Недавно је у хотелу „Клуб А", на Копаонику, човек пио јутарњу кафу и разговарао мобилним телефоном.

„Ћао, нашао сам ти посао у ЕПС-у", говорио је. „Радићеш у протоколу код генералног директора. Плата је 50.000, није велика. Али кад једном тамо уђеш остаћеш заувек. Интервјуисаће те генерални наредне недеље, у четвртак."

Е, последица оваквих и сличних разговора је да је српска држава највећи послодавац не само у региону већ богами и у Европи.

Погледао сам податке и ево шта сам нашао.

I feel the need, the urge, to say something, but I know full well that my words will drift in the breeze like so much background noise - not even remotely disturbing to the people who should hear them, people who should be deeply disturbed by them.

The saddest part about trying to explain the deplorable, stressful, and completely unacceptable experience

Oktobra 2012. godine Ministarstvo finansija donelo je odluku da se dozvoli otpis kamata preduzećima i preduzetnicima koji su imali dug po osnovu neisplaćenih poreza i doprinosa, ukoliko u narednom periodu od godinu dana (preduzeća) ili dve godine (preduzetnici) budu isplaćivali poreze i doprinose na vreme. Od oko 300.000 preduzeća koji su ušli u ovaj reprogram iz istog je ispalo njih oko 100.000. Dobar deo njih iz reprograma je ispao jer su dobili pogrešne informacije iz Poreske uprave (ili su se pogrešno razumeli sa poreznicima, nebitno). Nikakve žalbe i molbe se ne priznaju, kamate su im vraćene, a na iste se obračunavaju nove.

Poštovani blogeri,

Želimo odmah da napomenemo da je ovaj blog nastao kao rezultat vrlo ozbiljne poslovne saradnje između dva potpisana autora, i to isključivo u cilju pribavljanja imovinske koristi za oboje.

Korist može biti i vaša, ako budete dovoljno mudri i donesete pravu odluku.

Rentseeking (ne postoji prikladniji prevod na srpski od "traženje rente", što smatram rogobatnom frazom) jeste aktivnost traženja bilo kakve vrste materijalnog benefita van okvira tržišne razmene, a preko državnog zakonodavstva. Da li će neko uložiti resurse u rentseeking da bi do tih benefita došao, zavisi od troška koji mu to donosi i dobiti koju može da iz toga dobije.

Evidentna je transformacija srpske političke "elite" od: "mi imamo izuzetno kvalifikovane radnike", do "dođite u Srbiju, gospodo strani investitori, naši radnici rade za kikiriki, a nabavili smo i razne modele bičeva kako bi ove naše lenštine nešto radile". U suštini, ono što se u Srbiji ne menja je mlaćenje prazne slame.

Moj životni moto je "igraj kartama koje su ti podeljene". A šta to Srbija ima da ponudi stranim investitorima, osim subvencija i smanjenja plata i doprinosa? Već izvesno vreme se priča da će Nemci da sele svoje fabrike iz Kine u Evropu, da bi smanjili troškove transporta. Imamo Dunav, a i sreću da je Vojvodina ravna.

Više od 11 posto radne snage primalo je pomoć za nezaposlene. Svi su mislili da se nezaposlenost ne može otkloniti. A onda je jedan hrabar političar uveo reforme koje su potpuno reformisale tržište rada.

Možete pomisliti da pričam o Srbiji danas. Ne, to je Nemačka u 2003. godini. Zemlja koja i deset godina kasnije žanje koristi od hrabrih političkih reformi Gerharda Šredera: Nemačka danas ima rekordnu zaposlenosti i najmanju nezaposlenost mladih u Evropi. Uprkos ekonomskoj krizi koja trese ostali deo Evrope.

Šta su Nemci uradili?

Do čega dovodi nekritično prenošenje gluposti – foto Goran Topić

Ama dosta više! U šta se ova, nekada ugledna medijska kuća pretvorila? Nekritično prenosi nestručne žalopojke onih koji nisu u stanju da spreče uništenje ribljeg fonda usled izmena ekoloških uslova, lova strujom, itd, a sve bez traženja mišljenja od stručnjaka-ornitologa (hoćete telefon Prirodnjačkog muzeja, ili Zavoda za zaštitu prirode?

Често се каже да је бирократија систем који омогућава да десет људи ради нешто што један човек може сам да обави. То је, наравно, шала и, као и свака шала, претерује. Али кад погледамо исход недавне одлуке владе да утврди колико заправо људи ради у државној служби ствар и није тако смешна. Испоставило се, наиме, да је број запослених који се финансирају из државне касе дупло већи од онога што су сви веровали!

Pod tepihom su ostali mafijaški doušnici iz vrha policije. Aflatoksini. Banane iz kabineta predsednika Vlade. Ministri-izdajnici. Ali izgleda da je Vreme nevinosti prišlo kraju.

"Dinkić tvrdi da su saradnici Nikolića vršili pritisak da se potpiše ugovor o prodaji Vršačkih vinograda. Kabinet predsednika:Pritisak bio iz Dinkićevog kabineta" To je citat iz vesti o privatizaciji "Vršačkih vinograda", koja nije od onomad i nije među one 24. 

Šta sad, Uroše-Eliote? Dal po babu il po sttriček Mlađi?

I kako bi drugačije no sa Iznogudom srpske politike - Mlađanom Dinkićem? Opet, iskustvo nas uči da kad Mlađa krlja nema šanse da svi na nogama izađu sa terena.