukroćenim pašnjacima gde su biljožderi koristili prednosti obilnog zeleniša a mesožderi kapitalizovali produkte bogatog prirodnog okruženja čime je neophodna ravnoteža u lancu ishrane prilježno održavana. Onda teku već poznata događanja, pećinu je naselio Praotac sa plemenom, posle, kad mu je pećina postala tesna otisnuo se u okolni zatečeni pejsaž i počeo da seče drveće za svoju nastrešnicu a kad je zatrebalo i za gorivo. Dakle, tako je počelo. Praotac je uzimao od prirode ono što mu je bilo potrebno u količini koja mu je odgovarala ne vodeći u tom trenutku računa o posledicama, jedino na šta je obraćao pažnju je da ne seče biljke u blizini svog staništa da ne bi narušio mogućnost (načelo) što manje primetljivosti, sekao je malo dalje. Padina je oćutala nasilje, očuvala je reljef ali, lišena zelenih krošnji, naoko je delovala ogoljeno, zelenu boju lišća nadvladalo je sivilo tla. Ipak, mogla se uočiti izgrađena  nastešnica te je arhitektura tako, prvi put, postala deo pejsaža.

 
2015-05-20 20:25:45

Sail ahoy!

nsarski RSS / 20.05.2015. u 21:25

lightsail-solar-sail-kickstarter.jpg?143

 Svemirska jedrilica u akciji

Da nekoherentna svetlost (kao ona što nam dolazi od Sunca, na primer) može da pokreće materiju znalo se još od vremena Keplera. Naime, on je primetio da kometa, prilikom prolaska oko Sunca, uvek se kreće tako da joj je rep okrenut suprotno od Sunca. On je tu pojavu protumačio uticajem “svetlosnog vetra” koji lagani rep komete oduva od sebe. U jednom