2015-06-22 09:05:05

GRAFITI

Đorđe Bobić RSS / 22.06.2015. u 10:05

... (изборни) графит у Помпеји “ти упијајући воду вероватно си већ потонуо” - Помпеја, кандидати за Дуумвират у години ерупције Везува (79.г.

Grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: “Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada nepriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan.

 

kao što sam pokušavao da nagovestim u nekim ranijim mrežnim unosima, moje mišljenje da je Srbija neslobodna od svog komunističkog, titoističkog nasleđa, i da je to sprečava da se integriše pravilno i lepo, recimo poput jedne Češke ili Slovačke, na Zapad, da očuva svoj slovenski identitet a da opet pametno žongleriše na vetrometini interesa, kao jedna mala zemlja i poklekla ekonomija na putu kojim gaze Supersile. kada mislimo o Zapadu koji nas tlači, treba misliti, pre svega o sistemu koji tlači eksjugoslovenski, udbaški, ulizički kvazikomunistički sistem.

 

 
2015-06-15 09:28:40

[84] Zvuk sa probe grupe Smak

bojan ljubomir jugovic RSS / 15.06.2015. u 10:28

"Muzika se najbolje opisuje muzikom, rečima se može reći da je to kao kad prstom kojim svirate uštinete lopticu iz koje izleprša hiljade divnih i divljih boja." Radomir Mihailović Točak, 1976.

Screenshot%202015-06-13%2012.58.31_zpstfUpotrijebio sam ovaj isti citat poprilično davno na ovom blogu kad grupe Smak i recentnijeg nabujalog interesovanja (ako, ako!) za njihovu muziku nije bilo ni u tragovima i evo ponavljam ga u ovoj čudnovatoj prilici kada upravo zahvaljujući tom (opravdano) nabujalom interesovanju za muziku legendarne grupe možemo da čujemo kako uživo zvuči prvi dio kompozicije Arija dajmond, gotovo 40 godina kasnije. (Originalna numera, posvećena jednom specifičnom modelu gitare, snimljena je i objavljena na solo ploči "R.M. Točak", davne 1976. godine u izdanju ZKP RTLJ i citat sa početka je preuzet sa omota upravo te ploče.)

 
2015-06-08 19:23:39

Tesla ...

Đorđe Bobić RSS / 08.06.2015. u 20:23

  “… Na dnevnom redu gradske skupštine bila je odluka o podizanju spomenika Nikoli Tesli, ali bez stare priče o preseljenju urne velikog srpskog naučnika nije moglo.

Kao jedan od razloga za premeštanje urne navedeni su "satanistički obredi koji se održavaju u Muzeju Nikole Tesle", a na to je za govornicom ukazao predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević.

"U pitanju je inicijativa patrijarha zbog satanističkih obreda u tom muzeju, ako me već terate da kažem istinu...", rekao je Nikodijević. …” 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 8.06.2015. | 16:41 -> 17:34

Spomenik Nikoli Tesli u Beogradu postoji, za sada ih ima dva, jedan ispred Tehničkog fakulteta u Bulevaru Revolucije a drugi na aerodromu Nikola Tesla mada ovaj drugi nije baš neki kojim bi se grad ponosio, nevešto napravljen i nikako ne odgovara značaju dela koji je naučnik ostavio svom narodu.

 
2015-06-07 16:55:45

Beolab trenira strogoću

uros_vozdovac RSS / 07.06.2015. u 17:55

Zanimljiv razvoj situacije, javio mi se BeoLab koji tvrdi da nije njihov portir u pitanju, e sad ... Čak i nije njihov ulaz na slici (ulaz je u stambenu zgradu) a njihova su vrata pored.

Dakle ko je portir, i zašto spominje BeoLab?

Stay tuned, obećava zabavu :)

 

Uskoro, Kaja moja, puni 6 godina. Nedelja je danas bila baš topla u Beogradu smislimo mi da provedemo dan napolju. Sjajno.

Đavo ne spava ni u ovako lep dan, poslom nekim svratimo do Resavske obavimo na brzaka šta se ima obaviti, pa se mislimo naš je Karađorđev...

Obavimo poslić,

 
2015-06-05 19:54:23

“Pre podne Nemačka objavila rat Rusiji,

freehand RSS / 05.06.2015. u 20:54

...   posle podne se kupao”

iz dnevnika F. Kafke

 

Gost autor: 'vlad_aleksh'

 

Počinjem da se budim već oko 5h. To su valjda posledice trauma zarađenih u onim brojnim ratovima za jugoslovensko nasleđe. Udeo nečiste savesti takođe nije zanemarljiv. Konačno i potpuno se razbudim oko 8h. Tada ležim na leđima, piksla na stomaku, naizmenično uvlačim i izvlačim dim iz mešine što je plućima zovu. Ugasim cigaretu (bacim je u raščepljenu ambalažu od mleka koja je napunjena nekom groznom crnom tečnošću) i okrenem se na stomak. Počinjem da mislim na tebe. Nežno te milujem po abdomenu i diskretno pokušavam da uvučem ruku u tvoje gaćice. Ti mi elegantno sklanjaš ruku i upozoravaš da zbog ovakvih naglih poteza niko neće ozbiljno shvatiti moje pisanje. Ja se trgnem i iskočim iz kreveta, iako me zabole levo ćoše i za čitaoce i za kritičare. Ionako nemam nikakvih ambicija.


Uzimam grickalicu i sečem nokte na rukama, čovek barem mora biti uredan. Svaki moralni pad počinje nehigijenom. Na nogama sečem nokte samo kad idem na bazen. Namerno dozvolim da padaju po podu, pa ih zatim tražim i sakupljam. Nađem ih osam. Tražim još malo, napregnem oči, zalegnem na patos, što rezultira pronalaskom devetog nokta. Nikada nisam pronašao svih deset. Kad malo bolje razmislim, ja verovatno imam devet prstiju. A gde li je onaj deseti, stari Jug Bogdan?

 
2015-05-31 08:42:46

Pisac bez maske

Nebojša Milenković RSS / 31.05.2015. u 09:42

islednik.18146.jpgО роману Иследник Драгана Великића (Лагуна, Београд, 2015)

Гласови мртвих нису мртви гласови.
Иван В.Лалић

Није ли свако писање подношење извештаја? Пре свега себи? Да ли се писац увек разоткрива? Зашто неке писце волимо више него друге? У којој мери учитавамо властите предисторије, и није ли најпоузданије мерило утицаја неког писца управо степен самосаживљавања? Ово су само нека од питања са којима се пажљивији читалац суочава већ с првим страницама новог, до сада најличнијег, романа Драгана Великића.

 
2015-05-30 19:17:31

оглас

elis RSS / 30.05.2015. u 20:17

за валентиново, осми март, роџен дан или било коу другу пригоду, па чак и у сасма обичне дане, обрадујте свое вољено биче особитим даром - вашом властитом пиесмом! нека вас небрине то што неумиете написат пиесму, ту су пиесници из сиене кои више воле новце нег славу. по нај повољнијим циенама у региону постачете власник поецког уратка кои че бити само ваш

 

Zadatak arhitekte je da traži, nađe i ponudi artefact koji zadovoljava traženu meru vrednosti, pre svega po vrednosnom sudu naručioca ali ne zaobilazeći ni one koje su uslovljene i iznuđene važećim kulturnim modelom[1]. Tek onda može da misli na svoj pristup, da koristi svoj talenat i pokuša da stvara arhitekturu za koju misli da je svrsishodna i odgovarajuća njegovim stremljenjima, shvatanju sveta ili vrednostima koje zastupa i do kojih je dosegao. U savremenom svetu tražena mera vrednosti je propisana od marketing majstora u iznuđenoj ali neophodnoj podeli posla, arhitekti treba da slede mada time gube vodeću ulogu ili bar predvodničku u stvaranju arhitekture. Ipak, nije sve tako otuđeno, uticaji i nametanje vrednosnih sudova je obostrano, svi imaju svoju priliku ali ovih dana marketing ima blagu prednost. 

 
2015-05-16 15:39:47

Artan Lili

Inner Party RSS / 16.05.2015. u 16:39
IMG_5614.jpg
Novi zvuk u gradu para moje uši



Najbitniji novi srpski rock bend trenutno je definitivno grupa Artan Lili. Na njihovom prvom albumu (Artan Lili, Bandcamp, 2014) pevač i basista Bojan Slačala (Stuttgart Online), bubnjar Marko Ajković (Bitipatibi, Lollobrigida), gitarista Dragan Knežević (Obojeni program) i pevačica Romana Kasumović Slačala preuzimaju sve ono najbolje od postojećih tekovina srpskog alternativnog rock zvuka (naročito grupa Obojeni program, Boye i Disciplina kičme) i stvaraju novi zvuk za nove generacije. Ako ste se ikada pitali kako bi zvučili Obojeni program da su nastavili sa senzibilitetom koji je obeležio album Ako nisam dobra šta ćemo onda? onda je noise-pop grupe Artan Lili otprilike baš to, and then some. Ako se sećate, na tom albumu iz 2001. su Obojeni program imali veliki hit sa pesmom Kad se neko nečem dobrom nada i odjednom su apsolutno svi i vaša baba saznali za bend koji je dotad bio strogo vezan za međuprostor između artističkog podzemlja i ograničenog kultnog statusa. Nažalost tada bend nije ko zna kako iskoristio taj hit i usledila je četvorogodišnja pauza do sledećeg albuma ...